Izvor: Politika, 04.Jul.2011, 23:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Protiv sam podizanja starosne granice

O „zabrinutosti” sindikata i njihove borbe za prava budućih penzionera, dovoljno govori izjava njihovog predstavnika da su saglasni sa predlogom MMF-a – da se povećaju godine za odlazak u penziju

Apsolutno sam protiv da žene i muškarci odlaze u penziju sa 67 godina života i 45 godina staža i taj ću stav braniti i pred MMF-om, poručuje u razgovoru za „Politiku” dr Jovan Krkobabić, potpredsednik vlade Srbije.

Na osnovu čega tvrdite da bi rast >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << penzija u oktobru mogao biti oko šest odsto, budući da prognoze onih koji se bave inflacijom govore da rast cena na malo ne bitrebalo da bude veći od tri odsto? Da li je ovo priprema za predstojeće izbore ili realno penzioneri mogu računati na ovih šest procenata?

Preciznosti radi, rekao sam da bi to povećanje moglo da bude najverovatnije između pet i šest odsto. Evo i egzaktnih podataka. Da se u ovom trenutku isplaćuje oktobarski ček on bi bio veći gotovo za tri odsto. Inflacija je u aprilu bila 1,1 odsto, u maju 0,4 , tu bi se još dodala polovina rasta BDP-a u prošloj godini od 0,9 odsto, i bez junske inflacije, to povećanje bi iznosilo već 2,4 odsto, gotovo onoliko, koliko tvrde oni, koji se, kako kažete, bave inflacijom. A gde su tu još junska, julska, avgustovska i septembarska inflacija. Zaista bi bilo dobro da inflacija ne pređe četiri procentna poena, ali višegodišnje iskustvo nas opominje da se uvek na kraju godine bar udvostruči.

Vrlo dobro znate da je budžetom za ovu godinu planirano da će aprilsko povećanje penzija biti 2,9 odsto. I tada sam tvrdio, s obzirom na to da će kretanje inflacije biti veće, da će i rast penzija biti – veći. To sam vrlo precizno rekao još decembra prošle godine upravo u intervjuu za „Politiku” i to povećanje bilo je gotovo dvostruko veće, čak 5,5 odsto. Pri tom u aprilski ček nije ulazio rast BDP-a. U najidealnijim uslovima neka prosečni mesečni rast stope inflacije bude 0,6 odsto, to opet daje zbir koji sam pomenuo.

Najavili ste da ćete sve učiniti da ne dođe do povećanja starosne granice i da će to biti predočeno i MMF-u, iako nastavak reforme PIO, predviđa pooštravanje uslova za penzionisanje. Zašto to niste Vi zaustavili, a ne sindikat,pre usvajanja izmenjenog Zakona o penzijama?

Reforma sistema PIO je završena. Usvojena je u Skupštini Srbije i to je za mene završen posao. I tada i sada, uvek poštujem dogovor, pa tako i sa MMF-om. Ja svoj potpis nisam povlačio. A što se tiče tog „zabrinutog” sindikata i njihove borbe za prava budućih penzionera, dovoljno govori nedavna izjava njihovog predstavnika upravo vašem listu da su saglasni sa predlogom MMF-a – da se povećaju godine za odlazak u penziju i da žene rade pet ili čak sedam godina duže nego danas. Ja sam za razliku od njih apsolutno protiv toga da žene i muškarci odlaze u penziju sa 67 godina života i 45 godina staža i taj ću stav braniti i pred MMF-om, bez obzira na to što predstavnik sindikata ima razumevanje za taj predlog. Ovog trenutka ne postoji nikakav nastavak reforme sistema PIO koji vi pominjete u pitanju. Srbija u ovom trenutku nije u poziciji jedne Nemačke ili drugih ekonomski razvijenih zemalja da s obzirom na standard našeg stanovništva naglo pomeri životnu i granicu radnog staža za odlazak u penziju.

Kolika bi prema Vašoj računici,mogla da iznosi prosečna penzijaod 1. oktobrai koliko će biti učešće penzijeu zaradamado kraja godine?

Učešće penzija u zaradama regulisano je zakonom i ono ostaje isto onoliko, koliko je i do sada bilo. I tu nema promena. Onoliko koliko će rasti plate u javnom sektoru, toliko će rasti i penzije. Koliko će to tačno biti, znaćemo 12. oktobra kada dobijemo podatke Zavoda za statistiku o visini septembarske inflacije.

Kada se može očekivati isplata penzija poljoprivrednim penzionerima, pošto su već probijeni svi obećani rokovi da oni dobijuposlednju ratu zaostalih penzija?

Nasleđeni dug – što je bila obaveza prethodnih vlada – ukupno iznosi oko sedam milijardi dinara. Činimo sve da se iznađu dodatna sredstva, kako bi se ovaj dug izmirio do kraja ove godine. Međutim, nedavno usvojenim Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava, budžet će do kraja godine biti „kraći” za 12,5 milijardi dinara, pa me posebno brine kako će se obezbediti sredstva za isplatu ovog duga.

Kako očekujete da se taj budžetski manjak „ispegla” u 2012. kada će po osnovu tog Zakona biti još veći čak 40 milijardi dinara, a svi su izgledi da će se broj penzionera iduće godine uvećati za bar 40.000?

O tome će vlada Srbije odlučiti pri izradi budžeta za 2012 godinu . Verujem da su predlagačizakona u skupštini i većina, koja ga je usvojila, imali u vidu ovu činjenicu, pa se nadam da imaju i rešenje za to.

Zbog čega poslanici PUPS-a,u skupštini nisu glasali za ovaj Zakon?

PUPS je odgovorna državotvorna partija, koja se, pored ostalih životno važnih pitanja, navedenih u našem programu, posebno zalaže za ispunjenje dva cilja. Prvi – zaštita prava svih socijalno ugroženih kategorija građana i ostvarivanje dostojnog života po uzoru na najrazvijenije zemlje zapadne Evrope, gde je socijalna politika važan elemenat sistema, naravno u skladu sa ekonomskim mogućnostima naše zemlje i drugo – izgradnja i očuvanje političke i ekonomske stabilnosti države. Upravo ova dva pitanja su opredelila PUPS da ne glasa za zakonski projekat uz koji nisu dati odgovori na pitanje – kakve će sve posledice ostaviti primena ovog zakona, pre svega na željeni ubrzani razvoj najnerazvijenijih opština u Srbiji i kako će se i odakle nadoknaditi tako velika nedostajuća sredstva u budžetu.

Jasna Petrović

objavljeno: 05.07.2011.

Nastavak na Politika...

S media: Krkobabić protiv podizanja starosne granice

Radio Televizija Vojvodine: Krkobabić protiv podizanja starosne granice za penziju

Studio B: Krkobabić protiv podizanja starosne granice za penziju

Šumadija Press: Krkobabić protiv, ali poštuje dogovor