Izvor: Večernje novosti, 18.Okt.2014, 19:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Superbaka sa Senjaka

MALI bež mantil i suknja u istom tonu, košulja uredno zakopčana do grla, a ljupki broš tik ispod kragne. Seda kosa, milo lice i tople oči koje se stalno smeju. Gospođa Danica Šmic liči na junake svih onih dečjih pesama o bakama kao iz bajke. Jedino patike i brz hod odudaraju od stereotipa. Teta Dana, kako je gotovo svi na Senjaku znaju, u stvari je superbaka, gotovo heroj svog komšiluka. Već 30 godina volonter je Crvenog krsta, ali zapravo ozbiljna humanitarna organizacija u jednoj osobi. >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << Ova nastavnica matematike i fizike u penziji, u 78. godini i dalje neumorno, bez prestanka, pomaže svima za koje zna da im je pomoć potrebna. Teta Dana poznaje svaki ćošak Senjaka, svih 50 ulica i svaku kuću i gotovo sve priče od kojih se steže srce. I danas je pred njom barem desetak kilometara pešačenja. Ustaje u 5, u 7 je već na „terenu“. Zna gde su potrebni lekovi, kome hrana, ili ogrev, a gde samo dobar slušalac ili lepa reč. Zna ko pati jer su mu deca daleko u svetu, ko je ostao bez ljubavi svog života i sam na svetu u osmoj deceniji, ko danas nema ni za hleb... - Ponekad je dovoljno samo da pokucam na prozor, pojavim se na kapiji, mahnem, ili pozdravim - kaže Dana, dok žuri ka domu Nade Asanov (83), bolesne starice koja živi bez primanja i sama otkada joj je suprug preminuo. - Idemo u Gospodarsku mehanu. Dok je Bektaš bio živ, pravili su korpe od pruća, prodavali ih na pijaci i tako se izdržavali. Divni domaćini, dobri i pošteni ljudi. Sada je Nada ostala sama, nedavno je izašla iz bolnice posle infarkta. Čim je ugledala na vratima Danu, starici u bolesničkoj postelji lice se ozarilo nadom. I za samo nekoliko minuta gospođa Šmic je utešila staričinig sina (na slici), prikupila je svu papirologiju i potrčala ka Centru za socijalni rad da moli za pomoć. Na polasku iz trošnog kućerka, teta Dana se saginje i ljubi staričinu ruku. - Podelila sam Senjak na četiri avenije, da bi mi bilo lakše - priča teta Dana. - Mnoge sam učlanila u Crveni krst, pa nas sada ima 700 članova. Od onih koji mogu da pruže, tražim i dobijem za one koji nemaju i potrebno im je. Tako je malo dosta, ponekad, da svima bude bolje. Sve što uradim, svakoga ko donira i kome donacija ode, zapišem. Imam sve potpise, sve fiskalne račune i za ove tri decenije nijedan problem ni pritužbu. A osećaj da sam nekome ulepšala dan, ili minut i na bilo koji način pomogla, daje mi volju da nastavim da radim. Pri Crvenom krstu Savski venac postoji grupa samopomoći baš za stare sugrađane. Mnogo je staračkih domaćinstava u ovom delu Savskog venca. Deca otišla za svojom srećom i, kako kaže teta Dana, ne treba ih kriviti. Usamljeni, stari, prepušteni su sebi, bezvoljni i razočarani. - Sastajemo se, družimo, dogovaramo, a imamo odličnu saradnju sa Domom zdravlja, Opštinom, patronažnim sestrama, kao i sa humanitarnim organizacijama „Amiti“ i „Hleb života“ - kaže naša sagovornica. - Ima mnogo žena mojih godina, koje su zbog usamljenosti, bolesti ili gubitka, izgubile volju za životom. Tada ih podstičem da se učlane u našu literarnu sekciju, da se priključe humanitarnom radu. Brzim hodom uz Rusku ulicu teta Danu je teško stići. „Planinarenje“ i svakodnevno hodanje je drži u odličnoj kondiciji i zbunjujućoj formi s obzirom na to da se bliži devetoj deceniji. Stižemo u Ulicu Vase Pelagića. Dana samo želi da pozdravi dve starije sugrađanke koje žive same. Milunka Jankoska i Gordana, koja je nedavno operisala karcinom dojke, pomažu jedan drugoj. Zajedno idu u kupovinu, kuvaju ručak na smenu. - Dana i njen rad znače nam mnogo - kaže Milunka. - Mnoge od nas je naterala da se priključimo grupi samopomoći, da izađemo iz svojih kuća i družimo se. Da svaki kraj ima po jednu Danu, Beograd bi bio srećnije mesto. ŠMICOVA MAMA GOSPOĐA Dana živi sama. Kako kaže, oba sina su joj odrasla, a već i unuci i svi oni vode svoje živote, a ona ima vremena napretek. - Kuća nam je u blizini Doma „Drinka Pavlović“ i stariji sin Saša, koji je sada profesor klavira u Kanadi, često je iz škole dovodio decu iz Doma kod nas na ručak, odmor, da tu urade domaći - priča naša sagovornica. - Nedavno me u prolazu žena koja je gurala kolica sa bebom pitala da li sam ja Šmicova mama. Rekla mi je da se još seća ukusa kolača koje je jela kod nas u dvorištu. I danas, između ostalog, sakupljam pomoć za mališane iz „Drinke“.
Pogledaj vesti o: Penzija

Nastavak na Večernje novosti...