Izvor: S media, 18.Avg.2010, 00:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbija u drugoj brzini

Predložiću da penzioneri sa mesečnim primanjima manjim od 30.000 dinara dobiju pomoć od 5.000 dinara, skromno odmrzavanje plata do kraja godine i veće podsticaje privredi.

Misiji Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) predložiću da se poveća iznos jednokratne novčane pomoći za penzionere tako da svi oni sa penzijom manjom od 30.000 dinara, umesto dve, dobiju pet hiljada dinara, kaže za „Politiku” >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Mlađan Dinkić, potpredsednik vlade.

Prema njegovoj računici, minus u državnoj kasi biće 20 milijardi manji od planiranih, pa je sada samo pitanje kako ta sredstva najpametnije iskoristiti. Zato će, kako kaže, pregovarače iz Vašingtona, koji danas dolaze u Beograd, pokušati da ubedi da je od smanjivanja fiskalnog deficita mnogo važnije još ove godine odmrznuti plate, ali i povećati podsticaje za privredu i građane.

– Ako me pitate da li je Srbiji sada cilj da ima manji minus u državnoj kasi ili da se podstakne zaposlenost i brži privredni oporavak – najglasnije ću se boriti za ovo drugo. Jer, ako bi se s tim podsticajnim merama naglo prekinulo, u situaciji kada je srpska privreda jedva izašla iz recesije i trenutno se nalazi u stanju depresije, bojim se da možemo vrlo lako da skliznemo u negativnu zonurasta. Novac koji smo imali na raspolaganju za podsticaje građanima i privredi nestaje otprilike u oktobru i to znači da su nam u poslednjem tromesečju neophodni dodatni izdaci. Bilo bi potpuno pogrešno prekinuti s tim.

Šta na to kaže ministarka finansija Diana Dragutinović?

Razgovarao sam o tome i sa premijerom i sa ministarkom finansija i sasvim sigurno je da su nam potrebni dodatni podsticaji za privredu.

To i oni kažu?

Naš dogovor u vladi je da budžetski deficit neće biti iznad dogovorenih 4,8 odsto. Ali ne treba da bude ni mnogo niži. Svi smo jedinstveni u tome da novac treba da dobiju penzioneri, da su neophodni dodatni podsticaji za privredu, poljoprivredu i infrastrukturu. Mislim da će ministarka finansija imati razumevanja za to, posebno jer ćemo imati para.

I MMF je protiv nastavka programa subvencionisanja privrede i građana?

Nisu oni protiv, jer oporavak se trenutno zasniva na rastu izvoza, što je dobro, ali domaća tražnja je slaba i zato stradaju građevinarstvo, poljoprivreda i sektor domaćih usluga. Srbija je sada kao automobil koji ima četiri brzine, a mi se vozimo u drugoj. Pola potencijala za brži oporavak privrede još nismo aktivirali. Ideja je da nastavimo sa daljim stimulisanjem izvoza i praksom dovođenja što više stranih firmi koje će zapošljavati naše ljude i proizvoditi novu robu za izvoz. Trenutno 80 kompanija traži lokacije po Srbiji u raznim granama, od kojih je petina iz automobilske industrije. Međutim, ne treba da potcenjujemo značaj domaće tražnje. Zato ću MMF-u predložiti da se poveća iznos jednokratne novčane pomoći za penzionere i da svi oni sa penzijom manjom od 30.000 dinara, umesto dve, dobiju pet hiljada dinara. Na taj način bi više od milion penzionera dobilo ovu jednokratnu pomoć.

Za to Vam onda nedostaje još tri milijarde dinara?

Jeste, ali imajući u vidu da će minus biti 20 milijardi manji od planiranog, mi nećemo imati problem s novcem. Ako smo isplatili 5.000 dinara zaposlenima koji imaju platu manju od 50.000 dinara, onda je ovo ekvivalentna mera za penzionere. Za odmrzavanje plata u oktobru bilo bi nam potrebno još tri milijarde dinara, a 14 milijardi bi bilo raspoređeno za razne stimulativne programe privredi, infrastrukturi i poljoprivredi. Tražiću i da dve milijarde, kroz rebalans budžeta, ide kao podsticaj „Fijatu”, jer se njihovi investicioni planovi zahuktavaju.

Hoće li rast plata da prati i rast penzija?

Da, ali sa razmakom od nekoliko meseci. Ali bi zato penzioneri sada dobili veću pomoć nego što je planirano.

To znači da bi zaposleni mogli da se nadaju povećanju plate od tri odsto?

Najvažnije je da se plate što pre odmrznu. O iznosu povećanja treba pregovarati.

Bogdan Lisovolik, predstavnik MMF-a u Srbiji, strahuje da bi to moglo da poveća inflaciju. Mislite li da i Dejan Šoškić, kome je cilj odbrana cena, može da bude protiv tog Vašeg predloga?

Mogu samo da im postavim pitanje kakva je razlika između odmrzavanja plata u oktobru ili u aprilu. Zašto bi oktobarsko povećanje plata imalo negativnije efekte na inflaciju u odnosu na aprilsko? Ali, ako je i efekat tih mera blago povećanje inflacije uz mnogo veće povećanje zaposlenosti – glasam za takve mere. U recesiji je logično da nemate inflaciju jer je tražnja mala, dok proces privredne ekspanzije, obrnuto, prati blagi rast cena. Samo je bitno da taj rast bude umeren. Povećanje plate od tri, četiri odsto ne može značajno da uveća inflaciju, jer bi na prosečnoj zaradi to povećanje bilo skromnih hiljadu dinara. Mislite li da će neko krenuti da luduje s tim parama? Pre će kupiti hranu, ili platiti deo zaostalih računa. Neki ekonomisti previđaju činjenicu da kada se više troši na domaćem tržištu, onda će i više poreza ući u budžet.

Dakle, sa MMF-om nemamo razilaženja. Jer, kad je o projekcijama reč, u skladu smo sa onim što je dogovoreno. Međutim, mislim da je dogovor prilično defanzivan. MMF nam je dozvolio da imamo deficit 4,8 i projektovao privredni rast od 1,5 odsto. Sa takvim minusom Srbija treba da ima rast veći od 2,5 odsto.

Mislite li da će prvi put otkako je sklopljen aranžman sa MMF-om i monetarna politika biti predmet kritike?

Ne, mislim da je monetarna politika jako dobro postavljena, da inflacija ima trend usporavanja.

Kako ćemo da pokrijemo minus u budžetu?

Novac je obezbeđen. Na računu države kod NBS ima oko 320 miliona evra deviznih depozita, kroz prodaju državnih obveznica obezbeđuju se dodatna sredstva, a očekujemo još i ranije odobrene tranše od Svetske banke i Evropske unije. Do kraja godine to nam obezbeđuje apsolutnu pokrivenost, nema potrebe za komercijalnim zaduživanjem kod banaka, kao što neki upozoravaju.

Ali sa prodajom obveznica ne ide sve kako je Ministarstvo finansija planiralo?

Nije baš tako. Dugoročne obveznice nisu bile interesantne investitorima, ali otkako je referentna kamatna stopa povećana za 0,5 odsto, to je povećalo atraktivnost kratkoročnih obveznica.

Dakle, zalažem se za specifičnu državnu intervenciju u cilju podsticanja investicija i domaće tražnje. A tek od 2012. godine Srbija bi trebalo da ide na agresivnije smanjenje budžetskog deficita.

A. Nikolić

Nastavak na S media...

Poslovni magazin: Srbija u drugoj brzini

B92: Dinkić: Para ima, tražim veće plate

Vesti-online.com: Dinkić predlaže vežu pomoć penzionerima

Radio 021: Dinkić odmrzava

MC Bor: MINISTAR DINKIĆ: SRBIJA U ČETIRI BRZINE