Izvor: Politika, 09.Avg.2012, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samo zakon menja formulu
Naplata penzionih doprinosa veća od očekivane, tako da za sada nema osnova da se umanjuju penzije bez obzira na stanje u budžetu, kažu penzioneri
Penzije moraju pratiti rast zarada u javnom sektoru i usklađivati se sa inflacijom i polovinom prošlogodišnjeg realnog rasta BDP-a, kako je i propisano zakonima o budžetskom sistemu, penzijskom i invalidskom osiguranju, prema kojim sledeće usklađivanje prinadležnosti sledi 1. oktobra. Ukoliko neko hoće da odstupi od formule >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za obračun penzija, moraće da menja zakon. Ovaj je na snazi i on mora da se poštuje, kaže za „Politiku” Moma Čolaković, poslanik PUPS-a u Skupštini Srbije.
To bi u najkraćem bio njegov komentar najave Mlađana Dinkića, ministra finansija, da se plate u javnom sektoru i penzije neće zamrzavati, ali da je koalicionim sporazumom predviđeno da se njihov rast u prvoj godini usklađuje sa realnim mogućnostima budžeta.
Ukoliko stanje u državnoj kasi, zbog loše ekonomske situacije pokaže da se plate i penzije ne mogu usklađivati onako kako to predviđa zakon, postupiće se, kaže Čolaković, u skladu s mogućnostima, ali ni to ne može bez izmene zakona.
– Izvesno je da će penzije i ubuduće stizati na vreme – svakog 10. i 25. u mesecu, kaže on i dodaje da će PUPS učiniti sve da se zakon pošutje i da penzioneri ni na koji način ne budu oštećeni. U tom smislu biće isplaćena i 13. penzija za socijalno najugroženije penzionere – kaže on.
Čolaković podseća da je budžetom za 2012. godinu predviđena masa para za isplatu penzija po formuli – uvećanje za rast potrošačkih cena i polovina BDP-a od 2011. godine. S druge strane, stvarnost demantuje ova očekivanja, jer su prihodi u budžetu precenjeni za 20, a rashodi potcenjeni za 65 milijardi dinara.
Propisi predviđaju da penzioneri i zaposleni u javnom sektoru povišice dobiju dva puta godišnje. Prvi put u aprilu za iznos tromesečne inflacije, dok je drugo povećanje planirano za oktobar. Prošle godine bruto domaći proizvod, odnosno ono što srpska privreda stvori za godinu dana, porastao je za oko 1,6 odsto, što znači da u formulu za obračun ulazi povećanje od 0,8 odsto, uvećano za inflaciju od aprila do oktobra.
Ako se u koalicionom sporazumu kaže da penzije i plate moraju da budu usklađene s realnim mogućnostima budžeta, jer je kasa prazna, a privreda u recesiji, računica pokazuje da bi penzije mogle da budu i smanjene. To se, međutim, neće deseti i penzioneri će dobiti skromnije povećanje penzija od onog koje im zakonom pripada.
Na pitanje kako komentariše nove najave ministra finansija i šta će to značiti za penzionere, Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da nema razloga da se odstupi od formule za obračun penzija, jer je priliv para u kasu fonda po osnovu doprinosa veći do planiranog.
Činjenica je da Zakon o budžetskom sistemu omogućava da ako su izvorni prihodi manji od očekivanog da može da se odstupi od formule za obračun plata i penzija, ali s obzirom na to da je naplata doprinosa za PIO veća, za to za sada nema osnova. Takva odluka bi dodatno obezvredila penzije, a već je u ovom času 80 odsto penzionera socijalno ugroženo, kategoričan je Nenadić.
Računica pokazuje da je od aprila, kada su se penzije poslednji put usklađivale, zabeležen rast potrošačkih od oko 3,1 odsto, a očekuje se da za još dva do tri odsto cene porastu do 1. oktobra kada sledi novo usklađivanje penzija. Pretpostavka je da bi u tom slučaju penzije bile veće za pet do šest odsto, što povećava rashode za penzije za oko sedam milijardi dinara, a što bi trebalo da se obezbedi rebalansom budžeta.
Nenadić kaže i da je nedopustivo praviti razliku između penzionera koji primaju 15.000 i onih koji dobijaju 17.000 ili 20.000 dinara i jednima dati socijalnu pomoć ili takozvanu 13. penziju, a drugima ne.
– Nedopustivo je i da se stalno plaše penzioneri kako nema para za penzije i treba podizati kredite i zaduživati se. Zašto niko ne govori o kontroli naplate doprinosa, šta je i s imovinom penzijskog fonda, uštedama o kojima se govorilo tokom kampanje, gde bi se mogle uštedeti dodatne pare bez kreditnog zaduženja – pita Nenadić.
Goran Nikolića, saradnik Instituta za evropske studije, kaže da nova vladajuća većina, čak i da ima najbolju nameru, neće moći da ispoštuje zakon po kome će plate i penzije pratiti rast cena.
Jasna Petrović
objavljeno: 10.08.2012
