Izvor: Politika, 11.Okt.2014, 22:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumuni tuže državu zbog smanjenih plata i penzija
Pred sudom traže nadoknadu onoga što je zakinuto 2010. prilikom linearnog smanjenja ličnih dohodaka
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Poslednje dve godine u Rumuniji je u toku doslovno nekoliko stotina hiljada sudskih sporova u kojima se parniče, sa jedne strane, država, a sa druge, raznorazne „budžetlije”, pojedinačno ili preko sindikata. Od države se traži da nadoknadi sve ono što je zakinula 2010. prilikom drastičnog i linearnog kresanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << plata i penzija i ukidanja raznih socijalnih davanja i dodataka. Reč je o stotinama miliona evra.
Praksa je već pokazala da država gubi spor za sporom i da je tako prinuđena da vraća oduzeto. Za te nepredviđene troškove sadašnja vlada premijera Viktora Ponte bila je prinuđena da uvede specijalne stavke u državnom budžetu.
Kada su se 2009, odnosno 2010. pojavile ogromne rupe u rumunskom državnom budžetu, koje su dovele zemlju na ivicu bankrotstva, u vladajućim krugovima nastala je panika. Velika dilema EU iz tog vremena – drastične štednje ili drugačiji, elastičniji pristupi rešavanju ekonomske krize, uveliko se ispoljavala i u Rumuniji. Ovde se krenulo putem velikih rezova. I pogrešilo, kako se sada čini.
Desnocentristička vlada premijera Emila Boka donela je polovinom 2010. odluku da jednim jedinim potezom smanji sve plate za čak 25, a penzije za 15 odsto. U isto vreme povećala je PDV od 19 na 24 odsto. Da narodu saopšti to krajnje bolno rešenje prihvatio se lično predsednik Trajan Basesku, iako to nije u njegovoj nadležnosti. On se oslanjao na svoj dotle ogromni autoritet i popularnost koju je uživao. Rezanja radi „uravnotežavanja” budžeta ticala su se ne samo plata i penzija već i skoro svih izborenih socijalnih davanja – dečjih dodataka, pomoći porodiljama, nezposlenima, invalidima… Bez specijalnih dodataka ostali su i najzaslužniji umetnici i sportisti.
Ova, da kažemo ekonomska priča, bila je sveobuhvatna, ali kratkog daha. Jer, ubrzo se uvidelo da „Baseskuove mere” ne daju željene rezultate. Došlo je do naglog pada svakojakih kupovina, ljudi su se odricali svega. To je suzilo tržište i potrošnju da krajnjih granica. Opala je proizvodnja. Prilivi u budžet naglo su smanjeni i tu se ekonomski krug zatvorio. Država je grcala.
Naravno, krenula su snažna nezadovoljstva stanovništva koja su se prenela u na ulicu. A Baseskuov rejting nepovratno se srozao. Zaredom su u parlamentu pale dve njegove vlade (premijeri Bok i Ungureanu), a na vlast je došla opoziciona koalicija sa premijerom Viktorom Pontom na čelu, koja je potom odnela ubedljive pobede na tri izbora – lokalnim, parlamentarnim i evroparlamentarnim.
Nova vlada je odlučila da odbaci kurs drastičnih štednji i da njega zameni uvođenjem elastičnijeg ekonomskog okvira, da rešenje krize potraži na inovativniji način. Krenulo se na povećanje potrošnje i kupovne moći stanovništva, što dovodi do boljeg punjenja državne kase. Glavna orijentacija je povećanje rentabilnosti investicija. Ide se na prioritetne investicije. Neki od mnogobrojnih investicionih projekata se zamrzavaju, a oni bliski ostvarivanju se dovršavaju. Bivša ministarka regionalnog razvoja, predsedniku Baseskuu veoma bliska Elena Udrea, hvalila se ovih dana da je ona započela čak 6.000 projekata.
Pontina vlada je povratila sve plate i penzije na nivo pre njihovog kresanja. Vratila je i sva socijalna davanja do prethodnog nivoa. To nije išlo baš lako, ali je bilo moguće i pokazalo je da se izlazak iz krize može naći tako što će se u ekonomski krvotok ubacivati efikasniji elementi. Rečju, ekonomska politika se počela voditi elastičnije, a ne preko pravolinijskog lenjira.
Ostao je problem visokog PDV-a od 24 odsto. On se sada teško može da smanji bez nekih ozbiljnijih posledica. Ali i u toj zoni se već vrše neke promene. PDV na hleb i druga peciva je sa 24 smanjen na devet odsto. To se smatra za značajnu olakšicu za stanovništvo, ali i za bolje prikupljanje poreza u toj zoni. Već je konstatovano smanjenje rada „na crno” u toj zoni delatnosti.
Traže se i drugi podsticaji privrede. Pomišlja se na uvođenje nižeg PDV i na druge namirnice – mleko, meso, voće i povrće. Upravo je donet zakon o smanjenju doprinosa poslodavaca fondu za socijalno-medicinsko osiguranje. I to za celih pet procentualnih poena.
Valja reći da se sve to dešavalo i dešava u žilavoj polemici zvaničnog Bukurešta sa MMF-om, koji se još drži svojih rigidnih pravila.
Milan Petrović
objavljeno: 12.10.2014
.jpg)
