Izvor: RTS, 26.Apr.2009, 04:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (26. 04. 2009.)
Najveća misterija srpske istorije: Država traži grob, Prihvatam i da me kamenuju, Penzije dostigle 71,5 odsto plate, Novović namamio Marića u zamku, pišu beogradske dnevne novine
Najveća misterija srpske istorije: Država traži grob
Šezdeset tri godine posle ubistva Dragoljuba - Draže Mihailovića, komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini, u Srbiji je formirana državna komisija koja treba da pronađe njegovo telo. Komisija će sutra održati prvi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sastanak, a na njenom čelu nalazi se republički javni tužilac Slobodan Radovanović, potvrdio je za Pres nedelje Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde.
On ističe da su Komisiju formirali Ministarstvo pravde i Republičko javno tužilaštvo, a da će pored predstavnika ovih institucija u rad tog tela biti uključeni i mnogi eksperti, istoričari, patolozi... Osim Homena i Radovanovića, u Komisiji će se naći i Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, Miladin Gavrilović, upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu, Miladin Milošević, direktor Arhiva Jugoslavije u Beogradu, kao i novinar Dragan Vlahović.
- Naša jedina namera je da pokušamo da pronađemo mesto gde je streljan i sahranjen Draža Mihailović, a ne da se bavimo političkom ili ideološkom pozadinom Drugog svetskog rata. Mislim da je civilizacijski red da država najzad stavi tačku na sve spekulacije koje se o ovom pitanju pojavljuju u javnosti - ističe Homen.
Momčilo Pavlović, direktor Instituta za savremenu istoriju, kaže da je za sada samo usmeno obavešten o formiranju Komisije i o zakazanoj sednici, ali napominje da veruje u iskrene namere države da odgovori na pitanje gde su ostaci generala Mihailovića.
- Smatram da je formiranje državne komisije dobar potez. Na njeno konstituisanje uticalo je, pre svega, javno mnjenje, koje je pokazalo izuzetno interesovanje da se razreši ta velika misterija. To je dobar put da se uklone kontroverze, da se pokaže dobra volja, ali rezultat je neizvestan. Ceo proces može da potraje i godinama - naglašava Pavlović.
Da je traženje posmrtnih ostataka zakopanih pre više od 60 godina posao koji bi „mogao da se završi veoma brzo, ali i da se uopšte ne završi" smatra Miladin Gavrilović, upravnik Zadužbine kralja Petra Prvog na Oplencu. On ističe da se više od 25 godina bavi ovim pitanjem, ali da zbog nedostupnosti mnogih podataka, svedoka koji nisu oslobođeni čuvanja državne tajne i raznih opstrukcija nije uspeo da dođe do rešenja. On naglašava da ni sada šanse nisu prevelike, ali je ubeđen da će se „otkriti duplo više nego što se do sada znalo".
Prihvatam i da me kamenuju
Iskreno želim da odnosi Crne Gore i Srbije budu najbliži i najbolji. Sa nekim ko vam je drag i ko vam je prijatelj ne morate da živite u istom stanu. Možete da imate svoje kuće i da se isto tako razumete, podržavate i poštujete.
Ovako Svetozar Marović, aktuelni potpredsednik DPS, ranije visoki funkcioner Crne Gore i predsednik nekada zajedničke države, obrazlaže ideju koja je pre neki dan naišla na odobravanje u javnosti - da Crna Gora i Srbija, posle "razlaza" zbog crnogorskog priznanja nezavisnosti Kosova, uspostave dobre diplomatske i svake druge odnose.
- Po samom istoricizmu naših odnosa, ispunjen je taj neki visoki nivo upućenosti jednih na druge, prisnosti, kulture, jezika, osećanja, čitavog niza ekonomskih i socijalnih razloga. Ali, život je različit od ideja, naročito od želja, a u politici je bolje biti pametniji nego osećajniji. Zato, mislim da sada ne treba insistirati ko će prvi nešto napraviti. Poslednje je da je Srbija donela odluku da naš ambasador ne bude u Beogradu i sada je prvi korak da normalizujemo odnose na tom nivou. Dobar znak iz Beograda jeste što su rekli da očekuju da predložimo novog ambasadora i verujem da će Crna Gora na pravi način odgovoriti.
- Prvo ne treba insistirati na egocentričnoj nadmenosti po kojoj niko ne želi prvi da popusti, što je karakteristika ovog našeg podneblja. Kao predsednik SCG imao sam velike probleme što sam se izvinjavao. Nisam to činio što sam znao ko je koga ubio i ko je zločinac na jednoj ili drugoj strani, već zato što smo svi od Boga grešni, pa i ako sam napravio makar malu grešku moja je moralna dužnost da se izvinim. Možda ja i ne pripadam arhetipu Crnogoraca, više sam za kompromis i dijalog - što ne znači i da sam u pravu.
- I kada smo imali najlošije odnose sa Srbijom ljudi su dolazili. Ovde stanove ima veliki broj građana Srbije, imaju rođake, prijatelje, ne trebaju im vize, nema jezičke prepreke... Oni se ovde osećaju kao kod svoje kuće. Taj osećaj ne mogu imati nigde drugde. Zbog naše odluke o Kosovu bila je povređena službena Srbija, jer se verovalo da se to moglo izbeći. U Crnoj Gori su ljudi takođe bili povređeni što je Srbija odlučila da pošalje kući crnogorskog, a u isto vreme to nije učinila prema ambasadorima Hrvatske ili SAD, na primer.
- Nijedan trenutak ne bi bio dobrodošao. Suština je da li je nešto realnost ili nije. Crna Gora nije takvom odlukom htela da zadaje probleme Srbiji, ali, više od toga, nije želela sebe da kazni, kada je najveći deo Evrope odlučio da krene tim putem. Treba respektovati i da je Crna Gora kompleksna, multietnička zajednica. Da Crna Gora nije odlučila u svom interesu, imala bi dopunsku štetu.
Penzije dostigle 71,5 odsto plate
Prosečna neto zarada isplaćena u martu bila je 30.362 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku, pa jeučešće prosečne penzije u prosečnoj plati znatno povećano. Tako je prosečna penzija od oko 21.700 dinara u prosečnoj martovskoj zaradi imala udeo od čak 71,5 odsto. Po toj računici, penzionerske prinadležnosti, i pored toga što su zamrznute do aprila naredne godine, premašile su obećani maksimum od 70 odsto učešća u prosečnoj zaradi.
Do povećanja učešća prosečne penzije u prosečnoj zaradi došlo je zato što su martovske zarade u odnosu na februarske realno manje za oko 2,8 odsto, ali i - kako kaže Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine - zbog toga što se od 1. januara ove godine primenjuje novi obračun plata. Tako u osnovicu za obračun prosečne mesečne plate ulaze i primanja radnika zaposlenih kod fizičkih lica, što ranije nije bio slučaj.
Da je ostao stari način obračuna zarada, prosečnipenzijski ček bi u martovskoj prosečnoj zaradi učestvovao sa oko 63 odsto.
Nenadić napominje da je sada mnogo teže privoleti poslodavce da nastave sa redovnim uplatama doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, što bi moglo da dovede u pitanje redovnu isplata penzija. Predloženim rebalansom budžeta za ovu godinu moralo je da se poveća izdvajanje iz državne kase za isplatu penzija za oko 24 milijarde dinara, upravo zato što poslodavci masovno ne uplaćuju doprinose za svoje zaposlene.
Upitan šta može da se uradi da bi se priliv para u kasu penzijskog fonda povećao, Nenadić kaže da je prioritet da Poreska uprava pooštri kontrolu naplate doprinosa. U tom slučaju ne samo da bi se rasteretio budžet, već bi se i stalo na put sivoj ekonomiji koja je očigledno uzela maha. On smatra i da bi se situacija znatno poboljšala kada bi došlo do povećanja stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. U tom slučaju izdvajanja iz budžeta ne bi bila tolika. Ne treba zaboraviti da 98 odsto ukupnih rashoda iz kase PIO ide upravo za redovnu isplatu penzija.
Nenadić dodaje da će uvođenje centralnog registra sigurno doprineti povećanom stepenu naplate doprinosa, ali dodaje da do tada ne treba gubiti vreme, već odmah treba pooštriti u kontrolu naplate doprinosa.
Novović namamio Marića u zamku
Goran Marić i Ilija Novović, čija su ugljenisana tela pretprošle noći pronađena u izgorelom džipu na njivi u Dob-anovcima, prvo su ubijeni hicima iz vatrenog oružja, a potom spaljeni, saznaje „Blic nedelje" od izvora bliskih istrazi.
Prema istom izvoru, inspektori kriminalističke policije su takođe utvrdili ko je od dvojice ubijenih bio u gepeku, a ko na mestu suvozača. Međutim, ovi detalji se ne obelodanjuju u interesu istrage i najverovatnije neće biti saopšteni pre ponedeljka kada se očekuje da Institut za sudsku medicinu zvanično dostavi MUP-u rezultate obdukcije.
Za sada je poznato da su se Marić i Novović družili duže vreme i da su poslednji put viđeni u Beogradu u nedelju. Goran Marić je slovio kao čovek Andrije Draškovića. Bio je blizak i sa Sretenom Jocićem, zvanim Joca Amsterdam, ali se istovremeno družio i sa Ilijom Novovićem iz suparničkom klana koji predvodi Luka Bojović.
Tragajući za motivom poslednjeg zločina u beogradskom podzemlju, policija pokušava da utvrdi po kom scenariju je izvršena egzekucija.
Kako „Blic nedelje" saznaje, inspektori su razgovarali sa nekoliko poznanika ubijenih i neki od njih su izjavili da je Novović tog dana namamio Marića da zajedno krenu džipom.
Policija ne isključuje mogućnost da je neko od dvojice ubijenih nameravao da prebegne u suparnički klan i da je potom usledila osveta. Takođe se ispituje da li je ubistvo Marića i Novovića izvršeno po scenariju sličnom likvidaciji zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka.
Goran Marić i njegov brat Vlada imaju kriminalne dosijee i policija ih je dovodila u vezu s trgovinom ukradenim automobilima. Goran Marić je bio i Draškovićev svedok na suđenju za ubistvo Surčinca Zvonka Plećića Pleće. O njemu je javnost više saznala posle ubistva Jovana Manovića, splitskog košarkaša koji je sa nekoliko hitaca u maju 2007. ubijen u kafiću „Zodijak" na Dedinju. Policija je tada pretpostavljala da je Manović ubijen greškom i da je prava meta plaćenog ubice bio Marić, koji je u momentu ubistva sedeo za susednim stolom.
Za Novovića se zna da je prijateljstvo sa Lukom Bojovićem započeo u Francuskoj. Po povratku u zemlju 2007. obojica su uhapšeni. Zbog arsenala oružja, nađenog 22. septembra, uhapšeni su Bojović i njegov saradnik Veljko Banović. Za Novovićem, kao trećim osumnjičenim, tada je raspisana poternica. Dva meseca kasnije, 8. novembra 2007, Novović se predao policiji. U aprilu naredne godine, Bojović je osuđen na godinu i tri meseca zatvora, Banović na godinu i po dana, a Novović na dve godine.
Iako je policija pokušavala da im dokaže šverc droge, vezu s odbeglim „ zemuncima", ali i neke planirane likvidacije, osuđeni su samo zbog oružja i falsifikovanja isprava.
Bojović i Novović dovođeni su i u vezu s ubistvom Srđana Miranovića, Jocićevog kuma, koji je u Podgorici ubijen 12. februara 2006.
