Izvor: RTS, 11.Avg.2015, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stiški strani penzioneri ulažu u poljoprivredu
Dok sve više mladih odlazi iz Stiških sela u inostranstvo, u njih se vraćaju penzioneri, koji, iako mogu lepo da žive od svojih deviznih penzija, uveliko obrađuju zemlju.
Posle trideset godina rada u Beču Miroslav Živković iz Majilovca kod Požarevca, penzionerske dane provodi u Srbiji. Iako može odlično da živi od inostrane penzije, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << on je kupio kombajne, traktore i na 12 hektara obrađuje kukuruz, pšenicu i suncokret.
"Malo da imam neki pokret. Ujedno mi je malo zadovoljstvo da idem na njivu, da radim svoje njive. Da nešto privredim. Ne mogu samo da sedim i da čekam penziju", objašnjava Miroslav.
Radiša Marković iz Kasidola čekao je četrdeset godina da se vrati iz Trsta, i prestane da kupuje hranu u supermarketima. Sada živi od italijanske penzije, ali radi od jutra do mraka. Na sedam hektara obrađuje kukuruz i pšenicu, uzgaja svinje, a u svojoj bašti gaji povrće i voće. Vinograd mu je omiljen.
Radiša smatra da čoveka mnogo više ubije psiha nego rad.
"Više te ubije ako ne radiš. Ovako, pustio si mozak, ne razmišljaš ništa, uživaš u tvom", dodaje on.
Neki od stranih penzionera imaju zaradu, mnogo njih ima samo trošak, ali svi se slažu da fizički rad u penzionerskim danima produžava život.
Sela u koja su se Miroslav i Radiša vratili, uglavnom su poluprazna, jer sve više mladih odlazi u inostranstvo. Odluke penzionera da se vrate dedovini njihove komšije uglavnom razumeju, ali misle da bi novac mogao i bolje da se uloži.
Komšije kažu da bi na njihovom mestu više odmarali ili ulagali u nekretnine. U poljoprivredu ne, jer smatraju da je ulaganje u poljoprivredu čist promašaj u Srbiji.
"Šezdeset odsto, sedamdeset uložiš ponovo, pa posle dobiješ, pa opet, pare idu u krug", kaže Miroslav iz Majilovca.
Možda je baveljenje inostranih penzionera poljoprivredom skup hobi, ili čak pogrešna investicija. Ali ovi ljudi ceo radni vek proveli su sanjajući da obrađuju svoju zemlju.
rts.pozarevac@rts.rs
+381 12 211 466
