Izvor: B92, 14.Nov.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reakcije na plan Vlade za krizu
Beograd -- Vlada je odlučila da konačno ograniči previsoku javnu potrošnju, primenjujući za birače nepopularne mere poput zamrzavanja plata, kažu ekonomski stručnjaci.
Predstavnici Vlade i MMF-a kažu da je aranžman koji su postigli preventivni i da Srbija trenutno nije u prevelikoj krizi. Ipak, plate iz budžeta i penzije će 2009. pratiti rast inflacije, tako da će građani realno imati istu količinu novca kao i u ovom trenutku.
Srbija već godinama troši >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više nego što zarađuje, što narušava njenu makroekonomsku stabilnost i obeshrabruje potencijalne ulagače. Vlada je odlučila da konačno ograniči previsoku javnu potrošnju, primenjujući za birače nepopularnu meru kao što je zamrzavanje plata.
To se razlikuje od ideje sa kojom je Vlada počela svoj mandat, ali joj je za ovaj neophodni potez bila potrebna pomoć MMF-a, ocenjuje Vladimir Gligorov.
Taj stručnjak Instituta za međunarodne ekonomske studije iz Beča podseća da je sadašnja vlada na početku rada planirala mnogo veću potrošnju.
"Posebno u fiskalnoj politici, ali i obećanjima o investicijama, penzijama, socijalnoj pravdi i slično. Tako da je očigledno bio potreban MMF samoj Vladi da joj omogući da promeni mišljenje i da se lakše onda to predstavi javnosti", kaže on.
"Što se tiče same pomoći MMF-a, ona je, ne samo u ovoj situaciji, nego verovatno i znatno ranije, bila neophodna. Međutim, dodaje Gligorov, aranžman sa MMF-om ne znači automatsko privlačenje stranih investicija, koje su Srbiji neophodne.
"Što se tiče priliva investicija, poboljšanja kreditnog rejtinga i svega toga, mislim da je sve na nivou propagande jer, u osnovi, u ovom trenutku, ne samo zbog finansijske krize, već i zato što se Srbija vidi kao jedna od ugroženijih kada je u pitanju makroekonomska stabilnost, mislim da je to naprosto isključeno", kaže on.
Jedino su penzioneri uhvatili poslednji voz i njihova primanja biće veća nego ovogodišnja s obzirom na to da na snazi ostaje povećanje od 10 odsto koje im je nedavno odobreno.
(Ne)izbalansirani rashodi
S obzirom na svetsku finansijsku krizu i moguće efekte na Srbiju, članovi Vlade saglasni su da svi budžetski korisnici treba da budu odgovorni i da se uštede moraju ostvariti na svim nivoima.
Vlada je ocenila da će u budžetu za narednu godinu rashodi za plate i penzije biti izbalansirani, ali prema mišljenju ekonomskog analitičara Miroslava Zdravkovića, to nije tako.
"Pomenuo bih primer Hrvatske, gde je došlo do zamrzavanja svih vidova dohodaka, što je posledica jake vlade", kaže on.
"Kod nas imamo neizbalansirane, zato što će penzije biti povećane za 16,5 posto, sa 350 na 410 milijardi dinara, što je realni rast od 8 posto. Ceo javni sektor ima 8 posto rast plata, što je, pri inflaciji kakva je, realan rast od 0 posto", kaže on.
"I imamo socijalna davanja i subvencije koje će biti manje za četvrtinu, a sa 8 posto inflacije, znači manje za trećinu i, nažalost, našoj vladi će biti vezane ruke u narednoj godini pri rastu nezaposlenosti, rastu socijalnih problema, da aktivno reaguju", kaže on.
To znači da država neće biti u mogućnosti da kao do sada spasava firme koje se naredne godine pod udarom krize mogu naći u problemu.
Čolaković: Penzioneri zadovoljni
Momo Čolaković iz PUPS-a navodi da su penzioneri zadovoljni ovim sporazumom, jer ih u narednoj godini on na neki način štiti od problema koje će međunarodna svetska kriza izazvati.
"Mi dobijamo i telefonske i druge pozive, faksove i telegrame podrške i odobravanja zbog toga što smo se dogovorili”, rekao je Čolaković.
"Takođe, mislim da su zadovoljni zbog toga što će sad svi drugi da snose teret problema koji će nastati u narednim godinama i narednoj godini. Ne samo penzioneri, već i svi državni organi, javna preduzeća, ministarstva, poslanici u Skupštini i tako dalje”, naveo je on.
Šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija izjavila je danas da je dogovor postignut sa MFF-om od velikog značaja za Srbiju, objasnivši da će on doprineti da zemlja jednostavnije prođe kroz finansijsku krizu.
Kolundžija je novinarima u parlamentu obrazložila da aranžman sa MMF-om predstavlja dobar signal stranim investitorima o stabilnosti Srbije, što je od presudnog značaja u ekonomskoj krizi.
Taj aranžman je, s druge strane, siguran znak da je srpski budžet racionalan i da je potrošnja gde god je to bilo moguće smanjena, rekla je ona.
LDP: Izuzetno važno
Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da je postizanje dogovora sa MMF-om izuzetno važno pre svega u sferi postizanja dodatne ekonomske stabilnosti.
Međutim, on napominje i da je vladi ovaj aranžman nametnut kao posledica unutrašnjih slabosti i pritisaka kojima je naša ekonomija bila izložena zbog međunarodne krize.
Ipak, prema mišljenju Jovanovića, to što je sporazum nametnut, nije jedini problem u vezi s ovim aranžmanom.
"Ono što smatramo problematičnim u ovom trenutku zapravo jeste činjenica da su ostvarene polovične ekonomske mere kojima Srbija odgovara na ekonomske probleme sa kojima se suočava i da su te ekonomske mere praktično mere koje se pre svega oslanjaju na spremnost i sposobnost društva da plaćanje cene koje će biti izložena Srbije u 2009. godini i apsloutno odsustvo spremnosti države da se menja”, kaže Jovanović.
"Mi smatramo da ideja o zamrzavanju plata u javnom sektoru mora platiti i spremost države da stegne kaiš, ali ne tako što će teret prebaciti na društvo i građane kojima se plate zamrzavaju, već pre svega tako što će pristati na one reforme bez kojih se Srbija ne može transformisati”, smatra on.
Ostaje isti standard
Takođe, s obzirom na to da će svako povećanje plate korisnika budžeta naredne godine pojesti inflacija, znači, na primer, da će više od 100.000 zaposlenih u zdravstvu imati iste finansijske mogućnosti kao i danas.
Predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite Nezavisnost Zoran ilić kaže da je zamrzavanje plata za njih neprihvatljivo i da će već početkom naredne nedelje biti održan sastanak svih sindikata javnog sektora.
"Ukoliko od 1. januara stvarno budu povećanja isplate toplih obroka i regresa, možemo da razgovaramo sa Vladom i da eventualno vidimo da rast inflacije prate naše plate", kaže on.
"Ne znam, za sada nemamo nikakve odgovore od Republike Srbije ni u vezi toplih obroka ni u vezi regresa, plus ova najava da će plate biti zamrznute"", kaže on.
"Mi ne možemo da budemo zadovoljni jer mi u poslednje dve-tri godine nemamo povećanje zarada ni prema inflaciji ni prema stvarnoj potrošačkoj korpi ni prema stvarnom životu", zaključuje on.
DSS: Vlada ne preduzima potrebne mere
Poslanik Demokratske stranke Srbije Radojko Obradović smatra da je PUPS štitio samo penzionere sa najvećim penzijama.
On kaže i da sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom obuhvata sve ono što je ta stranka govorila u raspravi o rebalansu budžeta.
"Ono što nas brine je što Vlada ne preduzima potrebne mere i do ovog sporazuma se izuzetno teško došlo. Prvi zakoni su tek danas u skupštinskoj proceduri, zakoni o osiguranja depozita, a ništa drugo od drugih zakona kojima se kriza mogla minimizirati”, upozorava Obradović.
"Mi smo predložili nekoliko zakona u skupštinusku proceduru i očekujemo da bi prihvatanje svega toga moglo da se utiče na smanjenje efekata krize”, naveo je on.
Tabakovićeva: Vladi bio potreban izgovor
Prema rečima Jorgovanke Tabaković iz poslaničkog kluba Napred Srbijo, potpisani sporazum i utvrđeno linearno povećanje penzija će tokom naredne godine štiti samo penzionere sa najvećim penzijama.
Ona takođe navodi da vlast nije imala smelosti da preduzme i saopšti neophodne, nepopularne mere kao svoje, već joj je za to bio potreban izgovor da su to zahtevi Međunarodnog monetarnog fonda.
"Očigledno je da je reč o onome što je moralo da se dogodi. A to je da se ne odobri povećanje penzija u smoslu njihove usklađenosti od 70 odsto od plata, jer jednostavno privreda i broj zaposlenih za to nemaju snage”, smatra Tabakovićeva.
"Ali i ono što smo imali prilike da vidimo, a to je da je predsednik republike gospodin Tadić morao da sopšti izgovor u ime penzionera koji su oni lako prihvatili, govori o tome da se ovakav scenario pripremao još u ternutku kad se odlučivalo o sastavu Vlade”, kazala je ona.
Pitanje investicija
Aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom treba da podrži ekonomsku politiku Srbije u očuvanju makroekonomske i finansijske stabilnosti, saopštila je Vlada.
Bitno je da država ima dogovor sa ovom svetskom institucijom jer će time biti održan njen kreditini rejting, objašnjava saradnik Privredne komore Srbije Goran Nikolić.
"Ovaj dogovor je bitan zato što MMF ima vrlo visok ugled. On nije rejting agencija, ali njegovi izveštaji imaju takav značaj, čak su značajniji od najznačajnijih rejting agencija u svetu, tako da će strani investitori bazirati svoje poslovanje i cenu kredita koje mogu da povuku na izveštaju MMF-a", kaže za B92 Goran Nikolić iz Privredne komore Srbije.
I ekonomski analitičar Mijat Lakićević ističe da je reč o dogovoru koji obavezuje Srbiju da ne sme da troši više od onoga što zaradi.
"On je garancija da će Srbija dogodine voditi stabilizirajuću ekonomsku politiku, i to je garancija stranim investitorima da ovde neće biti velike inflacije i dizanja kursa", kaže on.
"Znači, garantuje deviznu i monetarnu stabilnost, što je za investitore, pogotovo u doba finansijske krize, najvažniji signal", objašnjava on.
Ekonomisti naglašavaju da za MMF nije važno koliko iznosi koja stavka u budžetu, već koliko je visoka ukupna javna potrošnja i deficit jer njihov rast povećava inflaciju.
Labus: Dobro što je napravljan sporazum
Profesor političke ekonomije na Pravnom fakultetu u Beogradu Miroljub Labus izjavio je danas da je "dobro što je napravljen sporazum sa MMF-om o kreditnom aranžmanu", ali je ocenio da će biti problema u njegovom sprovođenju.
"Dobro je, jer će on da doprinese poboljšavanju makroekonomske i finansijske stabilnosti u Srbiji", rekao je Labus navodeći, međutim, da će se u toku sprovođenja sporazuma pojavljivati problemi.
Da bi se sačuvao budžetski deficit od 1,5 odsto od ukupnog bruto društvenog proizvoda, prioriteti su promenjeni. Sad je prioritet isplata penzija i izdataka za infrastrukturu. Svi ostali moraće da štede. Smanjice se subvencije poljoprivredi, preduzećima, izdaci državnih organa, tako da će to biti veliki izazov, kazao je Labus.
On je naveo da uz dogovoren program sa MMF-om mogu da se predvide i visoke kamatne stope iduće godine, tako da će to negativno da utiče na privrednu aktivnost.
Labus je, s druge strane, ocenio da je dobro što je sa ovim programom najavljena relativno restriktivna fiskalna i monetarna politika, "mada je ona privremena jer će se samo do oktobra zamrznuti plate u javnom sektoru".
On je rekao da je dobro što je MMF još uvek prisutan, ocenjujući da je ova institucija imala pozitivnu ulogu i da je bila "posrednik u formiranju zajedničke politike vlade koja do sada nije postojala".
