Izvor: RTS, 02.Maj.2014, 20:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privredni rast čuva penzije
Postupno povećanje starosne granice za žene na 63 godine i uvođenje kaznenih poena ako za penzionisanje nisu ispunjena oba uslova - i starost i staž, najveće su novine penzijskog zakona. Stručnjaci kažu da će prvi efekti biti merljivi tek posle nekoliko godina.
Iako njegova primena počinje od januara, novi penzijski zakon biće usvojen već u julu, u paketu ključnih zakona za uvođenje reda u finansije i privredu zemlje. Rešenja u tom zakonu, koja će omogućiti postepene >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uštede budžetu u dužem vremenskom periodu, važna su i za sklapanje aranžmana s MMF-om.
I dok samo značajniji privredni rast do kraja godine može spasiti penzije od makaza štednje, trebalo bi, nezavisno od toga, od iduće godine da važe novine u obračunu primanja onih koji se tek penzionišu. A oko 6.000 žena, do prvog penzionerskog čeka radiće šest meseci duže.
Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin kaže da je potrebno da uvažimo realnost i život onakav kakav jeste.
"Duže živimo, trebalo bi duže i da radimo, čak i da nije kriza", smatra Vulin.
Postupno povećanje starosne granice za žene na 63 godine i uvođenje kaznenih poena ako za penzionisanje nisu ispunjena oba uslova - i starost i staž, najveće su novine. Oni koji rade i duže od toga imaće bonuse u obračunu penzije. Stručnjaci kažu da će prvi efekti biti merljivi tek posle nekoliko godina.
"Što se tiče aktuarskih penala i bonusa - tu bi trebalo od 10 do 15 godina da se vide puni efekti, tako je to uvek sa penzijskim sistemima, tu morate planirati period od nekoliko decenija", kaže Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta.
Penzijska reforma traje već deceniju. U međuvremenu je starosna granica za žene povećana za pet godina. Nekadašnja ministarka za rad i socijalna pitanja Gordana Matković smatra da su tri godine rada duže dobro odmerene - uz pomeranje granice po šest meseci godišnje.
"Kad pogledate za druge zemlje koje su starosne granice i vidite da je 67 i 68 godina, ali će se primenjivati na generacije rođene '70. ili '75. godine. To je velika razlika da li se primenjuje na sadašnje generacije ili neke mlađe", kaže Matkovićeva.
Međutim, jedini pravi pokazatelj uspeha penzijske reforme jeste osetno smanjenje udela za penzije u bruto domaćem proizvodu, što je proteklih godina kod nas izostalo.
"Činjenica je da sa ovolikim učešćem rashoda za penzije u BDP-u, većim od 13 procenata, po čemu smo negativni ekonomski rekorderi, mi se ne možemo nadati nikakvom ekonomskom rastu, jer mi, na neki način, jedemo svoju budućnost, ne ostaje nam za investicije", kaže Altiparmakov.
Cilj kome se teži jeste da udeo izdvajanja za penzije iz bruto domaćeg proizvoda padne na 10 odsto. Tome doprinosi i odlaganje penzionisanja. U ovom trenutku 70 odsto muškaraca u penziju je otišlo pre 65. godine, dok je polovina penzionerki to učinila pre 60. godine. Jedna od njih je, prema podacima Fonda PIO, rekorder - penzijski ček prima 68 godina.
.jpg)
