Izvor: Blic, 05.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Prodaju knjige da kupe hleb i lekove
ZAJEČAR - Zaječarka Nikolina S. (72) živi od penzije pokojnog supruga koja iznosi 9.000 dinara, a za lekove potroši skoro polovinu. Odrasla je u gradu, nema bliže rodbine, nema zaostavštine od predaka. Srećom, nasledila je knjige koje joj sada bukvalno život znače, jer ih prodaje da bi kupila lekove i namirnice.
- Moje dve prijateljice i ja, sve stanujemo u Ulici Svetozara Markovića, prodajemo knjige jednu po jednu, pa nekako dočekamo narednu penziju. Ne znam šta >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ćemo kada nestane knjiga - kaže Nikolina.
Slučaj ove Zaječarke nije usamljen. Sve je više Zaječaraca koji rasprodaju svoje kućne biblioteke zbog gole egzistencije. Njima je u susret izašao Dragiša Mihajlović, jedini zaječarski ulični prodavac knjiga.
- Pre manje od godinu dana počeo sam da činim takve usluge. Donesu mi knjigu, ja upišem broj telefona, pa kad je prodam pozovem da dođu po novac. Takvih knjiga je sve više, iako se odlično kupuju, gotovo uvek ih imam oko 200 - kaže Mihajlović.
Prema njegovim rečima, ima penzionera koji su teško oboleli, kao i mnogo hroničnih bolesnika, a lekovi nisu jeftini. On kaže da je većina njih najpre rasprodala poneki deo nameštaja i garderobe, a knjige prodaju poslednje, jer su za njih emotivno vezani. Uglavnom su to vredne knjige naših klasika, a veoma često su to knjige s početka prošlog ili čak kraja pretprošlog veka.
- Imao sam mnogo knjiga iz perioda od 1880. do 1990. godine, a prodali su ih za po 300 dinara. To su bili vredni primerci, ali im je bilo hitno da dođu do novca. Od kada uzimam njihove polovne knjige počeli su da me obilaze i kolekcionari iz Bora, Knjaževca i okoline Zaječara. Uvek pronađu ponešto vredno - priča Dragiša.
Nedavno mu je jedan stariji gospodin doneo „Prvi srpski ustanak", štampan 1880. godine i nju su otkupili ljudi iz gradskog muzeja.
- Najstariji penzioneri imaju preko 80 godina, i niko od njih ne donosi knjige novijeg datuma. Tu su knjige o Titu, ratovima, ima i knjiga starih dva veka koje su na francuskom jeziku. A suma koju ti ljudi traže za svoje knjige je smešna, od 50 do 250 dinara - kaže nam Dragiša.
Vukoje Timotijević ima oko sedamdeset godina, kaže da je primoran da iz kuće prodaje knjige koje je čitao čak njegov deda.
- Za novac koji sakupim od prodaje knjiga kupujem isključivo lek „ekomer" koji košta 1.200 dinara. Žao mi je svake knjige, to je na neki način deo našeg porodičnog nasleđa. Ipak, život je važniji, ma kakav da je - kaže Vukoje.
Nemaju podatke o penzijama
U Zaječaru ima 13.652 penzionera, ali statistički podaci o iznosima penzija se ne mogu dobiti ni u jednoj ustanovi u gradu.
- Taj podatak imaju samo u Direkciji Fonda Penzijskog invalidskog osiguranja u Beogradu. I ovdašnje Udruženje penzionera je tražilo te informacije, ali nismo mogli da im pomognemo - kaže Zoran Gramić, načelnik PIO za opšte pravne i finansijske poslove u Zaječaru.
