Izvor: B92, 12.Okt.2010, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švarc:Put do penzije mora biti teži
Beograd -- Anita Švarc, vodeći ekonomista Svetske banke, kaže da je penzijski sistem u Srbiji potpuno neodrživ i trošak države za penzije mora da se smanji za tri odsto.
Anita Švarc, vodeći ekonomista Svetske banke (foto: Novosti)
Interes Srbije je da u potpunosti sprovede planiranu reformu penzijskog sitema, kaže Švarc, koja je stručnjak za penzijski sistem.
Ona navodi da makroekonomska >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stabilnost može biti održana samo ako se trošak države za penzije sa sadašnjih 13 odsto bruto društvenog proizvoda svede na deset odsto.
Na pitanje mogu li standardi iz razvijenih ekonomija biti korišćeni i u srpskom slučaju, ona kaže da delimično jeste primenjen standard koji je korišćen i u državama Evropske unije, ali i dodaje da su mnoge članice Unije već primenile još oštrije reforme u penzijskom sistemu, pa su tako Nemačka, Danska i Norveška podigle i izjednačile granicu za odlazak u penziju muškaraca i žena na 67 godina.
"Države koje nisu, između ostalog, ušle u reformu penzijskog sistema danas se suočavaju sa ozbiljnom ekonomskom krizom. Rumunija je, na primer, bila primorana da naknadno ukida ranije utvrđena prava penzionera i da im umanjuje primanja", kaže ona.
Komentarišući to što je penzijskom reformom značajno smanjena mogućnost odlaska u invalidsku penziju, Švarc objašnjava da je "ideja bila da se obezbedi odlazak u penziju koji su, zbog invaliditeta, potpuno onesposobljeni za rad. Za one koji mogu da rade druge poslove Vlada treba da obezbedi razne vrste obuka i prekvalifikacija".
"Valja imati u vidu da je bilo i puno zloupotreba tih prava. S druge strane, da se nije išlo na uskraćivanje dela prava na invalidsku penziju, s obzirom na neodrživost postojećeg penzijskog sistema, situacija bi bila za njih još gora, jer se tolike penzije ne bi mogle isplaćivati", dodaje ona.
Švarc navodi da je "u Srbiji trenutno vrlo aktuelno to što postojeći način finansiranja penzija, baziran na velikim izdvajanjima iz budžeta, povećava deficit države. Dodatni pritisak na budžet se ovde zbog krize dogodio zato što je povećan broj nezaposlenih, a samim tim i iznos sredstava koji su se u PIO fond slili po osnovu uplaćenih doprinosa. To je učinilo da penzijski sistem apsolutno postane fiskalno neodrživ".
Pratite specijal: NIS na berzi
