Izvor: Politika, 14.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretnje malih partija
I pored najava uskraćivanja podrške u slučaju neispunjenja njihovih zahteva, manji koalicioni partneri ipak nisu spremni da svoje pretnje ostvare, ali ni veliki se ne usuđuju da ih ignorišu
Dogovorom u okviru vladajuće koalicije da povećanje penzija za 10 odsto ostane na snazi do oktobra sledeće godine, Vlada Srbije je preživela još jednu krizu izazvanu ovog puta zahtevom PUPS-a da se uredba o penzijama poštuje bez obzira na upozorenja MMF-a o potrebi štednje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u budžetu za 2009. Izgleda da su zastupnici penzionera u skupštini i vladi bili dovoljno čvrsti i da su krajnje ozbiljno shvaćeni kada su govorili da neće odstupiti od odbrane ovog povećanja penzija. Iako se činilo da bi mogli i da popuste. Poslanik Partije ujedinjenih penzionera Srbije Đuro Perić u utorak je rekao da bi njegova stranka „morala” da napusti vladu ako bude ukinuto povećanje penzija, ali već sledećeg dana čulo se da na sednici vrha te stranke nije uopšte bilo reči o mogućnosti izlaska PUPS-a iz vladajuće koalicije.
U jučerašnjem saopštenju, ističući da su čvrsto iza svoje odluke, PUPS-a i Saveza penzionera Srbije navedeno je da će „preduzeti sve mere koje im stoje na raspolaganju radi zaštite njihovih legitimnih i zakonom zagarantovanih prava”, opet ne pominjući i napuštanje vlade.
Sličnu krizu vlada je imala pre manje od mesec dana, kada je Liga socijaldemokrata Vojvodine zapretila uskraćivanjem podrške svojih pet poslanika, ukoliko ne dobiju zadovoljavajuće objašnjenje za poskupljenje gasa. Nekoliko dana kasnije lider LSV-a Nenad Čanak rekao je da je dobio uveravanje da će cena gasa za domaćinstva tokom ove grejne sezone biti ista kao prošle godine, te da će ukoliko tako ne bude otkazati podršku vladi. Cena gasa nije ostala ista, povećana je za 60 odsto, ali će se računi plaćati na odloženo, što je sasvim zadovoljilo LSV, a Čanak je i pohvalio vladu za uspešno suočavanje sa takvim problemom.
Sudeći po izjavama predstavnika drugih stranaka vladajuće koalicije, niko nije bio previše zabrinut zbog pretnji LSV-a ili PUPS-a, očigledno smatrajući to „tekućim problemima” (kako je juče ministar zdravlja Tomica Milosavljević ocenio situaciju u vezi sa zahtevom penzionera). Šef poslaničke grupe ZES-a u Skupštini Srbije Nada Kolundžija najave PUPS-a da će izaći iz vlade „ne bi ni nazivala pretnjama”, rekavši za „Politiku”, pre nego što je objavljen dogovor, da ne veruje da će partija Jovana Krkobabića preći u opoziciju.
Navodeći da se sa ovakvim problemima suočavaju sve vlade na svetu, Tomica Milosavljević je rekao za Betu da je „vlada stabilna, jer je sve vreme u situaciji da njen program može da se ostvaruje i ima podršku u parlamentu”. Zašto su onda PUPS i LSV „dizali prašinu”. Da li su zaista bili čvrsto rešeni da se izbore za obećanja koja su dali svojim biračima, pa i po cenu novih izbora ili su samo pokušavali da se profilišu, da pokažu javnosti da se nisu „utopili” u velikoj koaliciji sa znatno većim partijama?
Miodrag Radojević, saradnik Instituta za političke studije, smatra da se partije na ovaj način obraćaju svom biračkom telu. Pogotovo u slučaju PUPS-a koji ima problem da objasni glasačima zašto nisu u stanju da ispune sva izborna obećanja o povećanju penzija.
Govoreći o tome koliko su pretnje manjih koalicionih partnera realne, on kaže da je to kao partija pokera – neko može da ima loše karte, ali da blefira, pa je teško proceniti koliko su te pretnje ozbiljne.
Radojević navodi da je sama struktura našeg partijskog sistema takva da omogućava malim strankama da ucenjuju velike. „U Srbiji postoji ekstreman višepartijski sistem u kojem na formiranje vlade utiče više od pet stranaka, a trenutno ih u vladi ima desetak. Taj problem pretnji i ucenjivanja će se javljati u sledeća dva ili tri izborna ciklusa sve dok ne dođe do ukrupnjavanja partijske scene”, ističe on dodajući da nekada male stranke mogu da budu i korektiv unutar vlade, a ne samo smetnja.
Prema rečima Nade Kolundžije, sama veličina koalicije ne mora da znači i veće probleme unutar nje. Na pitanje da li je prethodna vlada u kojoj je Demokratska stranka učestvovala bila stabilnija, s obzirom na to da je imala znatno manje koalicionih partnera, ona odgovara da se „pokazalo da nije bila stabilna, jer je trajala samo godinu dana”. „To što je više partnera u vladajućoj koaliciji ne znači da je ona manje stabilna. Očekujem da sadašnja vlada trajanjem i učinkom pokaže stabilnost”, ističe Kolundžija.
Na stabilnost vlade svakako može da utiče i mišljenje javnosti, odnosno atmosfera za ili protiv novih izbora. Prema istraživanjima Strateškog marketinga, upravo sada nije vreme za rušenje vlade ili nove izbore. Kako kaže Svetlana Logar, direktor istraživanja u ovoj agenciji, sva istraživanja od formiranja vlade govore da među građanima, generalno, postoji tendencija mišljenja da vlada treba da opstane. „Građani ne pozdravljaju mnogo bilo kakve akcije koje mogu da destabilizuju vladu i da vode do novih izbora. Čak i onda kada u stvari nisu mnogo zadovoljni (kao, recimo, oni koji nisu bili zadovoljni koalicijom DS–SPS), osećaju potrebu za stabilnošću i nekakvim radom vlade”, kaže ona.
Ipak, kako dodaje, ona nema konkretan podatak za trenutna zbivanja u vezi sa zahtevom PUPS-a. „Imamo veliki procenat penzionera, dakle, mnogo je građana koji su sada zainteresovani za ovu PUPS-ovu akciju. Tako da je moguće da bi taj deo populacije u ovom slučaju mogao nešto drugačije da reaguje. Ali generalno, građani su, bar do sada, bili umorni od izbora, umorni od promena vlade”, objašnjava Logar.
Da li se i u rejtingu manjih stranaka može tražiti razlog za njihovo ublažavanje stavova posle oštrih početnih pozicija? Svetlana Logar ističe da, prema istraživanjima, njima nikako ne bi odgovarali izbori u ovom trenutku. I Rasim Ljajić, lider Sandžačke demokratske partije i ministar u Vladi Srbije, smatra da „nikome osim DS-u ne odgovaraju novi izbori”, te da bi to za mnoge stranke bilo političko samoubistvo.
Nadovezujući se na ove stavove, Miodrag Radojević ocenjuje da nisu samo mogući loši izborni rezultati ono što male stranke „odvraća” od izlaska iz vladajuće koalicije nego i to što među drugim opozicionim partijama ne mogu da nađu bolje partnere sa kojima bi, eventualno, mogli da naprave vladu pod boljim uslovima od onih koje su sada dobili.
A. Marinković - B. Baković
[objavljeno: 14/11/2008]
