Izvor: Luftika.rs, 22.Jan.2019, 22:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spomenka je bila lekarka, a onda je upoznala holizam i promenila svoj život iz korena
Retki su lekari koji imaju širinu da nose beli mantil, ali svesrdno savetuju da se lečite i na malo „narodskiji“ način. Dr Spomenka Mujović je jedan od njih. Koliko je posebna i neobična, ona ne ističe. Za sebe kaže samo da je znatiželjna.
Ona je do odlaska u penziju bila profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, predavala je predmet histologija i embriologija, usavršavala se u Nju Orleansu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << Parizu, Lozani, Ročesteru, napisala je desetine naučnih radova, a sve to vreme istraživala je i holističke pristupe zdravlju i životu, piše Superžena.
Sada povremeno drži veoma posećena, popularna predavanja i piše članke o holističkom pogledu na zdravlje i život, o ekologiji uma, a četiri puta bila je u Indiji. Spomenka ima 76 godina.
Gepostet von Spomenka Mujovic am Freitag, 9. Juni 2017
„Svesnost o prolaznosti života meni mnogo pomaže u mojim odlukama u vezi sa provođenjem životnog vremena. Imam svoj manifest u kome sam odlučila da budem spremna na vrednoću, hrabrost, na ljubaznu blagonaklonost prema sebi, drugima i životu, pomaganje svim bićima i dug život“, kaže naša sagovornica, koja ima i virtuelnu rok grupu „Zabranjeno kukanje“.
Vi ste medicinski radnik, doktorka po obrazovanju a vaši stavovi često podržavaju alternativan pristup u održavanju čovekovog zdravlja. To je retkost, jer mnogi promovišu ili zvaničnu ili samo alternativnu medicinu. Kada ste shvatili da je taj spoj potreban čoveku? Šta je bio okidač za vas da počnete da se bavite holističkim metodama?
– Ja sam pre svega znatiželjna osoba koja gleda na život i medicinu mi dragu širom otvorenog uma. Imala sam ogromnu sreću da završim medicinu sa 23 godine života, da magistriram, doktoriram i završim karijeru u zvanju redovnog profesora na predmetu Histologija i embriologija na Medicinskom fakultetu u Beogradu. To znači da sam se morala baviti i bazičnom naukom celoga života. Pored toga sam imala i decu i veoma zahtevnu užu i širu porodicu i svima sam nastojala pomoći u svim aspektima života, a posebno u odabiru lekara i terapija.
Uvek glasam za zdrav razum, pa i u postupcima lečenja. Savremena medicina ima odgovore i na neka izuzetno teška pitanja, ali bi ljudi mnogo manje obolevali da prvo uzmu sebe preda se i da se povežu sa svojim telom i da se odluče za stil života koji podržava zdravlje. To je moguće i u siromašnijim slojevima društva.
Gepostet von Olivera Radovanovic am Mittwoch, 28. September 2016
Doktori svi, pa i oni u državnim zdravstvenim ustanovama, bi takođe morali poštovati svoj stručni zdrav razum, ali ih brojne administrativne začkoljice delimično ograničavaju. Postavlja se veliko pitanje ličnog integriteta samog lekara. Čini se da znatan broj lekara ne vole i ne poštuju svoje zanimanje i ogromni trud koji su uložili od 18. ili 19. godine života. Ponašaju se nezainteresovano i žale se na male plate i težak život. Sve do kraja je izazov za svakog čoveka, u svakoj situaciji, a u medicini, za lekare, pogotovo.
Superbaka iz Beograda je članica Mense, skija, vesla i savršen je dokaz da su godine samo broj
Važan je higijenski stil života za svakog, dovoljno spavanja, fizičkog vežbanja, dobre zdrave hrane u umerenim količinama, ljubazne blagonaklonosti prema sebi i drugim ljudima.
Dokle, treba da čovek prati zvaničnu, a kada da primenjuje alternativnu medicinu?
– Kada je nešto hitno kao na primer zapaljenje slepog creva, hitna hirurška intervencija je neophodna. Urgentna stanja se ne mogu alternativno lečiti, osim u veoma retkim slučajevima. Kaže se da hirurzi prvo nauče tehniku kako, a zatim stiču iskustvo i postaju majstori zanata, a najkasnije nauče kada se nešto ne mora.
Jednom ste rekli da čovek ako bi pravilno koristio svoj um nikada ne bih morao kod lekara. Da li biste naveli neke tehnike kako da čovek koristi svoj um?
– Tehnike joge i meditacije su samo dobrodošla pomoćna sredstva. Održavanje svesnosti o svom telu i sopstvenom ponašanju je od prevashodnog značaja. Bogu hvala imamo deset divnih prstića sa kojima se možemo dogovoriti šta i koliko da unosimo u svoj želudac, pluća, kožu. Imamo životno iskustvo svoje i drugih ljudi i svih duhovnih tradicija o značaju etičkog ponašanja u pogledu seksa i partnerstva…“Zaljubio sam se“ nije izgovor za rasturanje porodice. Biti rob telesnih zadovoljstava je katastrofa.
Čudnovata biljka…
Gepostet von Olivera Radovanovic am Mittwoch, 28. September 2016
Oličenje ste neviđene vitalnosti. Da li je baš samo genetika u pitanju? Šta tačno radite za sebe svaki dan, kako održavate svoj um, misli, duh?
– Svesnost je za mene prioritet. Pazim šta i koliko jedem, ali se ipak ponekad i prejedem. Volim ljude, životinje i svu živu i neživu prirodu. Čudim se i divim neznanom izvoru svih energija. Ova planeta je za mene pravo čudo. Mi ljudi smo tehnički takođe veliki kreatori za desetku, ali smo emocionalno za nulu. Čast izuzecima. Zahvalna sam za sva dobra koja imam. Nastojim da budem ljubazno blagonaklona prema svima i svemu i da pomažem koliko god mogu i da tražim pomoć kada mi je neophodna.
Šta je vama najvažnije, bez čega ne možete nijedan dan?
– Ja to zovem „Joga i meditacija za poneti“. Jutro počinjem svesnim disanjem. Pijem oko pola litra vode i to mi pomaže da eliminišem sav minuli rad mojih creva, uradim par joga vežbi, ponekad se samo malo isprotežem. Onda radim oko cveća i nekog grubog pospremanja jer sam često van kuće, a volim da mi je bar osrednje čisto. Ponekad pustim muziku, pa usput đuskam, smejem se i radim. Meditiram, skeniram svoje telo od glave do pete. Nastojim da se ne identifikujem sa osećajima jer smo mi ljudi podsvesno robovi i prijatnih i neprijatnih osećaja, pa žudimo za prijatnostima, a užasavamo se od neprijatnosti. Tu sam tehniku naučila na kursevima zaista „medicinske“ vipasana meditacije po učenju svetovnjaka S. N. Goenke i evo vežbam i sedeći i usput već 22 godine.
Joga sve popularnija u Novom Sadu
.jpg)
