Izvor: Večernje novosti, 08.Jul.2013, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reforme: I penzije na doradi
VLADA Srbije će u narednih šest meseci ući u ozbiljne reforme javnog sektora, javnih preduzeća, radnog zakonodavstva, birokratskih procedura, pre svega onih koje ometaju izdavanje građevinskih dozvola, ali i penzionog sistema. Ovo su u ponedeljak privrednicima obećali prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić. Biznis, država i međunarodne institucije sastali su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << na konferenciji „Srbija se okreće ekonomiji“, u organizaciji Poslovnog kluba „Privrednik“, Saveta stranih investitora i Američke privredne komore. - Najveći problem u Srbiji danas je činjenica da nismo spremni sami sebe da menjamo - veruje Vučić. - Nisam za to da država određuje sve i da se pita za sve. Potrebna je suštinska reforma javnog sektora i javnih preduzeća. Ona ne smeju da budu krave muzare i izvor za socijalno napajanje. Moraju da se ponašaju tržišno. Očekujem da popravimo investicioni ambijent skraćivanjem administrativnih procedura. Vladavina prava, s jedne, i reforma javnog sektora, Zakona o radu i penzionog sistema, s druge strane. Tim problemima moramo da se bavimo narednih šest meseci. Biće teško, ali to mora da se izdrži. Ključan cilj je da nivo nezaposlenosti za godinu-dve bude ispod 20 odsto. Vlada će probleme u ekonomiji rešavati sa istom odlučnošću sa kojom su pregovarali Beograd i Priština, veruje ministar Mlađan Dinkić.KOLE VODI FAP? MIODRAG Kostić je i u ponedeljak ponovio ideju da biznismeni svojim znanjem i iskustvom pomognu državnim preduzećima u problemima. On je, kako je rekao, spreman da pomogne firmi poput „Železnica Srbije“. Na to mu je ministar Mlađan Dinkić ponudio da bira između FAP-a i „14. oktobra“. - Ja nemam mnogo vremena, ali hoću da pomognem. Dajte mi neko preduzeće, ne da ga privatizujem, već da pomognem da od neprofitnog postane profitno - rekao je Kostić. Tokom skupa Kostić je pomenuo da bi se posle 13 godina možda ponovo učlanio u stranku, i to - SNS.To je, međutim, bila šala i način da poruči da su privrednici spremni da pomognu u sprovođenju nepopularnih mera i zakona. - Radićemo na povezivanju domaćih malih i srednjih preduzeća sa velikim izvoznicima i napraviti mrežu dobavljača - poručio je Dinkić. - Podsticaje investitorima ćemo usloviti učešćem domaćih komponenti u proizvodnji. Zbog velikog javnog duga i sve većeg pritiska kamata, moraćemo da ugasimo najskuplje kredite. To je moguće iz privatizacionih prihoda ili ako od neke prijateljske države dobijemo kredit po povoljnim uslovima. Iz ugla Miodraga Kostića, vlasnika „MK grupe“ i predsednika „Privrednika“ najveći problem Srbije je što ne koristi potencijale. Pre svega u poljoprivredi i energetici. S druge strane, ovaj privrednik veruje da troškovi rada u ukupnoj proizvodnji više ne smeju da rastu. - Srbija ima 4,5 miliona hektara obradivog zemljišta, ako bi navodnjavali 450.000 hektara, mogli bismo da imamo godišnje prihode od 1,2 milijarde evra. Mi navodnjavamo svega 0,07 odsto potencijala - upozorio je Kostić. - Srbija ima 266 milijardi dolara vredne proverene rudne rezerve, a danas je iskorišćeno 3,7 milijardi dolara. Srbija je Švajcarska. Ovaj potencijal mora da se iskoristi. Posedujemo firme koje imaju novca da ulažu, ali država mora da napravi okvir. Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor je poručio da se nada da će ova institucija u strukturnim reformama pružiti ne samo tehničku, već i finansijsku pomoć. - Lakše je postati marinac specijalac u Americi, nego dobiti građevinsku dozvolu u Srbiji - rekao je Brefor. - Ako vam nadležni kažu da je to nemoguće pojednostaviti, ne verujte im. Drugi su uspeli. DRŽAVNI VRH: MMF JE PRESTROG Državni vrh Srbije veruje da je MMF - prestrog. - Voleo bih da MMF bude za nijansu manje strog - rekao je Aleksandar Vučić. - Ne zato što nećemo da uđemo u ozbiljne reforme. Odjednom su nam svi računi stigli na naplatu - od Kosova, preko korupcije do javnog duga. I Mlađan Dinkić poručuje da je MMf prestrog prema Srbiji. Zato sada pregovaramo o pomoći Svetske banke. - MMF traži da se plate veće od 45.000 i penzije veće od 25.000 dinara smanje za deset odsto. To naša Vlada nije spremna da uradi - rekao je Dinkić. Bogdan Lisovolik je, međutim, ministru finansija odgovorio da nije istina da je to bio njihov zahtev. - Predlog Fiskalnog saveta je solidarni porez na veće penzije i zarade, ali nije tačno da je smanjenje primanja neophodno - rekao je Lisovolik. - Moguće je još smanjiti subvencije. Ima još prostora za mere. MMF ne isključuje smanjivanje plata i penzija ukoliko ne postoje druge kredibilne mere za smanjenje javnog duga. Dinkić je odgovorio da dodatno smanjenje subvencija za 20 do 40 milijardi dinara nije jednostavna stvar.
Nastavak na Večernje novosti...
