Izvor: Danas, 04.Jan.2016, 00:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Snežana Stanojković umesto Vukčevića
Beograd - Snežana Stanojković, dosadašnja zamenica Vladimira Vukčevića, izabrana je za vršiteljku funkcije tužioca za ratne zločine, pošto je Vukčević od 1. januara otišao u penziju, saznaje Danas.
Stanojkovićevu je na tu poziciju postavila republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, nakon što narodni poslanici Skupštine Srbije nisu uspeli da od šest kandidata, među kojima je bila i Stanojkovićeva, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << izaberu novog tužioca za ratne zločine. Ostali kandidati su bili sudija Dejan Terzić, zamenik republičkog javnog tužioca Đorđe Ostojić, Milan Petrović i Mioljub Vitorović, zamenici tužioca za ratne zločine i zamenica višeg javnog tužioca u Zaječaru Sonja Milićević.
Stanojkovićeva je u Tužilaštvu za ratne zločine od 2008. kao tužilačka pomoćnica. Za zamenicu tužioca Prvog osnovnog tužilaštva izabrana je 1. januara 2010. da bi dvadesetak dana kasnije, rešenjem republičkog javnog tužioca bila upućena u Tužilaštvo za ratne zločine kao Vukčevićeva zamenica. Ono što je interesantno za nju jeste da je u svom Programu organizacije i unapređenja Tužilaštva za ratne zločine za period od 2016. do 2022. godine, kojim je zapravo konkurisala za Vukčevićevo mesto, navela da bi odmah radila na procesuiranju svih krivičnih dela ratnih zločina iz hrvatskih vojnopolicijskih operacija "Bljesak" i "Oluja".
Takođe, u programu najavljuje suđenja u odsustvu protiv počinilaca ratnih zločina nad Srbima, te se poziva i na to da je ostvarila lične kontakte, pre svega sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom. Ističe i da Državna strategija za procesuiranje ratnih zločina izvršenih tokom i u vezi sa oružanim sukobima u bivšoj Jugoslaviji za period od 2015. do 2025. godine, koju je sačinio Fond za humanitarno pravo, "može da bude samo jedan radni papir".
"Njen sadržaj je, inače, takav da predstavlja primer građenja kule u oblacima, bez uvažavanja realnosti prilika u regionu, od materijalnih do političkih", kaže Stanojkovićeva. Organizovala bi efikasniji rad na nerešenim predmetima, te uvela timove za predmete ratnih zločina sa područja BiH, Hrvatske i KiM, a kako kaže, afirmisala bi i Sporazum o priznanju krivičnih dela.
Rođena je 25. marta 1969. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1997, a Pravosudni ispit je položila 2002. Nakon pripravničkog perioda, radila je i kao sudijska pomoćnica u Trećem opštinskom sudu u Beogradu. Među slučajevima na kojima je radila je i ratni zločin koji se dogodio u kosovskom selu Ljubljenić, gde je ubijeno više od 40 kosovskih Albanaca. Govori engleski jezik.
Vukčević: Da ima dokaza, Guri se ne bi šetao ulicom
Dosadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da je Tužilaštvo respektabilna institucija koja je 12 godina radila profesionalno i davala rezultate. "Gde god smo imali dokaze, optužili smo i to je bilo urađeno nezavisno da li je žrtva srpska, Hrvat ili Bošnjak", rekao je Vukčević za B92. On je dodao i "da je bilo dokaza protiv Gorana Radosavljevića Gurija, ne bi se on šetao po ulici", navodeći da ga niko nije štitio. Govoreći i o drugim predmetima, Vukčević je kazao da su "crvene beretke ostavljene Miljku Radisavljeviću" (bivši tužilac za organizovani kriminal - prim. aut.). "Radili smo Dobrovoljačku gardu, sada je doneta naredba o istrazi, dotakli smo je, ali na kraju. Slučaj Bitići radimo od prvog dana, nije urađen, ali to nije naša krivica. Mi smo sve uradili, oni drugi nisu", rekao je Vukčević.
.jpg)
