Izvor: Politika, 19.Apr.2011, 23:22   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Strane penzije na poslednjem mestu zaposlenja

Zaposleni koji su deo radnog staža ostvarili u Srbiji, a sada rade u inostranstvu, zahtev za penzionisanje moraju prvo podneti inostranom nosiocu osiguranja

Prva i prava adresa na koju bi oni koji rade u inostranstvu trebalo da se jave pošto ispune jedan od uslova za penzionisanje (godine staža ili starosti) jeste inostrani nosilac socijalnog osiguranja koji, po službenoj dužnosti, pokreće postupak pred srpskim penzijskim fondom. I to za lica koja imaju deo staža ostvaren >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Srbiji, ali su s prebivalištem i poslednjim osiguranjem u inostranstvu, kaže u razgovoru za „Politiku” Julijana Radovanović, načelnica Odeljenja za penzijsko i invalidsko osiguranje po međunarodnim ugovorima.

Istovremeno lica s prebivalištem u Srbiji koja imaju staž osiguranja ostvaren u inostranstvu da bi ostvarili svoja prava kod inostranog nosioca osiguranja moraju se prvo obratiti Penzijskom fondu Srbije, koji takođe po službenoj dužnosti i kroz pružanje administrativno-pravne pomoći pokreće postupak kod inostranog nosioca osiguranja u zemlji gde je staž ostvaren.

Da bi građanima olakšali i približili ostvarivanje prava na penziju u Austriji, odnosno Srbiji, s predstavnicima austrijskog zavoda, organizovani su, prvi put, „dani razgovora” u Beču, a zatim i u Beogradu. Cilj ovih razgovora je bio da se na licu mesta daju prave informacije o ostvarenom stažu u jednoj od ovih zemalja, da se pruži pravna pomoć i obaveštenje o načinu i uslovima ostvarivanja prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. 

Budući da je zaista veliki broj građana Srbije koji po međunarodnim ugovorima ostvaruju prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ovakvi direktni susreti i razgovori predstavnika fondova sa penzionerima i osiguranicima su se pokazali kao izuzetno efikasni i poželjni, kaže naša sagovornica očekujući da će to postati praska i s i svim drugim zemljama u kojima žive i rade građani Srbije.

Prema dostavljenim podacima iz inostranih penzijskih zavoda lane je na ime penzija za Srbiju i Kosovo iz Nemačke uplaćeno oko 111 miliona evra, Austrije 80,5, Švajcarske 126,9 miliona. Istovremeno je iz Srbije u Nemačku uplaćeno pet miliona evra, Austriju 17.256 hiljada evra, Švajcarsku oko 187.000 evra.

Penzije iz inostranstva stižu svakog meseca, dok srpski fond uplate na račune onih koji imaju i srpsku penziju u inostranstvu transferiše tromesečno. Sve ove penzije, kaže Radovanovićeva, ležu direktno na račune penzionera kako u Srbiji tako i u inostranstvu. Kada je reč o Sloveniji s kojom je Srbija poslednja potpisala sporazum o socijalnom osiguranju novac još uvek ne leže direktno na račune penzionera, u slučajevima preračuna, već na račun Fonda, pa tek pošto Fond namiri svoj odštetni zahtev, one se uplaćuje na račun penzionerima.

Od novembra kada je konvencija sa Slovenijom stupila na snagu stiglo je oko 170 rešenja za preračun penzija za penzionere koji su deo radnog staža ostvarili u Sloveniji. Istovremeno je srpska strana namirila oko 420 slovenačkih penzionera koji su deo radnog staža ostvarili u Srbiji.

Prema evidenciji Fonda pravo na preračun slovenačkih penzija ima oko 8.000 osiguranika koji imaju više od godinu radnog staža provedenih u „deželi”, kaže Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu.

J. Petrović

objavljeno: 20.04.2011.

Nastavak na Politika...