Izvor: S media, 03.Maj.2012, 23:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalne razlike sve drastičnije
Sreću da na kraju meseca podigne platu od najmanje 1.000 evra ima samo 30.000 naših građana, dok, s druge strane, sa manje od 200 evra mesečno tavori više od dva miliona ljudi! Kolike su socijalne razlike u Srbiji, najbolje se vidi po odnosu ove dve krajnosti, jer lagodni život vodi svega 0,5 odsto građana, dok više od trećine odraslih nema ni prosečnu republičku zaradu.
Na listi onih koji jedva sastavljaju kraj s krajem nalazi se čak 2.173.933 imena. Među njima su >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << najstariji, koji ne dobacuju ni do prosečnih iznosa penzija, ali i radnici koji ne primaju nikakvu platu ili dobijaju minimalac, nezaposleni, socijalno najugroženiji... S druge strane, spisak bogataša je veoma kratak, i na njega se ulazi samo po jednom osnovu - plati koja premašuje 158.199 dinara. U Poreskoj upravi kažu da je takvih 20.000, dok se preostalih 10.000 nalazi negde između ovih, za većinu nedostižnih, plata od preko 1.000 evra.
Nezaposlenost će i dalje rasti
Više od 200.000 ljudi radi, a ne dobija ni dinar!
Država slepa za bahate poslodavce!
Ekonomista Miroslav Zdravković smatra da je broj bogataša bar dva puta veći od zvanične statistike, jer mnogi kriju svoja astronomska primanja, dok, s druge strane, ne sumnja u statistiku koja se tiče siromašnih, jer "niko nema koristi od prikrivanja bede".
"Ovakva socijalna struktura nije stvorena preko noći, već odavno", smatra Zdravković. "Kriza je za nas počela još 1981. drastičnim padom produktivnosti, i od tada se nikada nismo oporavili. A uzroci su, pre svega, u neracionalnom zapošljavanju."
I u Republičkom zavodu za statistiku ukazuju na nepovoljne trendove, pa je prema rezultatima Ankete o radnoj snazi u Srbiji tokom prošle godine čak 55.031 zaposleni mesecima odrađivao puno radno vreme, ali kući nije donosio ni dinara.
U sindikatima, pak, strahuju da je i ovaj broj mnogo veći od zvaničnog. Prema rečima Zorana Ristića, iz UGS "Nezavisnost", neplaćeni rad je najprisutniji u trgovini, turizmu, ugostiteljstvu i građevini.
A da ni kraj radnog veka ne donosi sigurnost, vidi se i po podacima Republičkog fonda PIO, jer u Srbiji čak 989.736 penzionera prima manje od 22.000 dinara mesečno.
Tako se, po svemu sudeći, u našoj zemlji "istopila" srednja klasa, pa i sociolog Vladimir Vuletić primećuje da je zlatna sredina sve užeg opsega:
"I tu ima mnogo razlika između više i niže srednje klase. Prosečni pripadnici više srednje klase su stručnjaci, fakultetski obrazovani, obično lekari, inženjeri, niži menadžeri... Mogu sebi da priušte konforniji život, da voze solidan automobil, idu na letovanja i zimovanja, da imaju i budžet za kulturne događaje. Niža srednja klasa može sve to isto samo ređe i skromnije. Plata im je oko 40.000, automobil je stariji od pet godina, a letuju u predsezoni, ali ne u hotelima."
(Novosti)
