Izvor: B92, 30.Maj.2013, 18:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta je gore od zamrzavanja plata?
Beograd -- Da li bi eventualno zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru dokrajčilo srpsku trgovinu koja je već godinama na nizbrdicizbog stalnog pada prometa?
Prema rečima Veroljuba Dugalića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije, stopiranje rasta ovih zarada, odnosno njihov realan pad u tom slučaju, loše bi se odrazio i na promet u maloprodaji, ali trgovci i ekonomisti smatraju da je mnogo veći problem trgovine od eventualnog zamrzavanja prihoda građana - siva >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ekonomija i samim tim nelojalna konkurencija.
"Zamrzavanje plata i penzija u najgorem slučaju može da ostavi promet na istom nivou, jer je uticaj sivih tokova ekonomije, neevidentiranog prometa i visokih troškova legalnog poslovanja mnogo veći od mogućeg stopiranja rasta zarada. Troškovi poslovanja i siva ekonomija moraju da se smanje, jer je to mnogo veći problem", smatra Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca.
"U oblasti trgovine postoji mnogo nepotrebnih procedura i samim tim troškova, što otežava poslovanje. Zato nam je i u trgovini potrebna giljotina propisa", navodi Rajić.
Prema njegovim rečima, svaka kriza pogađa više male, nego velike, a tako je i u trgovini. U velikim lancima pad prometa nije drastičan, ali se poslovanje manjih, samostalnih trgovinskih lanaca stalno pogoršava. Iznos prosečnog računa kod njih se sa 500 dinara, koliko je iznosio pre krize, sveo na svega 250, ponegde i 200.
Goran Kovačević, vlasnik trgovinskog lanca „Gomeks”, međutim, smatra da će eventualna mera zamrzavanja primanja kratkoročno imati negativan efekat na poslovanje trgovina.
Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište, kaže da neće postojati direktna veza između eventualnog smanjenja plata i pada prometa u maloprodaji.
Promet robe u srpskoj maloprodaji iz godine u godinu sve je manji. Trend koji je započeo krajem 2008. godine i dalje se nastavlja, pa je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku promet robe u trgovini na malo u martu (poslednji dostupi podaci) bio 17,5 odsto manji u stalnim cenama (bez inflacije) nego u istom mesecu 2012. godine.
Jasno je da su na pad prometa uticali slaba kupovna moć i to što iz godine u godinu nema poboljšanja standarda građana, ali se ne može zanemariti činjenica da su mnogi prešli u sivu zonu poslovanja i tako postoji deo maloprodaje koji se nigde ne evidentira, piše Politika.
