Izvor: Politika, 02.Jan.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suverenitet nad oranicama
Šta bi značila prodaja 150.000 hektara vojvođanskih njiva strancima
Svedoci smo pogubnih posledica privatizacije i tu je malo mesta za popravke. Ostala su nam još javna preduzeća i deo poljoprivrednih kombinata.
Sad se pominje mogućnost prodaje desetak ,,propalih PIK-ova“ šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Vojvođanski paori protestuju zato što državnu zemlju ne mogu da dobiju u zakup, a naša vlada želi da proda tih 150.000 hektara obradive zemlje strancima. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Razlozi su ekonomske prirode: da se popuni državni budžet, isplate plate, penzije i ostale budžetske obaveze.
Ako se u Vojvodini nekoliko stotina hiljada hektara proda strancima, na kojoj će površini naša ministarstva voditi agrarnu politiku? Na taj način, izgubili bismo vlasništvo nad velikim delom obradivog zemljišta u pokrajini. Vlasnici zemlje bi bile strane kompanije na čiju politiku proizvodnje, uvoza, izvoza i slično domaće institucije malo mogu uticati.
Prodaja najplodnijeg dela zemljišta, pored ekonomske štete, donosi i delimičan gubitak suveriniteta nad tim površinama. Ako je Dragan Marković Palma na dva hektara poklonjene zemlje u Grčkoj istakao srpsku zastavu (čestitke zbog patriotizma), zašto to ne bi učinio i svaki inostrani kupac koji kupi zemlju u Srbiji?
Zbog toga upozoravam predstavnike naše vlade: Sprečite prodaju državnog zemljišta inostranim firmama dok možete, dok smo još daleko od Evropske unije, jer će u suprotnom biti kasno. Podsećam ovim povodom na stav o vlasništvu nad zemljom, koji je još pre dva veka izrekao čuveni engleski ekonomista Adam Smit ,,zemlja je onoga, čije ovce pasu na njoj“.
Posle Kosova i Metohije, gubitak suvereniteta nad oranicama još jedne pokrajine, značio bi preveliki udarac i za mnogo veće države od Srbije. Generacije Srba iz perioda 1970 – 2013. godine bile bi odgovorne za gubitak nečega što su prethodne generacije stvarale i čuvale vekovima, i to sve zbog loše državne politike i pohlepe pojedinaca.
Krivce će istorija imenovati ali to neće uticati na umanjenje bola, jer će ostati podatak našim potomcima da smo pripadali tim gubitničkim generacijama.
Predlažem zato da se zakonom trajno zabrani prodaja državne zemlje namenjene poljoprivredi.
Neka država bude rentijer svojih prirodnih resursa, neka državnu zemlju izdaje u zakup svojim građanima, koje bi upućivala na zajedničku proizvodnju sa ino partnerima, sa kojima bi vlada Srbije sklapala posebne okvirne ugovore o pravima i obavezama ino partnera i zemljoradnika, koji bi zemlju dobijali u zakup na određeni period.
Podsećam: poljoprivredno zemljište je jedan od retkih resursa na kome se svake godine obnavlja proizvodnja, ali samo dok se ne otuđi.
Stanislav Tanasković, dr sci, dipl. ekonomista, Čačak
objavljeno: 02/01/2013
