Izvor: B92, 06.Jul.2011, 04:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Što više penzionera, to "veća muka"
Beograd -- Sve dok u Srbiji ne budu bar tri zaposlena na jednog penzionera, penzioni sistem zasnovan na tekućem finansiranju neće biti u mogućnosti da se samofinansira.
Za sada nema izgleda da bi se Srbija uskoro mogla naći u takvoj situaciji, kaže ekonomista dr Zoran Popov.
Pitanje je kako će se naredne godine zbog najavljenog budžetskog deficita od 75 milijardi dinara finansirati povećani rashodi Fonda PIO, s obzirom na to da se očekuje novi, veći broj penzionera.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Svaka rasprava o tome da li budžetski deficit treba redukovati smanjivanjem penzija, smanjivanjem zarada zaposlenih ili povećavanjem poreza i akciza – sa ekonomskog stanovišta je besmisleno, kaže Popov.
Ni Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, nije optimista kada je reč o tome na koji će se način finansirati novi broj penzionera naredne godine, s obzirom na najavljeni minus od 75 milijardi dinara. "Ako bi se poštovala fiskalna pravila, po kojima rast zarada u javnom sektoru i penzija prati rast cena i ekonomski rast, situacija bi bila pod kontrolom", kaže on. Na konstataciju da nisu zaposleni u javnom sektoru i penzioneri krivi za narušavanje fiskalnih pravila, već i odluka da se uvoji Zakon o lokalnoj samoupravi, koji direktno pravi rupu u budžetu od 40 milijardi evra, Vučković kaže da se slaže s tim, dodajući da se svakog narednog dana mora voditi računa o javnim prihodima i rashodima, kako u 2012. godini ne bi morali da se prave radikalni rezovi.
On dodaje da je jedino rešenje za probleme u finansiranju penzionog sistema i javne potrošnje u hitnom poboljšavanju ekonomskih prilika zemlje, a finansiranje povećanih rashode Fonda PIO u 2011. zavisiće od rasta broja penzionera i BDP-a.
Na primer, ako se ukupan broj penzionera poveća za oko 16.000 ili za oko jedan odsto i penzije za toliko porastu, rashodi sistema PIO bi se povećali za oko dva procenta. Ako, opet, BDP Srbije poraste za četiri do pet odsto, kao što najavljuju političari, onda bi se za toliko povećali i prihodi Fonda PIO. U ovom slučaju bi se smanjile potrebe finansiranja Fonda PIO iz budžeta.
Međutim, zvanični podaci kazuju da se broj penzionera godišnje poveća za oko 1,5 odsto, odnosno za oko 24.000. Ukoliko rashodi Fonda PIO, imajući ove podatke u vidu, porastu za oko dva odsto, što je realno, a rast BDP-a Srbije bude na proseku stope rasta u poslednjih 11 godina – u tom slučaju će doći do daljeg povećanja potrebe da se Fond sufinansira iz budžeta, upozorava Popov, a već sada se iz budžeta penzije dotiraju s oko 44 odsto.
Pored toga, na stanje javnih finansija utiče efikasnost poreskog sistema kroz naplatu poreza, obim sive ekonomije, pa se postavlja pitanje zašto država uporno odbija da natera poslodavce da Fondu PIO uplate 200 milijardi dinara koje duguju za neuplaćene doprinose.
S ovim novcem bi se pokrila dotacija penzija iz budžeta. Statistika potvrđuje da je za redovnu isplatu penzija prošle godine iz doprinosa obezbeđeno 261,6 milijardi dinara, dok je preostalih 199 milijardi dinara izdvojeno iz državne kase.
Popov ističe da naš osnovni problem nisu veliki broj penzionera i visoke penzije, već urušena privreda, u kojoj će obim BDP-a biti na nivou od oko 68 odsto onog iz 1986. godine. Ni nivo industrijske proizvodnje neće biti veći od oko 36 procenata onog iz te godine. Tome treba dodati da se obim sive ekonomije u Srbiji procenjuje na oko 40 odsto od registrovanog BDP-a.
Priču o tome da li u poslednje vreme u Srbiji raste broj zaposlenih ili nezaposlenih treba isključivo posmatrati kao političku smicalicu u predizbornim vremenima, jer je dilema izmišljena. Ono što je naša nepobitna realnost jeste to da i dalje nema bilo kakvih vidljivih pomaka u poboljšanju ekonomskih prilika u zemlji.
Što je još gore, nema čak ni nekih naznaka da bi do ekonomskog oporavka zemlje moglo doći skorije. A sve dok ne dođe do ubrzavanja privrednog rasta, po stopama rasta BDP-a od bar šest do sedam odsto u proseku godišnje, ni priče o reformi poreskog sistema nemaju ekonomsko opravdanje, pojašnjava dr Popov.
