Izvor: Politika, 06.Mar.2009, 11:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slovenačke penzije stižu za dve godine

Iz Slovenije će godišnje građanima u Srbiji po ovom osnovu stizati oko devet miliona evra

Od našeg stalnog dopisnika

Ljubljana – Vlada slovenačkog premijera Boruta Pahora odlučna je da reši problem isplate penzija slovenačkim osiguranicima u Srbiji. Usvojila je inicijativu ministra rada Ivana Svetlika za sklapanje sporazuma o socijalnom osiguranju koji bi omogućio građanima Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji su do 1991, radeći za slovenačka preduzeća, uplaćivali doprinose u ovdašnji penziono-invalidski fond, da konačno dobiju zaslužene penzije. Na pitanje šta znači vest da je sada usvojena tek inicijativa, ako se zna da je bivši šef diplomatije Dimitrij Rupel prilikom posete Beogradu 24. oktobra 2007. obećao da će pregovori početi već 27. novembra iste godine kad ministar Rasim Ljajić poseti Ljubljani, te da će sporazum biti potpisan u najkraćem mogućem roku, saznajemo da je vlada premijera Janeza Janše februara 2008, uprkos datoj reči, skinula sklapanje sporazuma sa Srbijom sa dnevnog reda.

Zašto bi sada pregovori tekli brže nego 2008. ili u poslednjih 18 godina?

Zato što to sporazumevanje više ne smemo da merimo u decenijama. Istina je da finese sporazuma, odnosno papiri koje treba da usvojimo, traže još neko vreme, što nam je poznato iz iskustva kad je reč o sklapanju sporazuma s drugim državama. Ali zastoja u pregovorima sa Srbijom više ne sme biti! Naša vlada je odlučila da počnemo pripremu tog sporazuma i verujem da će ostali morati veoma brzo da se pokrenu. Vlada je već imenovala delegaciju koja će pregovarati sa srpskom stranom i zadužila lice koje će parafirati dogovor.

Zar je bilo preoptimistično očekivati da sporazum bude potpisan tokom prve Pahorove posete Beogradu, 6. marta?

Premijer Pahor donosi dobru vest da je proces pokrenut i ja verujem da će sada ići vrlo brzo. Predviđamo da će naša i srpska delegacija morati da se sastanu dva-tri puta – da bismo utanačili sve detalje i sastavili sporazum koji će biti operativan i tako izbegli moguće kasnije zaplete. Zato se i isplati da uložimo još malo strpljenja i truda u pripremu dobrog sporazuma, kako bismo izbegli potonje probleme.

Kada postoji politička volja, onda je sporazum moguće potpisati brzo, što je dokazao ministar Rupel koji je sa Argentinom to učinio tokom prve posete Buenos Ajresu, 2007. Zašto Slovenija sa Srbijom toliko okleva? Ne radi li se tu o stečenim pravima građana i – njihovim parama?

Ne mogu da komentarišem zašto je prethodna vlada davala obećanja (Srbiji) koja nije ispunila i zašto je u slučaju nekih država sklapanje tog sporazuma išlo brže nego kad je reč o drugima. Naglašavam da nam treba još vremena da to dobro završimo, jer imamo iskustva sa Makedonijom, Hrvatskom, BiH, gde je model sporazuma bio sličan. Nadam se da će nam ta iskustva pomoći da sada potrošimo manje vremena. S obzirom na to da je svaka država specifična, nije moguće te sporazume jednostavno preslikati. Zato sve moramo pažljivo da utvrdimo.

Zašto je postupak vraćen na početak, kada su – prema rečima nekadašnjeg državnog sekretara u vašem ministarstvu Marka Štrovsa – još 2001. formirane pregovaračke grupe i polazišta?

Očigledno se to negde zaglavilo i zato je sada naša vlada sredila formalnostima koje prethodna nije. Teško da mogu da komentarišem šta se dešavalo s prethodnim vladama, zašto raniji pokušaji nisu uspeli. Mislim da je to šteta. U našem je interesu da sve to uredimo, a ne da građani zbog neuređenih političkih odnosa trpe nepotrebne posledice. Žao mi je što sporazum o socijalnom osiguranju nije ranije okončan. Zato smo sada postupak ubrzali i odredili ljude koji će voditi pregovore sa Srbijom. Tu se, ipak, radi o novcu ljudi koji su ga uplaćivali u naše fondove i pripada im korist na osnovu toga. Treba to skinuti s dnevnog reda. Nama je u interesu da dobro uredimo odnose sa Srbijom i u drugim oblastima, jer je Srbija veoma važno tržište u koje slovenačka preduzeća investiraju.

Neko će pomisliti da ste pokrenuli sklapanje socijalnog sporazuma zbog pritiska slovenačke privrede koja ističe da joj je Srbija naročito važna sada, zbog globalne krize?

Uveravam vas da privrednici nisu vršili pritisak na mene. U pitanju je načelo da želimo da uspostavimo što bolje odnose u celom regionu, svugde gde smo prisutni u socijalnom i ekonomskom domenu. Kada pregovori odmaknu, precizno ćemo znati koliko će nam se državljana iz regiona obratiti sa zahtevom da svoj status urede putem ovog sporazuma. Onda ćemo, u skladu sa našim zakonodavstvom, videti ko zaista ima opravdana potraživanja od našeg penzionog fonda. Ocenjujemo da je tu reč o oko devet miliona evra godišnje, koje će slovenački fondovi uplaćivati građanima u Srbiji. Nešto od tog novca će se vratiti, u obrnutom smeru, srpskim penzionerima ovde.

Hoće li vaši osiguranici u Srbiji dobiti obeštećenja i kamate za godine u kojima nisu primali penzije?

To je jedna od stavki koje treba utvrditi: od koga datuma treba računati penzije. Pitanje je koji ćemo datum izabrati kao međaš.

Hoće li to biti 25. jun 1991, dan osamostaljenja Slovenije, ili kasnije godine?

Ne bih se usudio da spekulišem, treba da vidimo kakva su očekivanja srpske strane.

Znate li da vaši osiguranici u Srbiji, zbog izostanka socijalnog sporazuma, ne samo da ne primaju zaslužene penzije, nego nemaju ni zdravstveno osiguranje?

Poznato nam je da neki ljudi imaju probleme pošto sporazum uređuje penziono i invalidsko osiguranje, zdravstveno, osiguranje za slučaj besposlenosti, roditeljske i dečje dodatke, povrede na radu i profesionalne bolesti" Svestan sam da neki ljudi koji žive u Srbiji trpe zbog neuređenih odnosa. Verujem da je veliki broj onih kojima će potpisivanje sporazuma poboljšati uslove života.

Pregovori sa Bosnom su trajali sedam godina, a onda je više od godinu dana trebalo da prođe dok nije usvojen administrativni sporazum za sprovođenje socijalnog sporazuma. Usput se odužila i ratifikacija u slovenačkom parlamentu zbog „tehničke greške”. Znači li to da penzioneri u Srbiji neće dobiti svoje penzije sledećih sedam, osam godina?

Ne, nikako! U zavisnosti od toga koliko brzo pregovori počnu, manje optimistička prognoza glasi – dve godine. Optimistička? Nekoliko meseci manje. Proceduru ne možemo da zaobiđemo, dogovaranje traje, a potom treba pripremiti tehničku dokumentaciju i onda sledi procedura u parlamentu koja zahteva vreme. Ja sam za dijalog, da razgovaramo i da pronađemo rešenje.

Svetlana Vasović-Mekina

[objavljeno: 06/03/2009]

Nastavak na Politika...