Izvor: Politika, 18.Nov.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spremamo se da sami pređemo cenzus
Nema nama ko šta da da, broj mandata će nam odrediti građani na izborima.
„Ne postoji partija sa kojom ne bismo sarađivali ukoliko ona kaže da zaista hoće da Srbijom vlada socijalna pravda, da penzije prate plate, da zakonom o socijalnom preduzetništvu stimulišemo zapošljavanje ugroženih kategorija stanovništva, da oporezujemo bogate, da teret krize snose oni koji najviše imaju...”, kazao je Milan Krkobabić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera Srbije i zamenik gradonačelnika Beograda, povodom pojačanog interesovanja raznih partija za predizbornu ili postizbornu saradnju sa PUPS-om.
U razgovoru za „Politiku” on ističe da još nisu imali nijedan ozbiljan razgovor na temu koalicija, a da buduća koalicija podrazumeva utvrđivanje određenih ciljeva, definisanje nove politike, strategije, konkretne programe i projekte, a kao poslednje – kadrovska rešenja koja to sve mogu da iznesu.
– Od 2008. godine izmenjena je unutrašnja politička situacija i spoljnopolitičke okolnosti, očekuje se drugi talas svetske ekonomske krize koji će biti mnogo „upečatljiviji”, a imamo i nove aktere na političkoj sceni – SNS, URS, SDPS. Logično je, znači, da današnja politička realnost zahteva i pravljenje novih koalicija.
Zašto iskazujete toliku zadršku prema ideji da opet budete zajedno sa SPS-om i JS-om?
Nismo izrazili rezervu, mi smo samo rekli da još nije bilo razgovora. A rekli smo i da je svojstveno pristojnim ljudima da prvo razgovaraju sa postojećim koalicionim partnerima. Naša misija je jasna – to je borba za poziciju socijalno ugroženih kategorija – i ako tu misiju definišemo u okviru cilja sa našim postojećim partnerima, mi smo tu. Ali ne prihvatamo da nam neko nameće da ćemo biti ovde ili onde, ne prihvatamo da smo trgovci, da nam neko nešto „daje”... Nema nama ko šta da da. Broj mandata će nam odrediti građani Srbije na izborima.
Ali izgleda da vam građani ne daju baš mnogo. Prema poslednjem istraživanju časopisa „Nova srpska politička misao”, vi ste u kategoriji „ostali” sa otprilike oko dva odsto podrške?
Po njihovom, mi ne postojimo. Ali interna istraživanja najjačih političkih partija, pa između ostalog i DS-a, kažu da PUPS podržava od tri do tri i po odsto građana. Ali zanemarimo istraživanja – vi i ja razgovaramo zato što PUPS jeste bitan politički subjekat. Sa nama hoće da razgovaraju predstavnici SNS-a, najjače opozicione partije, i kažu da smo respektabilna partija, sa nama hoće da razgovaraju i postojeći koalicioni partneri. Da naš rejting ne postoji zašto bi neko uopšte razgovarao sa nama.
Niste odbacili ideju da idete i samostalno na izbore?
Osnovni naš cilj je da se spremimo da možemo sami da pređemo cenzus.
Koliko je to realno?
Ovog momenta, iz perspektive vas, mene, istraživača, ljudi koji uzmu daljinski upravljač – možda nije. Ali iz perspektive realnog života, reakcije na terenu... to je nešto što je veoma vidljivo. Ne pobeđujemo mi kao partija, pobeđuje ideja. Nema alternative za ono na čemu mi insistiramo – da penzije prate plate. To nije političko, to je egzistencijalno pitanje.
Kada ćete odlučiti o tome da li ćete sami ili u nekoj koaliciji na izbore?
Mi nismo krenuli u kampanju, mi smo deo vladajuće koalicije i naš zadatak je da radimo. Prva ciljna grupa sa kojom se mi bavimo su penzioneri, ali imamo i ostale ciljne grupe, kao što su osobe sa invaliditetom. Pripremamo i zakon o socijalnom preduzetništvu... Dakle, izbori se primiču, a kada budu raspisani tada ćemo i mi doneti odluku. Videćemo da li ćemo ići samostalno, zavisiće to od naše procene, ali zavisiće i od trenutne političke scene i grupisanja na toj političkoj sceni.
Zbog zakona o socijalnom preduzetništvu sastali ste se sa Aleksandrom Vučićem, što vam je Dragan Đilas prilično zamerio.
Zbog ovog zakona kontaktirali smo sa svim političkim partijama, poslali smo im nacrte zakona, a prvi i ključni susret bio je sa gospodinom Rasimom Ljajićem. Uskoro ćemo objaviti listu svih političkih partija sa kojima ćemo imati susrete na tu temu. Hoćemo ne 126 poslanika, jer zakon koji „progurate” ne vredi ništa, hoćemo da vidimo ko je u Srbiji spreman da kaže „nećemo zakon o socijalnom preduzetništvu”.
I je li te razloge Đilas uvažio? Pretpostavljam da ste mu na taj način objasnili vaš susret sa Vučićem.
Pazite, ja se politikom bavim zato što to određeni ljudi, građani, traže od mene. Dali su mi poverenje na izborima za grad Beograd. Ja nisam zaposlen u gradskoj skupštini, nisam činovnik gradske skupštine. Znači, polažem račune samo građanima za ono što radim. Između ostalog, to nije bila tema razgovora između mene i gradonačelnika.
Znači, to je bila samo njegova primedba kroz medije?
Pa dobro, to je njegov lični stav. Moj stav je jasan i ponavljam ga – ako razgovaramo sa nekim, razgovaramo javno, ne krijemo se, javnost će biti o tome upoznata. I imamo slobodu. Ne dozvoljavamo da nam iko ukine pravo da možemo da razgovaramo sa bilo kim.
---------------------------------------------------------
Nada u penzionere
Hrabro je, priznaćete, kad Jovan Krkobabić kažeda očekuje 500.000 glasova na izborima, ili kad Momo Čolaković kaže da PUPS zaslužuje da ima pet puta više poslanika nego sada.
Ali, zašto je to nerazumno ako vam kažem da je u pitanju egzistencijalno pitanje za većinu penzionera. Oni nemaju akcije, udele u firmama, nemaju rentu, nemaju lokale u centru Beograda koje izdaju za po 5.000 evra. Jedini izvor egzistencije im je penzija. I životno su zainteresovani da im ona prati zaradu i da bude redovna i garantovana. Svest polako prodire, ali sad je to i ubrzano. I otuda strah od PUPS-a...
objavljeno: B. Baković
