Izvor: Blic, 20.Mar.2010, 01:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ražalovanom generalu biće vraćen status
Ministarstvo odbrane vratiće status i isplatiće penzionisanom generalu Vladi Trifunoviću milion i dvesta hiljada dinara u pokušaju da delimično ispravi nepravdu koja mu je naneta osudom za veleizdaju. Ta suma, samo je razlika između penzije koju je Trifunović trebalo da primi i one koju je primao nakon što je ražalovan. To nije obeštećenje za oduzet status i tretman veleizdajnika.
Iako 19 godina živi u čađavom sobičku hotela „Bristol", Ministarstvo odbrane, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kako tamo tvrde, nema zakonske osnove da mu dodeli stan. Ministar Šutanovac, međutim, kako „Blic" saznaje, već je dao nalog ministarstvu da zatraži od tužilaštva zvaničnu odluku o odustajanju od gonjenja, kako bi mu bio vraćen status, i položajna grupa za isplatu penzija.
- Čim iz tužilaštva stigne odluka o odustajanju od gonjenja, zatražićemo od predsednika Srbije Borisa Tadića da izda ukaz kojim se Trifunoviću vraćaju status i položaj. Iz sedme platne grupe u koju je ražalovan biće prebačen u četvrtu koja mu pripada – kažu u ministarstvu.
Penzionisani general Trifunović upravo je oslobođen optužbe za izdaju. Nakon što je Vrhovni sud Srbije ukinuo presudu kojom je sa saborcima osuđen, Više tužilaštvo u Beogradu povuklo je optužnicu protiv njih. Tužilaštvo je konačno ocenilo da su postupci generala Trifunovića i četvorice saoptuženih oficira bili izvedeni u krajnjoj nuždi. I, odbačeni su navodi o elementima krivičnog dela podrivanja vojne i odbrambene moći države.
Na zadovoljenje pravde general Trifunović čekao je u sobi hotela „Bristol" 19 godina, otkako u njoj živi od 1992. godine. Sada, kada se to konačno dogodilo, očekuje da država svoj posao obavi do kraja i obezbedi mu, automatski, bez podnošenja njegovog zahteva, obeštećenje od isplate uskraćenih penzija do obezbeđenja stanarskog prava.
- Tražiću obeštećenje ne za razliku u isplaćenim penzijama, nego za zatvaranje, krnjenje ugleda, dostojanstva, nanošenje bola, maltretiranja. Ova država nas je maltretirala, progonila i sada tražim od nje. Ona treba da ponudi – tvrdi general Trifunović.
U ministarstvu kažu da će isplatiti Trifunoviću razlike u penziji, ali da, nažalost, nema osnova za dodelu stana.
- Trifunović je imao stan u Zagrebu, koji je otkupila i danas koristi njegova ćerka, tako da ne postoji zakonski osnov da nekom u sistemu odbrane dodelimo dva stana. Traži se, međutim, način da se generalu Trifunoviću obezbedi stan. I to čini, koliko znam, gradonačelnik Beograda Dragan Đilas – kaže za „Blic" ministar odbrane Dragan Šutanovac.
General Trifunović, u izjavi za „Blic" tvrdi da je sudskom odlukom stavljena zabrana raspolaganja tom imovinom. Da njegova ćerka nikada stan nije otkupila, jer na to nije ni imala pravo.
- Kako mogu tako i dalje da me ponižavaju i nanose još jednom veliku bol. Istina je da moja ćerka živi u tom stanu, ali i da svaki dan čeka kada će doći deložacija da se vrši. U stambenom postoji moja dokumentacija. Čak se i moja supruga žalila sudu u Strazburu zbog oduzimanja prava na taj stan, ali je dobila negativnu odluku da poštuju domicilni sud – kaže Trifunović.
Ovaj poslednji komandant varaždinskog korpusa osuđen je prethodno u Srbiji na 11 godina zatvora za veleizdaju. Uprkos naredbi vrha JNA 1991. godine, predao je opkoljenu kasarnu u Varaždinu znatno jačim hrvatskim snagama. Na taj način spasao je živote 220 vojnika i 37 oficira i svoje podređene vratio kući u Srbiju. Trifunović je istovremeno u Hrvatskoj osuđen zbog navodnih ratnih zločina na 15 godina zatvora. Protiv njega je podignuta optužnica i u Sloveniji, gde mu, po komandnoj odgovornosti na teret stavljaju smrt jednog pripadnika slovenačke teritorijalne odbrane.
Ovom oficiru JNA godinama nije preostajalo ništa do da na sudu u Beogradu neprekidno ponavlja da je pravni nonsens da ga tuži i sopstvena država i države koje su bile u sukobu sa njegovom državom.
Ne kajem se po cenu iste žrtve
Kasarnu u Varaždinu, ostavljenu samo sa regrutima koji ni obuku nisu prošli, i 37 oficira branio je sedam dana, kada je doneo jedinu odluku koja se, po njegovoj savesti, u tom trenutku mogla doneti - sačuvao je živote regruta i oficira. Na sudu u Beogradu branio se izjavom: „Ne kajem se po cenu iste žrtve" i ponavljao da je „život čoveka najveća vrednost jedne države i vojske". Za takav stav jedan oficir kažnjen je progonom u tri države. Neke od tih država, poput Srbije još prebrojavaju svoje mrtve. Političke elite očigledno znaju odgovor na pitanje zašto do danas ne postoji tačan broj mrtvih u ratovima tokom 90-ih.
