Izvor: B92, 02.Jun.2013, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjenje plata i penzija je spas?
Beograd -- Penzije i plate u javnom sektoru zahvataju više od pola budžeta i stalno su na meti za "led", pišu Novosti.
Situacija u kojoj narodni poslanik ili opštinski nameštenik u Srbiji, umesto keša, deo plate prima u državnim obveznicama, koje će u punoj ceni moći da naplati tek za godinu dana, scenario je koji će teško biti viđen u našoj zemlji.
Dok o ovom modelu "odložene plate" trenutno razmišljaju Slovenci, ne bi li smanjili deficit u finansijama, u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je glavna dilema da li "zamrznute" plate i penzije mogu da spasu državnu kasu.
Šta će da "smisli" Vlada Srbije, biće poznato već u ponedeljak. A, u nedelju o tome, na sastanku, raspravljaju premijer Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić i ministar finansija Mlađan Dinkić.
Dok se premijer tvrdi da zamrzavanja plata i penzija neće biti i da se teret krize neće prebaciti na najsiromašniji deo stanovništva, Vučić ističe da je za primenu "lekovitih" ekonomskih mera, makar bile i nepopularne. Dinkić je, pak, pre nekoliko dana podsetio da su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom, koji inače "hrani" javni. Takođe, da bi se sudbina zaposlenih u javnom sektoru mogla vezati za sudbinu zaposlenih u privatnom.
Izvesno je samo da je državni deficit za samo četiri meseca dostigao 78 milijardi dinara (a planirali smo ukupnpo 122 milijarde); da će prihodi u državnoj kasi podbaciti, dok su rashodi već premašili plan za tekući period. I Narodna banka Srbije ukazala je da deficit "zvoni na uzbunu". Sa svim merama štednje dostići će od 4,5 do pet odsto bruto domaćeg proizvoda. A sve što je više od tri procenta - upozoravajuće je.
"Postoje tri načina da se reši ovaj problem: da se povećaju fiskalni prihodi podizanjem poreza, da se krešu rashodi ili da se štampa novac. Nadam se da ova treća mogućnost ne dolazi u obzir, jer već imamo dosta gorkih iskustava sa hiperinflacijama" - kaže za "Novosti" profesor Ljubomir Madžar.
" Međunarodna iskustva pokazuju da oni stabilizacioni programi koji su se temeljili na povećavanju poreza, uglavnom nisu uspevali. A, uspevali su oni koji su se temeljili na kresanju izdataka. To važi i za nas, ako želimo da nam sređivanje finansija uspe. Moramo da smanjimo fiskalne izdatke i usaglasimo ih sa našim skromnim i sve manjim mogućnostima."
Postavlja se pitanje koji izdaci treba da se krešu?
"Oni, koji su najveća stavka u budžetu. A to su penzije i plate u javnom sektoru. Ovo vam govori jedan penzioner: smanjivanje plata i penzija u javnom sektoru ne mogu da se izbegnu" - kategoričan je Madžar.
" Veliki broj penzionera u Srbiji prima mizerne iznose, od 15.000 dinara mesečno, što nije ni za živeti, ni za umreti. Niko ne zna šta će se dogoditi, ni oni koji treba da donesu odluku, ne znaju kakvu će doneti. Ali će nešto neprijatno morati daa se preduzme. Ako se ne preduzme, ubrzo posle toga nešto će se još neprijatnije samo po sebi dogoditi, bez ikakvog preduzimanja. Nažalost, to je dilema koju naša ekonomska politika ima pred sobom."
I Fiskalni savet je upozorio vlast da je rebalans budžeta odmah potreban.
DOLAZI VREME UKLAPANjA
"Do sada je bilo izvesnog ograničavanja rasta i zamrzavanja plata i penzija, ali nije bilo nominalnog smanjivanja" - ukazuje Madžar.
"Suština je da moramo polako da počnemo da se vraćamo u granice sopstvenog bruto domaćeg proizvoda. Ne može se doveka živeti tako što ćete trošiti više nego što proizvodite. A, tu granicu smo već prešli, i preko nje može samo jedno vreme da se živi, ne predugo. Jer, pre ili kasnije, naše mogućnosti novog zaduživanja veoma će se smanjiti. Ako nekome tražite da vam pozajmi 2.000 evra, prvo će vas pitati da li, kome i koliko još dugujete? Pa kako na raznim stranama dugujete, taj sigurno neće biti voljan da vam pozajmi. Sa porastom duga, a on kod nas brzo raste, smanjuju se mogućnost daljeg zaduživanja. Dolazi vreme uklapanja u sopstvene resurse."
"Vremena za ozbiljne intervencije kojima bi se do kraja godine mogle obezbediti značajne uštede u budžetu sve je manje" - ističe Fiskalni savet.
"Ukoliko Vlada bude u stanju da fiskalni deficit u 2013. godini održi ispod granice od 4,5 odsto BDP, to bismo mogli smatrati uspehom, uzimajući u obzir sadašnje fiskalne tokove. Dodatne uštede od preko jedan odsto BDP u svega nekoliko preostalih meseci do kraja godine, koje bi takav deficit zahtevao, teško će biti moguće bez neke od snažnih mera. Takođe, povećanje plata i penzija u oktobru bi pod ovim okolnostima bilo fiskalno veoma neodgovorno."
Fiskalni savet smatra da je nastavak kontrole penzija i plata u javnom sektoru u 2014. neophodan i ekonomski opravdan.
"Prosečna plata u javnom sektoru je za 30 odsto veća nego u privatnom sektoru, po čemu je Srbija negativni rekorder među evropskim zemljama, a pritom je sigurnost posla u javnom sektoru znatno veća nego u privatnom sektoru" - ukazuje Savet.
" Kada se pogleda i učešće mase plata i penzija u BDP-u, Srbija je opet negativan evropski rekorder."
Svoj predlog o mogućim uštedama Fiskalnom savetu poslao je i Sindikat pravosuđa Srbije, čije bi članove eventualno zamrzavanje ili drugačiji obračun plata svakako pogodili.
U dopisu koji je potpisala predsednik Sindikata, Slađanka Milošević, Fiskalnom savetu se predlaže da preispita sve zarade koje se finansiraju iz budžeta i koje prelaze iznos od 100.050 dinara, zatim da preporuči usklađivanje zarada budžetskih korisnika i javnog sektora, kao i da obavi kontrolu planiranih prihoda, trošenje sredstava i zapošljavanja. U dopisu se podseća da je, uprkos potrebi štednje, nedavno izmenjen Pravilnik o platama zaposlenih u poreskoj upravi, kojima su "zarade povećane od 2.250 do 23.000 dinara".
"Političari po logici svog poziva i načina rada gledaju da izbegnu ono što je politički nepopularno i što boli biračko telo. Ali, to izbegavanje samo pogoršava situaciju i čini buduću intervenciju bolnijom, skupljom i povezanom sa većim štetama i gubicima. Ako tu žabu, što bi rekao pokojni Đinđić, ne progutamo sada, ona će za nekoliko meseci toliko porasti da će biti mnogo teže progutati je tada" - kaže Ljubomir Madžar.
RAČUNICA JE JASNA RAČUNICA ekonomista je jasna: državi je za penzije i plate u javnom sektoru, potrebno oko 850 milijardi dinara. Ako se uštedi na aprilskom povećanju od dva odsto, to je ušteda od oko 17 milijardi dinara. U oktobru je usaglašavanje od 0,5 odsto, pa bi ušteda u novembru i decembru bila samo tri milijarde dinara. U javnom sektoru radi oko 440.000 ljudi. Lane je, prema podacima Ministarstva finansija i privrede, na ime zarada zaposlenih isplaćeno 238,67 milijardi dinara, dok je za prva četiri meseca ove godine taj iznos bio 83,48 milijardi dinara. Država u dotaciji penzija učestvuje sa gotovo polovinom sredstava, a lane je iz budžeta, na ime transfera organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, isplaćeno 288,78 milijardi dinara. Za prva četiri meseca ovaj iznos je 96,43 milijarde dinara. Broj penzionera u Srbiji gotovo je izjednačen sa ukupnim brojem zaposlenih i dostiže 1,68 miliona ljudi.
