Izvor: Politika, 30.Jun.2012, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija mora da štedi
Ekonomska politika skrojiće se u trouglu političari, stručnjaci i MMF, kaže Srboljub Antić, doskorašnji predstavnik Srbije u MMF-u
Zamrzavanje penzija i plata u javnom sektoru je kratkoročna mera, nema dublji reformski karakter i nju je moguće izbeći. Ovim rečima Srboljub Antić, doskorašnji predstavnik Srbije u Međunarodnom Monetarnom Fondu (MMF), počinje razgovor za „Politiku”. Mi smo već tokom ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << krize zamrzavali plate i penzije, ali to vreme nismo iskoristili za reformu javnog sektora i penzionog sistema, dodaje. To, međutim, ne znači da Antić smatra da su mere Fiskalnog saveta drakonske. Jer, kako kaže, oni predlažu fiskalno prilagođavanje od tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je Srbija već jednom uradila. Postoje i poreski oblici koje Savet nije razmatrao, a može se dodatno znatno uštedeti i na rashodima za kamate. Umesto zamrzavanja predlaže oštrije poteze.
– Mnogo je bolje da se fond zarada u javnom sektoru smanji, ili da se ide na smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru. Možda bi moglo da se počne od državnih agencija. U prvom trenutku otpuštanja bi iziskivala značajne troškove otpremnina, ali bi na duži rok donela uštede i bila signal da je vlada spremna za neophodne reformske poteze. Sigurno je da bi to bilo bolno i da bi mnogi negodovali. Ali niko nije negodovao kada je novac iz privatizacije trošen na plate i penzije i kada je zaposlenost rasla jedino u javnom sektoru – primećuje Antić i dodaje da je vreme da zemlja izvede jednu ozbiljnu reformu.
On smatra da je smanjenje minusa u kasi neophodno kako bi se stabilizovao javni dug i smanjili troškovi servisiranja duga, što bi bili znaci ozdravljenja javnih finansija. Nova vlada bi trebalo da napravi uštede u javnim finansijama, a buduća ekonomska politika skrojiće se u trouglu koji će činiti političari, stručnjaci i MMF, kaže naš sagovornik. Dogovor sa Fondom nam je neophodan, jer bi to olakšalo finansiranje minusa u budžetu i otplatu dospelih obaveza, dodaje. Moguće je da MMF, uz primenu kredibilnih mera, dozvoli nešto veći minus u državnoj kasi ove godine. Ali pitanje je da li će neka široka koalicija uspeti da se dogovori oko takvih mera.
Nastavak dosadašnje politike brzog zaduživanja, bez smanjivanja minusa u državnoj kasi, i bez stabilizacije javnog duga jeste put popločan rizicima. Srbija mora da štedi, jer godinama troši više nego što proizvodi i postoji sumnja da li će tu razliku investitori i dalje finansirati, dodaje.
– Postoji ideja da se aktuelna politika zaduživanja nastavi sve dok se rast u Evropi ne pokrene. Tako bi Srbija nepopularne mere odlagala dokle god bude mogla, sve u nadi da će nas, kad oporavak krene, povući evropski voz. Ova ideja nije realistična. Srbija bi trebalo da sledi primer EU kada je reč o fiskalnoj politici. Zemlje evrozone su prepolovile budžetske deficite u poslednje dve godine i prosečan minus u kasama tih zemalja smanjen je sa šest na tri odsto BDP-a. Teško da će Srbija moći da vodi drugačiju fiskalnu politiku – ocenjuje Antić.
Ideja Fiskalnog saveta o smanjenju poreskog opterećenja na zarade jeste dobra, dodaje, „ali moram da kažem da smo to već jednom uradili, a da nije bilo pozitivnih efekata na zaposlenost”. Moguće je da će poslodavci, ukoliko se smanji opterećenje zarada, povećati plate radnicima, umesto da zaposle nove ljude. To bi značilo da neće biti novih radnih mesta, a i pitanje je kakve bi efekte ova mera imala na ekonomski rast – sumnjičav je Antić.
On podseća na dogovor sa MMF-om o promenama Zakona o radu koje nisu sprovedene. Ugovori na određeno vreme nisu produženi do tri godine i nije izmenjen propis da se otpremnina isplaćuje samo za vreme provedeno kod poslednjeg poslodavca, a ne za ceo radni staž.
– Ono što je trebalo da bude samo potez pera nije učinjeno. Ako se politički kalkuliše kad treba da se usvoji jedna relativno mala izmena, kako će vlada sprovesti nepopularne reformske mere ili se izboriti sa problemima ukoliko zemlja uđe u ozbiljnu krizu javnog duga – pita se Antić.
----------------------------------------------
Niko nije svemoguć
Zašto su se tokom ove krize MMF i Svetska banka preračunavali, pa su svake godine, kao po pravilu, smanjivali očekivanu procenu privrednog rasta? Zašto, uprkos očekivanjima, do oporavka nije došlo, pitali smo našeg sagovornika.
– MMF ima oko 1.500 vrhunskih ekonomista i takva institucija nije uspela da predvidi krizu. Tako ni sa sigurnošću ne može da predvidi početak oporavka svetske ekonomije. To samo znači da niko nije svemoguć. Oporavak je nešto suptilno, dešava se na tržištu i zavisi od odluka miliona aktera. Dosadašnja iskustva pokazuju da finansijske krize traju u proseku oko šest godina i da im prethode temeljne promene čiji uticaj nije lako uočiti. Izražene geografske promene industrijske produktivnosti kao što su rast u istočnoj Aziji i pad u SAD i Evropi, uz demografiju koja je nepovoljna po razvijene zemlje, ali i neobuzdano i često nemoralno ponašanje najvećih aktera na berzama, uslovili su postojeću krizu. Dugoročnost ovih promena može biti razlog izostanka oporavka – smatra Antić.
----------------------------------------------
Opasne igračke
Srboljub Antić smatra da su visoke devizne rezerve Narodne banke Srbije najsvetlija tačka naše ekonomije. Zato predloge o korišćenju tog novca ili primarne emisije za privredni oporavak koje su dolazile i od privrednika smatra vrlo opasnim.
– Takav potez značio bi zavlačenje ruke u džep svim građanima Srbije bez njihove saglasnosti. Sa sličnom praksom smo se već suočili u relativno bliskoj prošlosti i ta iskustva nisu bila pozitivna. To bi moglo da ima ozbiljne socijalne i društvene posledice, ubeđen je Antić.
– Ako imamo minus u spoljnoj trgovini, minus u budžetu, ogromnu nezaposlenost, visok javni i spoljni dug, stagnaciju društvenog proizvoda, onda kurs dinara teško može biti stabilan uprkos želji pomenutih privrednika. „Stabilnost kursa neće se tako brzo i lako ostvariti i ekonomski akteri sa tim moraju da računaju prilikom donošenja poslovnih odluka.”
Anica Telesković
objavljeno: 01.07.2012.
