Izvor: RTS, 17.Nov.2010, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smanjenje inflacije tek krajem 2011.
Planirana inflacija tek krajem sledeće godine, izjavio viceguverner NBS Bojan Marković. Faktori koji će uticati na inflaciju - rast cena hrane, slabljenje dinara i najavljeni rast plata u javnom sektoru i penzija.
Inflacija će se u narednom periodu kretati iznad predviđenih vrednosti, a očekuje se da počne da se smanjuje polovinom naredne godine i da se krajem 2011. godine vrati u predviđeni okvir, izjavio je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << viceguverner NBS Bojan Marković.
"Granice predviđene inflacije su 4,5 odsto plus-minus 1,5 odsto", kaže viceguverner.
Marković je, na konferenciji za novinare povodom predstavljanja novembarskog Izveštaja o inflaciji, istakao da su ključni faktori koji će uticati na rast inflacije u narednom periodu snažni pritisci na rast cena hrane, slabljenje dinara u prethodnom periodu i najavljeni rast plata u javnom sektoru i penzija od 1. januara sledeće godine.
Ako se inflatorni pritisci nastave, u narednom periodu, verovatno je da će doći do povećanja referentne kamatne stope i povećanja restriktivnosti monetarne politike po osnovu drugih instrumenata iz nadležnosti NBS, naveo je viceguverner.
Kako je navedeno u izveštaju, očekuje se da će se mesečne stope inflacije, do kraja godine, zadržati na relativno visokom nivou, što će uz nisku bazu, odnosno niske stope inflacije iz prethodne godine, uzrokovati rast međugodišnje inflacije iznad gornje granice predviđenog, koja za kraj ove godine iznosi osam odsto.
Cene hrane i kurs dinara utiču na inflaciju
Uzrok ubrzanju inflacije biće, pre svega, nastavak poskupljenja industrijsko-prehrambenih proizvoda, a doprineće i prenosni efekat slabljenja dinara iz prethodnog perioda na cene, kao i rast inflatornih očekivanja, dodaje se u izveštaju.
Marković je podsetio da je međugodišnja inflacija u oktobru bila 8,9 odsto, napominjući da je na ubrzanje inflacije u trećem kvartalu uticao rast cena industrijsko-prehrambenih proizvoda i manji pad cena poljoprivrednih proizvoda od sezonski uobičajenog.
Prema njegovim rečima, uticaj rasta cena hrane u Srbiji na rast inflacije veći je nego u zemljama u okruženju i za to postoje dva razloga.
Prvi je što je učešće cena hrane u indeksu potrošačkih cena, kojim se meri inflacija, 34,1 odsto, što je skoro duplo više nego u okruženju ili u EU, a ako se uključi i piće, učešće raste na 37,8 odsto, naveo je Marković.
Drugi, još važniji razlog jeste što je nepredvidivost kretanja cena hrane u našoj zemlji veća nego u drugim zemljama. Na to se može uticati na četiri načina: politikom Robnih rezervi, anticikličnom izvoznom i uvoznom politikom i antimonopolskom politikom, naglasio je viceguverner.
