Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Apr.2011, 03:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Reforma penzionog sistema, neka svetska iskustva

PRAG -

U mnogim zemljama poslednjih godina se sprovode reforme penzijskog sistema koje su neophodne jer stanovništvo stari, a to utiče kako na razvijene, tako i na zemlje u razvoju.

Optimalno rešenje tog problema, prema stručnjacima, ne postoji.

"Država ne može da se računa na odgovornost ljudi i mora da ih motiviše da doprinose za penziju. Isto tako ni ljudi ne mogu u potpunosti da se oslanjaju na državu i moraju da traže način da se obezbede za penziju", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << objašnjava Petr Bitner iz Česke sporžitelni.

Tri stuba penzionih sistema

Najstariji penzijski sistem baziran na fondovima ima Čile, od 1981, kada su nastale i kompanije koje su njima upravljale.

Privatizacija penzijskog sistema u Čileu dovela je do radikalne redistribucije moći od države ka civilnom društvu, a radnici su preobraćeni u vlasnike kapitala.

Generalno, u penzionim sistemima postoje tri tzv. stuba.

Prvi stub osiguranja predstavlja sistem tekućeg finansiranja (pay-as-you-go) kod kojeg se podrazumeva da postojeći zaposleni izdvajaju doprinose u državni fond, iz koga se isplaćuju penzije trenutnim penzionerima i on je zasnovan na sistemu međugeneracijske solidarnosti.

Drugi stub čini obavezno privatno penzijsko osiguranje, sistem u kome je poslodavac obavezan da svim zaposlenim izdvaja određeni procenat iz bruto plata na lične račune.

Treći stub je dobrovoljno penziono osiguranje i predstavlja mogućnost bilo kog pojedinca da uplaćuje na sopstveni račun onoliko novca koliko sam odredi.

U Čileu je obaveza zaposlenih bila da deset odsto zarade štede na individualnim računima (drugi stub), uz mogućnost da uplaćuju dodatne prinose najviše još deset odsto zarade (treći stub), pri čemu se država odrekla poreza na štednju, kao i na prihode koji se dobijaju investiranjem tih sredstava.

Posle 15 godina penzije su u odnosu na pay-as-you-go sistem bile veće za 50 do 100 odsto, u zavisnosti o kojoj kategoriji penzija je reč.

Dugoročno gledano, reforma penzionog sistema u Čileu se više nego isplatila toj zemlji, jer je u privatni penzioni sistem akumulirano više od 25 milijardi dolara, što je u tom trenutklu predstavljalo čak 50 odsto ukupnog domaćeg proizvoda (BDP) te latinoameričke države.

Holandski sistem najbolji

Penzijske sisteme uporedila je agencija Mercer i, prema toj listi, najbolja je holandska varijanta, iza koje su se našli Australija i Švedska.

Lošije su kotirane penzijske reforme, na primer u Sjedinjenim Američkim Državama i Čilea.

Holandija ima sistem tri stuba.

Ljudi moraju da odvajaju za tzv. prvi stub osnovnog ili tekućeg finansiranja 50 godina, pa zato za penziju štede već i deca od 15 godina.

Za svaku neispunjenu godinu penzija se smanjuje za dva odsto.

"Ljudi u Holandiji ne moraju da plaćaju osiguranje svo to vreme. Jedino im se ukupan period štednje ogleda u visini penzije iz tekućeg sistema", dopunjava Bittner.

Što duže Holanđani štede, tim veću imaju penziju.

Stopostotnu (punu) penziju imaju oni koji za penziju štede čitavih 50 godina.

Prema demografskoj studiji nemačkog "Alijanc" osiguranja (Allianz), koju prenosi sajt "idnes.cz", u Češkoj posle odlaska u penziju radi još oko trećine stanovništva starosti 60 do 65 godina.

S druge strane, u Švedskoj, koja ima jedan od najstabilnijih penzijskih sistema u tim godinama radi 63 odsto ljudi, a u Nemačkoj gotovo 40 procenata.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...