Izvor: B92, 10.Sep.2014, 15:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjiti nejednakost u siromaštvu
Država nema dovoljno para za penzije, ali samo smanjenje neće biti dovoljno za održivost penzinog sistema ukoliko ga ne bude pratila finansijska konsolidacija.
Ovo je zakljucak današnjeg skupa o reformi penzionog sistema i njegovim posledicama.
Učesnici rasprave su pri tome izrazili uverenje da će se verovatno ići na progresivno umanjenje penzija, a ne na linerano, jer treba smanjiti nejednakosti u siromaštvu.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << />
Finansijski direktor PIO fonda Ivan Mimić je podsetio da je od 2003. godine do danas bilo nekoliko reformi penzionog sistema, gde su postignuti očekivani rezultati na rashodnoj, ali ne i na prihodnoj strani, koja tek teba da se reši.
U ukupnim sredstvima za penzije, PIO fond obezbeđuje 58 odsto, a 42 odsto pokriva država, dok u evropskim zemljama, fondovi obezbeđuju 80 odsto, a države pokrivaju 20. Prosečno korišćenje penzija u Srbiji iznosi 17 godina, za muškarce 16,6, a za žene 19, a ukupno ima 1,72 miliona penzionera.
Mimić je podsetio da je projekcija bila da penzije učestvuju u BDP-u sa 10 odsto, ali je problem u prihodnoj strani sve veći, sistemu ne ide na ruku demografska situacija, pa neće biti moguće stvoriti samoodrživ penzioni fond.
Analitičar Foruma MAT Miladin Kovačević je ocenio da reforme sa produženjem radnog veka i kaznama za prevremeno penzionisanje, mogu dati rezultate samo na duži rok od 15 do 20 godina, dok je smanjenje penzija mera kratkog roka i da će održivost sistema zavisiti od daljih reforimi PIO fonda.
On se istakao da se proces starenja ubzava, ističući da su penzije veoma važna kategorija za sprečavanje produbljivanja nejednakosti. Reforme se ne mogu izbeći, kao ni restrikcija penzija, a verovatnija je progresivna; ipak problem je što u zemlji nije razvijena socijalna politika.
Najteža stvar su poreske obaveze privrede koje idu do 65 odsto, što je previše za slabu ekonomiju, ali ako se smanje ti proezi, moramo naći kompenzaciju, da bi se održao dovoljan nivo prihoda.
Svetska banka je predložila povećanje PDV-a, koji može ići do 24 odsto, može se ići i na povećanje doprinosa, ali postoji opasnost od bežanja rada u sivu ekonomiju, kazao je Kovačević. On smatra da se može ići u dokapitalizaciju PIO fonda, ističući da se Fiskalni savet ne slaže sa tim, jer nema novca i dodao da ona može da se sprovede i putem državne imovine.
Analitičar Ekonomskog instituta Mahmud Bušatlija se složio sa tim, navodeći da država ne sme da prodaje gradsko i građevinsko zemljište, već da ga daje u zakup, a sredstva da uplaćujuje u PIO fond. On takođe smatra da bi deo kapitala javnih preduzeća, kao što je Telekom, trebalo pretvoriti u prefernicjalne akcije, koje nose samo prinos bez upravljnaja, odakle bi se deo akumulacije preliovao u fond.
Takođe, PIO fond bi trebalo da posluje kao investiconi i da se njegoim haritjama od vrednosti da prednost u trgovanju. Bušatlija je podsetio da PIO sada vode sporove sa državom oko svoje imovine u banjama, kao i da su mu oduzete akcije u Energoprojektu, čiji je bio osnivač i suvlasnik, kao i mnogo drugih objekata.
"Vrednost penzija polako opada i bez reformi, a one spadaju u čistu potrošnju, pa se njihovim smanjenjem ugrožavaju i oni koji proizvode i trguju, jer njihov rad postaje nekonkuretan", upozorio je Bušatlija.
Na kraju skupa Mimić je odgovarjući na pitanje o kontroli invalidskih penzija, rekao da se to ne može brzo uraditi, jer ih ima oko 300.000, pa će u prvoj fazi biti razmatrano pet odsto predmeta. Rezultat može da bude samo da se nekome ukine penzija, ali će pri tome morati da se vodi računa o starosti korisnika.
