Izvor: Politika, 28.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Skoro pola budžeta za penzije
Ukoliko dodatno padne naplata doprinosa za PIO, dovodi se u pitanje redovna isplata penzija
Ukoliko se u što skorije vreme ne poveća naplata doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, 24 milijarde dinara, koliko je rebalansom budžeta dodatno izdvojeno za isplatu penzija, neće biti dovoljno da bi prinadležnosti i dalje redovno stizale na adrese milionske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penzionerske populacije, upozorio je juče Đuro Perić, član Upravnog odbora Fonda PIO i poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije.
Izdvajanja za penzije iz budžeta su već dostigla 46,1 odsto sredstava. Ukoliko se iz državne kase uskoro bude izdvajalo i svih 50 odsto za isplatu penzija, one postaju deo javne potrošnje, a dobro se zna šta to znači i kakav bi stav MMF-a u tom slučaju mogao biti.
–Međunarodni monetarni fond nikada nije rekao da penzije moraju da se smanjuju, već javna potrošnja. Ukoliko, dakle, penzije postanu deo te javne potrošnje, naći će se na udaru zahteva svetske pozajmne kase – kategoričan je Perić.
Zato je neophodno da Poreska uprava što pre krene u kontrolu naplate doprinosa, jer više od 40.000 firmi u Srbiji izbegava da ihplaća. Upravo je to i dovelo do pražnjenja kase Fonda PIO.
Perić kaže da u ovom času još nema problema s redovnim isplatama penzija, ali ako stepen naplate doprinosa dodatno padne, 24 milijarde dinara sigurno neće biti dovoljno. A pitanje je da li će država moći da izdvoji dodatni novac da bi prinadležnosti stizale dva puta mesečno.
– Dug je po osnovu neplaćenih doprinosa do sada narastao na oko 150 milijardi dinara, a učešće države u isplati prinadležnosti se sa 41,5 odsto, koliko je iznosilo u decembru 2008, do danas povećalo na 46,1 procenat – kaže Perić i napominje da ne sme da se dozvoli da državna izdvajanja za penzije budu 50 odsto. – Jer, u tom slučaju se dovodi u pitanje i dalje upravljanje Fondom.
Upitan šta će PUPS učiniti da do toga ne dođe, Perić ističe da se već uveliko radi da penzije još više ne opterete državni budžet. Međutim, ukoliko poreznici i dalje budu ležerni prema poslodavcima koji neredovno izmiruju obaveze prema Fondu PIO, problem će se dodatno zakomplikovati.
Na pitanje kako će se naplatiti toliki dug od firmi koje su u stečaju, Perić kaže da se zna kako se postupa u redosledu naplate duga poverilaca iz stečajne mase. Međutim, nije mu jasno zašto to nije urađeno.
Naš sagovornik potvrđuje da je prethodnih godina penzijski fond odmah reagovao ukoliko se utvrdi da neka od većih firmi dva meseca zaredom ne uplati doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Na predlog da se ova rupa u kasi tog fonda popuni povećanjem stope doprinosa, koja sada iznosi 22 odsto, Perić kaže da to nije najsrećnija mera i da je pitanje kako bi poslodavci na to gledali. Međutim, činjenica je da bi se time smanjila izdvajanja iz budžeta za isplatu prinadležnosti.
Član Upravnog odbora Fonda PIO ne gleda pohvalno ni na odluku da se velikim dužnicima koji ne uplaćuju doprinose oprosti kamata i dozvoli da plate samo osnovni dug, jer se time šalje poruka onima koji redovno plaćaju da će i njima država oprostiti ako na vreme ne budu izmirivali svoje obaveze. Na kraju se pokazalo da je malo poslodavaca iskoristilo tu mogućnost, zaključuje Perić.
Jasna Petrović
[objavljeno: 29/04/2009]
.jpg)
