Izvor: Politika, 28.Nov.2012, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Razvoj – najslabija karika budžeta
Zaposleni u državnoj službi ne mogu da računaju na veće plate u 2013, dok će rast penzija biti simboličan, čak i da se ostvare sva predviđanja u sledećoj poslovnoj godini
Predlog budžeta za 2013. godinu, kako je u Skupštini Srbije rekao Mlađan Dinkić, ministar finansija u privrede, predstavlja radikalan zaokret u vođenju javnih finansija uz opasku – da nema razloga za neumerenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << radost, ali ima za umereni optimizam.
Na čemu resorni ministar zasniva ovakav, reklo bi se, umereni optimizam?
Cilj mu je, kako je obećao, da stabilizuje državne finansije. Kako? Time što će težište priliva u budžet prebaciti na privredu i građane, a manje na novo zaduživanje. Uprkos izraženim sumnjama predstavnika Fiskalnog saveta, zatim Zuzane Murgasove, čelnice delegacije MMF-a, uz očekivana reagovanja poslanika opozicije u parlamentu, Dinkić tvrdi da će manjak u državnoj kasi dogodine biti prepolovljen u odnosu na ovu godinu. Biće sveden na 3,3 odsto vrednosti svega što se u zemlji dogodine stvori, a računajući i manjak budžeta pokrajine, lokalnih samouprava i organizacija obaveznog socijalnog osiguranja – 3,6 odsto BDP-a.
Prevedeno na jezik razumljivijih brojki, dogodine će minus u državnoj kasi težiti 121,9 milijardi dinara. Oko 80 milijardi dinara manje nego ove. Uz očekivani privredni rast od dva odsto, prihodi će biti 965,7, a rashodi 1.087,6 milijardi dinara.
– Uređenje javnih finansija nije dovoljno za izlazak iz krize, ali je temelj i prvi korak ka tome – poručuje Dinkić.
Sa ovom tvrdnjom ministra predstavnici struke kažu da predloženi budžet ima podosta falinki i da ne postoje dovoljne garancije da će se prihodna strana puniti u onoj meri kako to ministar finansija očekuje.
Za Zorana Grubješića, profesora Beogradske bankarske akademije, rashodna strana predloženog budžeta je realna, ali planirani deficit zavisi od poreskih prihoda, koje nije lako predvideti. Računa se na rast BDP-a u 2013. od dva odsto, ali je on neizvestan.
– Ako očekivani prihodi dogodine izostanu, zbog većeg deficita uslediće rebalans budžeta, a u tom slučaju je izvesniji rast cena, nego rast državnih plata i penzija – kaže Grubješić. – Naš oporavak i očekivani rast BDP-a od dva odsto mnogo zavisi od događanja u „evrozoni”. Otuda dolaze investitori i tražnja za našom robom. Malo je reformskih rezova u Predlogu budžeta, mada su naznake vidljive.
Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, ipak smatra da su dosadašnje promene u vođenju javnih finansija velike, ali nedovoljne. Pogotovu kada se uporedi sa prošlom, izbornom godinom, kada se mnogo trošilo.
– Povećanje poreza i tiho zamrzavanje plata i penzija smanjiće ovogodišnji deficit, ali ne toliko kao što Dinkić tvrdi – kaže Arsić. – Taj deficit na prihodnoj strani neće biti prepolovljen, ali sa preduzetim merama može biti manji za trećinu. Pored toga, veća inflacija od očekivanih 5,5 odsto doneće veće prihode i sa tim se očigledno računa.
Ni dogodine budžet neće pogurati privredni razvoj, smatra Arsić, ali mu ukidanje 138 parafiskalnih nameta i beneficirani krediti sigurno idu naruku.
Na prenapregnutost predloženog budžeta na rashodnoj strani ukazuje i Miladin Kovačević, saradnik mesečnika „Makroekonomske analize i trendovi” Ekonomskog instituta. Ipak smatra da je ostvariv, uz dobru fiskalnu disciplinu, koja je ove godine sa rebalansom u četvrtom kvartalu dala rezultate, kao i uz nastavak reformskih i fiskalnih mera.
– Ipak, za stabilne javne finansije i izlazak i krize treba ispuniti četiri uslova – ukazuje Kovačević. – Preduzete mere fiskalne konsolidacije u 2012. i 2013. godini su prvi koraki one daju dobre rezultate. Drugi korak je naznačen u Fiskalnoj strategiji. Reč je o srednjoročnim reformskim koracima. Treći uslov je sklapanje aranžmana sa MMF-om. Četvrti je program olakšavanja kreditne politike finansijskog sektora, koji je moguć sa značajnijom fiskalnom konsolidacijom.
Većoj zaposlenosti, a sa tim i boljem životu, doprinelo bi državno investiranje u infrastrukturu, ali i podsticaji izvozu, ukazuje Kovačević i naglašava da bez značajnijeg smanjivanja javne potrošnje mere monetarne i kreditne politike ne mogu značajno doprineti razvoju.
Šta, međutim, ako se sva ova predviđanja ne ostvare. Izostanu prihodi, a povećaju se izdaci? Svi naši sagovornici su jednodušni u zaključku – imaćemo rebalans budžeta ako se ne smanje projektovani izdaci i ne povećaju prihodi. Tu varljivu ravnotežu „peglaće” inflacija, ali nama kao trajni zadatak ostaje nužnost da trošimo koliko imamo i da dugove sadašnje generacije ne ostavljamo svojim potomcima.
------------------------------------------------------
Daleko od kome
Srpske finansije pre tri-četiri meseca bile su u komi. Više nisu. Vidljivi su znaci oporavka, rekao je Dinkić. Prema njegovim rečima, u avgustu Srbija nije imala novca ni za narednih nedelju, a sada ima za šest meseci unapred. Za nešto više od sto dana mandata ove vlade u državnu kasu grunula je bujica para. Ali, na žalost, ne zato što je privredi konačno krenulo, već zahvaljujući povećanju poreza i dodatnom zaduživanju od preko milijardu evra.
Aleksandar Mikavica
objavljeno: 28.11.2012.
