Izvor: Politika, 15.Apr.2011, 23:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Svaka deseta osoba u Srbiji živi sa 8.500 mesečno

Krajem 2009. godine znatno raste broj siromašnih a u toku 2010. godine on se dramatično povećao, navodi se u nacionalnom izveštaju o siromaštvu

Nakon 37 godina podstanarskog staža i šest decenija tegobnog života koji su obeležili dva razvoda braka, smrt deteta, borba s najtežom medicinskom dijagnozom i odlazak u invalidsku penziju, ostavljena od strane onih koje je najviše volela, Olga Ranković (60) kaže da joj se sreća prvi put osmehnula u životu pre tri >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine – kada je dobila ključeve sopstvenog stana u zemunskom naselju Kamendin u kome je izgrađeno 350 socijalnih stanova. Sticajem tužnih životnih okolnosti, Olga sama korača kroz jesen svog života, a kako njena penzija od 17.000 dinara, koju je stekla nakon tri decenije rada u fabrici konfekcije „Crvena zvezda” u Mladenovcu, ne pokriva troškove života u prestonici, ona se dva puta obratila za pomoć centru za socijalni rad koji joj je izašao u susret jednokratnom novčanom pomoći.

Olgino jednočlano domaćinstvo je samo jedno od 9.433 porodica iz Beograda koje su u toku 2010. godine jednom ili više puta primile jednokratnu novčanu pomoć centra za socijalni rad, a podaci izvedeni iz Prvog nacionalnog izveštaja o socijalnom uključivanju i smanjenju siromaštva u Republici Srbiji, u periodu od 2008. do 2010. godine, govore da je broj odraslih korisnika usluga centara za socijalni rad u 2009. godini povećan za čak 19.000 u odnosu na prethodnu godinu. Brojke, naime, govore da je u 2008. godini na evidenciji centara za socijalni rad bilo 250.000 osoba, a godinu dana kasnije – 269.000 korisnika. Podaci iz ovog izveštaja takođe govore da su zbog siromaštva 134.633 odrasle osobe tokom 2008. godine zatražile pomoć centara za socijalni rad, dok je 2009. godine taj broj iznosio 149.400 osoba.

Žarko Šunderić, menadžer tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije koji je nedavno publikovao ovaj izveštaj, kaže da statistički podaci govore da su prvi efekti krize registrovani tek u drugoj polovini 2009. godine.

„Socijalno-ekonomski grafikoni svedoče da je prvo ’skočila’ nezaposlenost – sa 14 odsto pre krize na 20 odsto u 2010. godini, što predstavlja skoro duplo povećanje osoba koje nemaju posao. Krajem 2009. godine značajno raste broj siromašnih, a u toku 2010. godine on se dramatično povećava, tako da da poslednji statistički podaci govore da svaka deseta osoba u našoj zemlji živi sa 8.500 dinara mesečno“, ističe Žarko Šunderić.

Naš sagovornik primećuje da je nezaposlenost najviše pogodila mlade do 30 godine života, s obzirom da se svake godine oko 80.000 svršenih srednjoškolaca i diplomaca nađe na tržištu rada, koje je već preopterećeno osobama koje čekaju posao. Međutim, on takođe ističe da naše tržište radne snage karakteriše visok procenat neaktivnih osoba, odnosno osoba koje ne traže posao.

– Stopa aktivnosti radno sposobnog stanovništva je niska. Jednostavno rečeno, prevelik je broj onih koji ne rade, odnosno pripadaju kategoriji izdržavanog stanovništva – čak 600.000 osoba starosti od 25 do 55 godina, koji su prestari za školovanje a premladi za penziju, ne radi. Zbog toga je niska i stopa zaposlenosti, tako da u našoj zemlji samo jedna polovina stanovništva između 15 i 65 godine radi i zarađuje. Poređenje sa zemljama starog kontinenta govori da nezaposlenost na nivou cele Evropske unije iznosi devet procenata – u nekim zemljama, kao što je Holandija, primera radi, ne radi svega četiri odsto stanovništva, dok nezaposlenost u novim državama članicama EU iznosi između 7,6 odsto (Rumunija) i 11 odsto (Bugarska) – priča Žarko Šunderić i dodaje da zabrinjavajuće veliki broj ljudi u Srbiji (250.000 porodica) nema pristup finansijama, odnosno ne može da uzme kredit iz banke – ni za letovanje, ni za kola, ni za pokretanje bilo kakvog biznisa.

Naš sagovornik konstatuje da je dobro što raste broj korisnika socijalne pomoći, jer to znači da država reaguje na porast broja siromašnih građana. On ističe da će nedavno usvojen novi Zakon o socijalnoj zaštiti povećati broj korisnika socijalne zaštite za oko 70 do 80 odsto, odnosno zbrinuti još jedan broj ljudi koji se nalaze u veoma nezavidnoj životnoj situaciji.

– Međutim, jedini efikasan „lek“ protiv siromaštva jeste zapošljavanje – zbog toga je važno privući strane investitore u našu zemlju – naglašava Šunderić.

Katarina Đorđević

-----------------------------------------------------------

Porodična strategija preživljavanja – redukcija i odlaganje troškova

Žarko Šunderić ističe da brojne sociološke studije govore da je za većinu domaćinstava u Srbiji najvažnija strategija preživljavanja tokom krize bila redukcija troškova ili njihovo odlaganje. Štednja je za većinu porodica bila sinonim za kupovinu hrane – čak 43 odsto porodica odustalo je od kupovine odeće, nameštaja i drugih potrošnih dobara, 14 odsto njih je poseglo za ušteđevinom za crne dane, jedan broj domaćinstva (6,7 odsto) čak se odrekao zdravstvenih usluga, a isti procenat njih je preživljavao zahvaljujući pozajmici od rodbine i prijatelja. Za najsiromašnije među siromašnima, najvažniji mehanizam preživljavanja bilo je pronalaženje posla u sivoj ekonomiji.

objavljeno: 16.04.2011

Nastavak na Politika...

Capital.ba: Svaka deseta osoba u Srbiji živi sa oko 84 evra mjesečno

TvojPortal.com: Dramatično povećanje broja siromašnih