Izvor: Politika, 23.Jul.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prosečan keš kredit 2.600 evra
Najtraženiji bankarski zajmovi za otplatu starih dugova, ali godišnje kamate veoma retko padaju ispod deset procenata
Prosečan iznos novih gotovinskih i kredita za refinansiranje u ovoj godini na nivou celog bankarskog sektora je 2.600 evra. Preračunato u dinare, jer su keš krediti s valutnom klauzulom nestali s našeg tržišta. Prošle godine od bankara smo u proseku po ova dva osnova zajmili u proseku 3.000 evra.
Da li je to malo ili mnogo s obzirom na visinu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prosečnih plata i penzija? Za one kojima je ovaj iznos previsok odgovor, zašto je to tako, nesumnjivo može da se traži u visokoj zaduženosti građana kod banaka. Zato su krediti za refinansiranje među najtraženijim bankarskim proizvodima. To znači da je klijentima banaka potreban novi novac da bi otplatili stare dugove. Po pravilu, klijenti ne uzimaju samo iznos potreban za refinansiranje, odnosno za produžetak roka otplate, već i novi keš što bankari registruju kao novo zaduživanje.
Za ekonomistu Ljubomira Madžara pad iznosa prosečnog gotovinskog kredita, za više od deset odsto za godinu dana, govori dosta ubedljivo o daljem siromašenju građana.
– Građani su, u proseku siromašniji, a banke su baš zato opreznije i skeptičnije prema kredibilitetu svojih mušterija i manje izlaze u susret njihovim zahtevima. Podatak o visini uzetih kredita je zapravo podatak o našim malim ličnim dohocima. Naša zaduženost je velika samo u relativnom smislu. Inače, to su smešne cifre u poređenju s bolje stojećim ekonomijama. To što je veliko učešće refinansirajućih kredita pokazuje da je deo kredita iznuđen, jer korisnik ne može da otplaćuje stari. Zato uzima novi zajam koji mu omogućava mali predah, duži period otplate i manju ratu – smatra Madžar.
Uz gromku pomoć tv reklama sve banke na tržištu uveravaju ovih letnjih dana svoje klijente da je cena pozajmljenog novca kod njih na prihvatljivoj silaznoj putanji. Svoje tvrdnje dodatno potkrepljuju i poređenjem kolike su kamate sada, a koliko su, recimo, bile pre dve ili tri godine.
Napravljena paralela jeste u njihovu korist, ali i iz letimičnog pogleda na cene zaduživanja jasno je da je cena novca još uvek poprilično visoka. Dinarski keš kredit, na kraći period zaduživanja od godinu dana, ne može se dobiti po kamati nižoj od 12 odsto. Pri tom bankari će vam u tv reklamama reći da je kamata „samo” 9,95 odsto. Reč je, naravno, o onoj nominalnoj kamatnoj stopi. Dotle je ona efektivna dva do 2,5 procentnih poena veća. Zašto? Tu se sakriju troškovi poput naknade banke od 0,5 odsto iznosa kredita, izveštaj kreditnog biroa od 246 dinara, menice 100 dinara.
Ukoliko je period otplate dinarskog zajma duži veća je i kamata. Tako je u slučaju zajma s rokom otplate od tri godine efektivna kamatna stopa 16-17 odsto, a na sedam godina, na primer, 18-19 odsto.
Skupo? Zašto kamate još ne idu naniže? Od maja 2014. godine Narodna banka Srbije (NBS) snizila je referentnu kamatnu stopu čak šest puta, sa devet na šest procentnih poena.
Na postavljeno pitanje o tome zašto kamate ne mogu da „pojeftine” bankari su poslovično oprezni upućujući da je referentna cena novca domaće centralne banke još uvek visoka u poređenju s kamatama drugih zemalja koje su blizu nule.
Ljudi će se, po svemu sudeći, i dalje zaduživati samo kada baš nemaju kuda bez obzira na cenu novca. Banke polako smanjuju kamate na kredite indeksirane u dinarima, ali taj tempo ne prati trend NBS. Valja se nadati da će ukoliko NBS nastavi da obara referentnu kamatnu stopu, i kamate poslovnih banaka poći osetnije nadole. Zanimljivo je, međutim, da na visinu kamate kod nas ne utiču u većoj meri niska inflacija i opšti pad interesne stope na štednju. Kao da nema konkurencije među bankama.
.jpg)
