Izvor: RTS, 05.Dec.2014, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Radost i muke trećeg doba
Srbija je zemlja starih - skoro svaki peti stanovnik stariji je od 65 godina. Za njih je prvi put održan Sajam za Treće doba. I doba penzije može biti vreme za uživanje, poručuju posetioci dnevnih centara. Ipak, ima penzionera koji sebi ne mogu da priušte čak ni ovakva besplatna druženja - razloga je mnogo.
Na sajmu koji su organizovali Dnevni centri i klubovi Gerontološkog centra Beograd, u saradnji sa magazinom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Penzija, razigrani su penzioneri bili na bini, ali i u publici.
I treće doba može da bude vreme za uživanje, kažu Sreten Cvetković i njegove drugarice. Jedino što bi Cvetković opet poželeo je da ode u penziju, lepo živi, druži se i slaže.
"Što se mene tiče, ne bih ga menjala ni za mnogo mlađe, verujte. Osećam se kao da imam 60 godina, al' imam mnogo više", kaže jedna penzionerka.
Drugoj takođe prija treće doba - bila je posvećena kući, deci, poslu, a sada kao da se ponovo rodila.
Ipak za većinu penzionera nije sve pesma i igra. Samo u Beogradu je oko 400.000 penzionera, a tek dvoje od 100 odlazi u dnevne centre gde je skoro sve besplatno.
Mnogi ne idu u centre zato što ne znaju da tu mogu da se druže, a neretko i jer su opterećeni teretom zajedničkog domaćinstva.
"Treba da shvate da su njihova deca odrasla, da mogu da se nose sa svojim problemima, unuci takođe, da je pomoć dobrodošla, ali da prosto treba da se okrenemo sebi i svojim potrebama", rekla je Marija Markov, upravnica Dnevnih centara i klubova.
Ono što bi starijima mnogo značilo ne košta ništa.
Ivana Labović, izvršna urednica magazina Penzija kaže da penzioneri ne traže mnogo - samo da se sa njima malo popriča, zastane, da prenesu svoje iskustvo, savet.
Srbija je tek desetak mesta iznad najgore rangirane zemlje za stare. Više nego svaki peti stari čovek živi potpuno sam i bez adekvatne podrške institucija. Prilazi zgradama i javnom prevozu im nisu prilagođeni. Zdravstvena zaštita na koju imaju pravo često im nije dostupna.
"Ključni je problem što se tu dugo čekaju neke dijagnostičke procedure, bolničko lečenje kratko traje, a kućna nega nije obezbeđena i ne funkcioniše u svim sredinama", kaže Nadežda Satarić iz organizacije "Amity".
Kad se svi problemi penzionera saberu, nije ni čudo što zlatno doba prožive kao partiju šaha, promišljajući svaki dan bar tri poteza unapred. A i sve manje sede u parku, jer je sve više onih koji rade - ne samo zato što su im penzije male, već zato što su neretko jedini izvor prihoda u porodici.
