Izvor: B92, 11.Nov.2008, 20:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregovori Vlade i MMF-a još traju
Beograd -- Pregovori Vlade Srbije i MMF-a produženi su do do četvrtka, 13. novembra, a PUPS ne odustaje od povećanja penzija po cenu izlaska iz vlade.
Cilj posete MMF-a je sagledavanje makroekonomske situacije i planirane ekonomske politike za 2009.
Delegacija MMF-a koja u Beogradu boravi od 28. oktobra prvobitno je trebalo da se zadrži u poseti do 9. novembra, a potom su razgovori produženi i preko >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << vikenda, da bi bilo odlučeno da o predlogu novog budžeta Srbije predstavnici MMF-a i Vlade Srbije razgovaraju i narednih dana.
Premijer Mirko Cvetković se u razgovorima sa predstavnicima MMF-a složio da svetska finansijska kriza i restriktivan budžet za narednu godinu nalažu štednju svih budžetskih korisnika i smanjenje javne potrošnje.
U razgovorima sa delegacijom MMF-a, za sada, nije precizirano kako će se utvrđivati iznos penzija u narednoj godini. Predlog MMF-a je bio da se odustane od vanredne povišice od 10 odsto u idućoj godini. Ukoliko taj predlog bude odbijen perdstavnici Fonda će insistirati na zamrzavanju zarada u javnom sektoru na svim nivoima.
Ipak, potpredsednik Vlade Jovan Krkobabić se nije saglasio sa predlogom MMF-a, navodeći da je uredba o vanrednom povećanju penzija od deset odsto jednoglasno usvojena na Vladi. Krkobabić bi u naredna dva dana trebalo da se ponovo sastane sa delegacijom MMF-a i predoči im na koji način bi penzije mogle da se uvećavaju u narednoj godini, a da to ne utiče na povećanje budžetskih rashoda i deficita.
Da bi se obezbedili planirani budžetski deficit od 1,5 odsto u 2009. godini i ciljana inflacija od osam odsto, uz realni privredni rast manji od četiri odsto, osim zarada u javnom sektoru, moraju se smanjiti ili ukinuti subvencije u poljoprivredi i turizmu, a bili bi ugroženi i transferi sredstava Vojvodini.
MMF bi odobrio da se u narednoj godini penzije i zarade u javnom sektoru usklade s troškovima života. Srbija nema mnogo izbora, upozorio je potpredsednik Vlade Božidar Đelić, navodeći da je teško ne složiti se s matematikom „ili plate i penzije" - odnosno „potrošnja ili investicije za budućnost i gradnja Koridora 10".
"Moramo da budemo svesni da već četiri-pet godina trošimo 20 posto više nego što zarađujemo. To je kao kada porodica zarađuje 400, a troši 500 evra. Onda, za 100 mora da se zaduži ili proda neko imanje. S tim što postoji bedem devizne rezerve i, samim tim, moramo da smanjimo jaz između onoga što trošimo i onoga što zarađujemo", kaže Đelić.
On dodaje da pregovori u kolaciji, ali i s MMF-om, traju i kaže da se nada da će dogovor biti postignut, odnosno da će se doći do budžeta koji će imati minimalni deficit 1,5 posto BDP. Đelić je još podsetio da je Vlada donela odluku da se smanje plate članovima i predsednicima upravnih odbora, što je, prema njegovim rečima, samo početak štednje.
Povećanje penzija ili odosmo iz vlade
U kabinetu potpredsednika Krkobabića tvrde da neće podleći pritiscima MMF-a da vanredno povećanje penzija od 10 odsto bude jednokratno, ni da se one zamrznu na nivo od 60 odsto prosečne zarade u narednoj godini. Stoga će, kategorični su u kabinetu potpredsednika vlade, jedini odgovor MMF-u biti da se neće odustati od zahteva da penzije u narednoj godini u prosečnoj zaradi učestvuju sa 65 odsto, a u 2010. sa celih 70 procenata.
Na razgovorima u petak u Narodnoj banci Srbije eksperti MMF ponovili su stav da je povećanje penzija od deset odsto "teško održivo" i da je malo verovatno da će ga podržati bord MMF, koji bi trebalo da da poslednju reč o novom sporazumu sa Srbijom.
Vladi se zato predlaže da povuče avgustovsku uredbu kojom su oktobarske penzije uvećane za deset odsto mimo redovnog povećanja. Računice pokazuju da bi svota od 351 milijarde dinara, koliko će biti za penzije izdvojeno u 2008. godini, porasla na 411 milijardi, samo po osnovu vanrednog povećanja.
Uvećane penzije čija je isplata počela u subotu, u tom slučaju, računale bi se kao bonus na koji bi penzioneri mogli da računaju i narednog meseca.
Ekonomisti, s druge strane, različito ocenjuju posledice uticaja svetske finansijske krize na Srbiju. Kori Udovički veruje da će njena dubina u Srbiji zavisiti od recesije u koju uđe zapad, kao i da kriza sigurno neće mimoići pad izvoza i proizvodnje. "Neće nas mimoići poskupljenje kredita i ekonomske aktivnosti .Već sada se vide projekcije izvoza, očekivanih zarada od izvoza čelika, bakra, to može da stane. Nema dileme da će proizvodnja da pada i da ćemo morati da je spasavamo, a tome će morati da se prilagodi cela privreda", rekla je ona.
Profesorka Danica Popović, sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, međutim, ukazuje da se u Srbiji kriza neće osetiti kao na Zapadu, jer je izvoz mali, a zemlja je i dalje izolovana.
"Srpski izvoz je 30 posto BDP, a u drugim zemljama je od 70 do 80 posto, pa čak i 90. Sad, kad vi izvozite toliko, a i uvoz nam je mali kad smo zatvoreni, jedina prednost je kad dođe ova kriza što neće da te trese u glavu. Nama ovde više smeta što ne funkcioniše zakon o stečaju, unutrašnja struktura, niti su uređeni uslovi za privatizaciju gradskog građevinskog zemljišta", objašnjava Popovićeva.
Stabilizacija kursa zavisi od dogovora sa MMF
Ekonomista Đorđe Đukić ocenio je da je stabilizacija kursa dinara direktno povezana sa zaključivanjem aranžmana sa MMF-om. "Aranžman sa MMF-om će omogućiti da se smanji javna potrošnja i tražnja i time direktno uticati na ponašanje kursa dinara", kaže on.
Prema njegovim rečima, potpisivanje tog aranžmana bilo bi pozitivan znak tržišnim akterima da će glavno žarište inflacije u sektoru javne potrošnje biti suzbijeno i dovelo bi do smanjenja referentne kamatne stope NBS, što bi rezultiralo nižim kamatama domaćih banka.
Do potpisavanja aranžmana, naveo je Đukić, mogu se očekivati nagli skokovi i padova kursa u zavisnosti od tražnje, nivoa intervencija centralne banke i od toga kako investitori gledaju na efekte mera za umanjenje uticaja svetske finansijske krize u naredna četiri meseca.
Prema njegovim rečima, povećana prodaja deviza krajem godine mogla bi da dovede do jačanja dinara.
"Ključno za kretanje kursa je što dosadašnji izvori deviza presušuju, pre svega zaduživanje preduzeća u inostranstvu, koje je u avgustu ove godine dostiglo 10,24 milijarde evra", istakao je Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.
Dodatni pritisak na slabljenje dinara, dodao je, trenutno je izazvan tražnjom preduzeća za devizama zbog vraćanja dospelih inostranih kredita i tražnjom banaka koje vraćaju kredite maticama u inostranstvu, naveo je Đukić.
On je ocenio da se kraj svetske finansijske krize još ne nazire, navodeći da će sigurno trajati do kraja 2009. godine, ali da se već vide pozitivni efekti mera koje su preduzele vlade evropskih zemlja.
Đukić je rekao da zemlje koje su imale najmanje intervencija oko paketa pomoći i podržavljenja banaka imaju najzdraviji bankarski sektor, navodeći da su za sada najbolje prošle banke Italije i Španije.
Banke tih zemalja nisu previše bile izložene krizi na američkom tržištu, jer neguju tradicionalno konzervatini pristup i bave se kreditno depozitnim poslovnima, rekao je on.
Đukić je ocenio da je rast kamatnih stopa u Srbiji neizbežan i zbog neophodnih mera NBS, ali i zbog opasnosti da rejting agencija Standard i Purs smanji rejting Srbije koji je trenutno BB minus sa negativnim izgledom.
Prema njegovim rečima, "restriktivna monetarna politika NBS i povećanje referentne kamatne stope na 17,75 odsto dodatno će uticati na povećanje troškova i banke će to direktno ugraditi u kamatnu stopu prema građanima i privredi".
Smanjenje kamata na kredite, dodao je, osetiće građani koji su uzeli stambene kredite vezane za evro pošto je Evropska centalna banka smanjila kamatu sa 3,75 na 3,25 odsto i omogućila smanjenje šestomesečnog euribora sa 5,4 odsto početkom oktobra na sadašnjih 4,54 odsto, rekao je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić.
Prema njegovim rečima, do povećanja kamata na štednju u bankama u Srbiji dolazi zbog toga što ih matične banke pritiskaju da isključivo na domaćem tržištu prikupljaju novac za kreditne aktivnosti u narednoj godini.
