Izvor: B92, 03.Maj.2012, 23:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srednji sloj ima platu 40.000 RSD

Beograd -- Na kraju meseca platu od najmanje 1.000 evra podigne svega 30.000 građana Srbije, dok sa manje od 200 evra mesečno tavori više od dva miliona ljudi.

Lagodni život u Srbiji vodi svega 0,5 odsto građana, dok više od trećine odraslih nema ni prosečnu republičku zaradu.

Na listi onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem nalazi se čak 2.173.933 imena. Među njima su najstariji, koji ne dobacuju ni do prosečnih iznosa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << penzija, ali i radnici koji ne primaju nikakvu platu ili dobijaju minimalac, nezaposleni, socijalno najugroženiji... S druge strane, spisak bogataša je veoma kratak, i na njega se ulazi samo po jednom osnovu - plati koja premašuje 158.199 dinara. U Poreskoj upravi kažu da je takvih 20.000, dok se preostalih 10.000 nalazi negde između ovih, za većinu nedostižnih, plata od preko 1.000 evra.

"Prosečni pripadnici više srednje klase su stručnjaci, fakultetski obrazovani, obično lekari, inženjeri, niži menadžeri... Mogu sebi da priušte konforniji život, da voze solidan automobil, idu na letovanja i zimovanja, da imaju i budžet za kulturne događaje. Niža srednja klasa može sve to isto samo ređe i skromnije. Plata im je oko 40.000, automobil je stariji od pet godina, a letuju u predsezoni, ali ne u hotelima” , navodi sociology Vladimir Vuletić.

Najveće klasne razlike su u državama Latinske Amerike, u SAD i Rusiji. Društveni slojevi su najmanje razuđeni u skandinavskim zemljama. Srbija je negde na sredini.

Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je broj bogataša bar dva puta veći od zvanične statistike, jer mnogi kriju svoja astronomska primanja, dok, s druge strane, ne sumnja u statistiku koja se tiče siromašnih, jer "niko nema koristi od prikrivanja bede".

Skromne ali redovne plate čine se nedostižnima za one koji žive od socijalne pomoći. A takvih je, potvrđuje Suzana Paunović, pomoćnik ministra za socijalnu zaštitu, sve više. - Pre nepunu deceniju od državne pomoći živelo je 116.000 građana, a u prvom tromesečju ove godine pomoć je primalo čak 225.000 - kaže ona, i dodaje da je poseban problem to što sve više građana u sistemu socijalne zaštite ostaje godinama umesto da iz njega izađe čim kriza prođe.

Zdravković podseća da su 1981. dobijana naređenja da preduzeća primaju više radnika nego što je bilo potrebno, pa je već tada bilo pola miliona viška radne snage.

"Sankcije i krize uticale su na to da je već 2000. višak među zaposlenima bio 1,6 miliona ljudi, pa smo i danas, posle mnogobrojnih otpuštanja, u situaciji da 900.000 radnika efikasno radi, a 800.000 je čist višak.”

I u Republičkom zavodu za statistiku ukazuju na nepovoljne trendove, pa je prema rezultatima Ankete o radnoj snazi u Srbiji tokom prošle godine čak 55.031 zaposleni mesecima odrađivao puno radno vreme, ali kući nije donosio ni dinara.

U sindikatima, pak, strahuju da je i ovaj broj mnogo veći od zvaničnog. Prema rečima Zorana Ristića, iz UGS "Nezavisnost", neplaćeni rad je najprisutniji u trgovini, turizmu, ugostiteljstvu i građevini.

A da ni kraj radnog veka ne donosi sigurnost, vidi se i po podacima Republičkog fonda PIO, jer u Srbiji čak 989.736 penzionera prima manje od 22.000 dinara mesečno.

"Najviše ih je među bivšim činovnicima, zaposlenima u javnim preduzećima i upravi, pa je od ukupnog broja ovih penzionera (1.360.161), čak 736.487 s primanjima nižim od 200 evra. Još tanje čekove prima i 217.059 poljoprivrednika, 35.000 bivših preduzetnika i 1.190 vojnih lica” , kažu u PIO fondu.

Nastavak na B92...

Capital.ba: Socijalne razlike sve drastičnije