Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Okt.2015, 12:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stav: Reforme samo u poslastičarnici
Ako se nastavi ovako i ako penzioneri i dalje ostanu jedini koji podnose teret poslednjih ekonomskih reformi, onda je unuk ekonomiste Stojana Stamenkovića bio potpuno u pravu. "I moj unuk zna da je jedina reforma koja u Srbiji uspeva – reform torta", ovako je pre nekoliko godina, Stamenković izrevoltirano odgovorio na pitanje novinara o tome zašto se kasni sa sprovođenjem nekih bolnih mera. U međuvremenu se 2012. godine promenila vlast, reč "reforma", koja se i u prošlosti dosta izlizala, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ponovo je postala najpopularnija u političkom novogovoru.
Kad su u novembru prošle godine plate i penzije smanjenje dobar deo ekonomske javnosti nadao se da će posle "gutanja najveće žabe" proces reformi ići lakše. Jer, hteli to predstvanici opozicije da priznaju ili ne, smanjenje plata i penzija je za svaku vlast jedna od najtežih političkih odluka.
Ovde se, međutim, ispostavlja da je mnogo teže reformisati javna preduzeća, iako će time biti pogođeno mnogo manje ljudi. A indirektan trošak koji će ova preduzeća do kraja godine ispostaviti budžetu, prema proceni Fiskalnog saveta, iznosiće 700 miliona evra. Što je dvostruko više od uštede koja je ostvarena smanjenjem plata i penzija.
Poslednja u nizu reformi koja je unapred osuđena na neuspeh je, čini se, reforma državne uprave. Godinu dana je Kori Udovički, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, radila analize o tome kakav i koliki nam javni sektor treba. Na kraju, kad su resorna ministarstva konačno prebrojala prekobrojne u svojim redovima i svojim analizama potvrdili da ih ima više od 9.000, javnost je saznala zapanjujuć podatak. Da je u periodu dok je trajala zabrana zapošavanja u javnom sektoru, Komisija za davanje saglasnosti odobrila zapošavanje za oko 9.000 ljudi. Znači li to da ovi nisu primljeni da onda niko ne bi bio višak? Naravno da ne, jer u penziju je iz javnog sektora u poslednjih godinu i po dana otišlo 18.000 ljudi.
Ali posle objave podatka o 9.000 novozaposlenih malo je onih koji još veruju da ova reforma nije unapred osuđena na propast. Jer, ako je ovoliko ljudi dobilo dozvolu vladine Komisije da se zaposli u vreme dok je trajala zabrana, šta će tek biti posle 1. januara sledeće godine kad ovo ograničenje prestane da važi?
Komisiji je, naravno, ostavljena mogućnost da odobri nečije zaposlenje, ali tek ako prethodno iz javnog sektora ode petoro ljudi. Iz aviona se vidi da to pravilo u svom radu nisu poštovali. Jer, da bi 9.000 ljudi dobilo saglasnost pethodno je 45.000 njih moralo da ode iz javnog sektora. A to se, naravno, nije dogodilo.
I na kraju, čini se da je sa smenom svake vlasti u Srbiji jedna stvar, ipak, ostala ista. Kao što reče Stamenkovićev unuk, jedna od retkih reformi koja se u našoj zemlji dovede do kraja i dalje je se događa u poslastičanici. I to kad se na koru od belanaca i oraha doda završna glazura od žumanaca i čokolade. A penzionerima je svejedno. Najveće žrtve ekonomske reforme, ovu drugu "reformu" iz izloga poslastičarnice sebi, ionako, ne mogu da priušte.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
