Izvor: Blic, 19.Apr.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesor radio kao portir
ČAČAK - Čačanin Božidar Todorović, nekadašnji profesor IV beogradske gimnazije, posle tri decenije doživeo je da ga Okružni sud u Beogradu rehabilituje i poništi rešenja Osnovnog suda udruženog rada i Suda udruženog rada Srbije na osnovu kojih je otpušten s posla. Zbog moralno-političke nepodobnosti više nije mogao da predaje, i bio je prinuđen da radi fizičke poslove sve dok ga sredinom osamdesetih Jefta Jeftović, tadašnji direktor Narodnog muzeja u Beogradu, nije zaposlio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kao čuvara gde je i dočekao penziju.
Rešenjem o rehabilitaciji, profesor Todorović, koga Čačani poznaju pod nadimkom Koka, dobio je satisfakciju, ali postavlja pitanje da li zakon predviđa i neku drugu vrstu nadoknade za duševne patnje i materijalnu štetu koju je pretrpeo zahvaljujući samovolji bivših kolega.
- Nigde se ne navodi šta je sa odgovornošću onih koji su me proganjali i proizlazi da niko nije kriv - kaže Todorović, koji penzionerske dane provodi u Čačku.
Golgota profesora počinje od njegovog prvog radnog dana, 1957. u Gimnaziji u Aleksincu, a posle u elitnoj IV beogradskoj gimnaziji.
- U Aleksincu sam optužen za neprijateljsku propagandu. Kako se tvrdilo u optužnici, podignutoj 1957, izjavio sam da je služenje vojske maltretiranje, da su oficiri glupi i ograničeni jer u oficirske škole odlaze samo propali đaci. Sud u Nišu me je oslobodio, ali je beleg ostao. Prešao sam u Šabac gde sam u Gimnaziji predavao istoriju 14 godina, a 1977. došao sam u Beograd i zaposlio se u Gimnaziji na Dedinju. Onoga trenutka kada sam izabran za predsednika samoupravne radničke kontrole, počinje moj sukob sa moćnim profesorskim klanom u toj školi - seća se Todorović.
Povod za sukob bio je izveštaj radničke kontrole u kome je navedeno da jedan deo profesora neredovno drži nastavu, a budući da se radilo o rođacima i bračnim drugovima tada veoma uticajnih funkcionera.
- Direktor škole bio je Dušan Milojković, a u sukob sam došao sa Živojinom Mirkovićem, bratom tada uticajnog generala Stevana Mirkovića, i zamenikom direktora Milicom Babić, ženom generala Petra Babića, u to vreme načelnikom kabineta maršala Tita. U školi je radilo još generalskih žena, koje su neredovno držale nastavu, što sam i naveo u izveštaju radničke kontrole. Taj izveštaj pokrenuo je moćni profesorski klan protiv mene. Prijavili su me Okružnom tužilaštvu u Beogradu kao „narodnog neprijatelja" koji vređa najviše državne funkcionere. Tužilaštvo je prijavu odbacilo, ali pokrenut je disciplinski postupak. Odluku da budem izbačen iz škole potvrdili su i sudovi udruženog rada - priča Todorović.
- Kao čuvara primili su me u stalni radni odnos u Narodnom muzeju u Beogradu. Od stručne spreme priznali su mi samo osnovnu školu. Kasnije sam radio kao portir, da bih penziju dočekao na radnom mestu noćnog čuvara gde sam imao nešto veću platu - seća se Todorović.
Usud nepodobnosti
U izdanju Centra za unapređenje pravnih studija prošle godine iz štampe je izašla knjiga Božidara Todorovića „Usud nepodobnosti". Ova knjiga, koju je priredio profesor Pravnog fakulteta Jovica Trkulja, postala je nezaobilazno štivo studenata prava.
