Izvor: RTS, 13.Jul.2009, 01:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (13. 07. 2009.)
Potvrda evropskog puta, Radovan Jelašić: PDV mora bar na 20%, odmah smanjiti plate i penzije!, Samo jedan odsto puteva vrhunskog kvaliteta, Vlada funkcionerima prodala 288 stanova ispod cene, pišu dnevne novine
Potvrda evropskog puta
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Havijer Solana dolazi danas u Beograd s porukom da će Brisel ispuniti svoje obećanje o evropskoj budućnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Srbije i celog zapadnog Balkana. Solana, u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti", najavljujući svoju posetu Beogradu, ističe da je Srbija na dobrom putu i da sigurno napreduje ka kandidaturi, i članstvu.
- Uvek sam podržavao Srbiju u naporima koje je činila da bi se približila Evropskoj uniji i održavao sam veoma fluidan dijalog s njenim vlastima. Čvrsto verujem da je ovo pravi put za vašu zemlju, za region i Evropsku uniju. Srbija je ključna zemlja na zapadnom Balkanu. Naš angažman bio je i ostao konstantan u celom regionu, i smatrao sam da je ova poseta neophodna da bi još jednom istakli ovu našu opredeljenost. Svi mi, i u Srbiji, i unutar Evropske unije, moramo vredno da radimo da bismo postigli cilj naše zajedničke budućnosti.
- Izuzetno je šta je sve u regionu postignuto u pogledu mira, bezbednosti i stabilnosti. Mislim da je sveukupni napredak stalan i da će ubrzo početi da daje konkretnije plodove. Nadam se da će žitelji Srbije uskoro uživati blagodeti liberalizacije viznog režima sa zemljama potpisnicama Šengenskog sporazuma. Znam koliko je to važno za građane Srbije. Mogućnost da slobodno putuju u zemlje Evropske unije doneće nove razmene i omogućiće sticanje novih iskustava.
"Naravno, predstoji, takođe, još mnogo posla da se uradi. Saradnja s Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu i dalje je presudna, i drago mi je što se aktuelna vlada u potpunosti tome posvetila. Srbija treba da nastavi dobru saradnju koju je već istakao glavni haški tužilac Serž Bramerc u svom najnovijem izveštaju. To će nam omogućiti da napravimo napredak u procesu stabilizacije i pridruživanja. Ostvarivanjem dobrih merljivih rezultata, već sada primenjujući privremeni sporazum, Srbija priprema teren za ubrzano kretanje ka statusu kandidata."
- Sve zemlje zapadnog Balkana imaju jasnu evropsku perspektivu. Uslovi su dobro poznati, kao i ono što je potrebno da se uradi. Uveren sam da Srbija pravilno usredsređuje svoju energiju na ostvarivanje brzog napretka. Dozvolite mi, takođe, da istaknem da nema novih uslova. Svaka zemlja koja želi članstvo u Evropskoj uniji mora da se povinuje uslovima propisanim Sporazumom EU. Ovi uslovi uključuju stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavinu prava, ljudska prava i poštovanje i zaštitu manjina, delotvornu tržišnu ekonomiju i sposobnost da se preuzmu obaveze iz članstva, naročito privrženost političkim i ekonomskim ciljevima i ciljevima monetarne unije. Ovi uslovi su jednaki za sve potencijalne kandidate. Proširenje je postepen i brižljivo vođen proces, i mislim da imate sve mogućnosti da brzo napredujete.
Solana u utorak iz Beograda ide prvo u Skoplje, a zatim u Prištinu, dok će u sredu posetiti Crnu Goru. Iz Solaninog kabineta su istakli da će poseta regionu pružiti priliku da se razgovara o najnovijem lokalnom razvoju, regionalnim pitanjima i odnosima s Evropskom unijom.
Radovan Jelašić: PDV mora bar na 20%, odmah smanjiti plate i penzije!
Guverner NBS-a Radovan Jelašić u intervjuu za Press kaže da Vlada Srbije povlači poteze koji ugrožavaju dobijanje druge tranše kredita od MMF-a. On objašnjava da u slučaju neuspeha pregovora sa MMF-om ne samo da nećemo dobiti dodatnih 700 miliona evra za devizne rezerve, već nećemo dobiti ni 200 miliona dolara od Svetske banke, ali ni 50 miliona evra od EU za budžetsku podršku.
- U tom slučaju kamatne stope bi verovatno porasle, državni dug u dinarima bi se značajno povećao i tek tada bismo morali da radimo sve ono što Vlada sada okleva da učini, da smanjimo rashode, između ostalog i penzije i plate, i povećamo prihode kroz veću stopu PDV-a! I sada je kasno da se PDV poveća samo na 19 odsto, već bi taj procenat trebalo da bude veći ukoliko bi samo to bio način za punjenje budžeta. Ministri znaju da sve ovo mora da se uradi, ali kad vide kameru i mikrofon, pričaju potpuno drugačije, ne možete da ih prepoznate - kaže Jelašić.
- Da se ja ponašam samo kao guverner, rekao bih da to nije moj posao. Ali moram da kažem da je ogromna greška učinjena kada su povećane penzije za 10 odsto i sada za to prosto nema para. Trenutno u ekonomiji biramo između lošeg, goreg i najgoreg rešenja, jer nema dobre alternative. Očito da ono što je do sada preduzeto ne funkcioniše, a nekoliko dobrih ideja vezanih za smanjenje rashoda unapred je eliminisano. U međuvremenu, inflacija jede i plate i penzije. Da sam na mestu premijera, sigurno bih pokušao da od MMF-a dobijem kredit i za budžet, što čine pojedine zemlje, i to pod uslovima koje ne daje niko drugi sem Fonda, odnosno kamate od jedan i dva odsto. Ali i mi moramo nešto da uradimo zauzvrat. Pozvao bih glavne učesnike u koalicionoj vladi i rekao: „Gospodo, izaberite šta ste spremni da uradite od nepopularnih mera i neka svako preuzme deo odgovornosti."
- Predstavnici MMF-a dolaze u avgustu, a do danas se nije čuo nijedan predlog šta će se uraditi, već samo slušamo šta nećemo! Nećemo da smanjujemo zarade i PDV, iako se takva rešenja pominju u Memorandumu Vlade o ekonomskoj politici koji je usaglašen sa MMF-om. Ovde se ne radi o MMF-u, već o tome da Srbija ne bi smela kratkoročnim zaduživanjem, koje ide skoro isključivo u potrošnju, dodatno da optereti budžet za narednih nekoliko godina i decenija. Naši ministri znaju da nam je potreban program sa Fondom, svi znaju da je prevelika javna potrošnja, da ima previše zaposlenih u administraciji, ali čini se da niko nema hrabrosti da nešto konkretno uradi.
- Mere koje je Vlada donela kao deo aranžmana sa MMF-om nisu inflatorne jer se u najvećoj meri odlučilo za zamrzavanje zarada i penzija, smanjenje prihoda budžetskih korisnika i smanjenje izdataka pojedinih ministarstava. Ali jeste to što je Vlada dozvolila da te iste lokalne samouprave, kada im je skratila prihode, odmah podignu cene. Dogovorili smo se da se regulisane cene ove godine ne dižu više od 15 odsto, a za šest meseci već smo dostigli taj nivo.
- Dotakli smo dno, ali ako ostanemo na njemu narednih meseci, ovaj nivo potrošnje će se teško finansirati. Nama bi pomoglo jedino da odmah odskočimo od dna. Dodatne prihode, ako želimo da budemo realni, jedino nam mogu doneti porez na dohodak, porez na imovinu i PDV. Kod akciza se ne može više ništa uraditi. Niko ne očekuje da će doći do dodatnog pogoršanja, ali nama to nije dovoljno. U slučaju da se privredni rast u nekoliko narednih kvartala ne vrati na prethodni nivo, nećemo moći da finansiramo ovaj povećani budžetski deficit. Pri tom, zadužujemo se i u zemlji i u inostranstvu ne da bismo investirali nego da bismo trošili.
Samo jedan odsto puteva vrhunskog kvaliteta
Svakog dana više od 3.500 ljudi pogine u saobraćajnim nesrećama na putevima širom sveta, a još 137.000 bude teže ili lakše povređeno. Saobraćajne nesreće u svetu su najčešći uzrok smrti ljudi od desete do 24 godine i odnesu više života od tuberkuloze i malarije. Srbija se ne razlikuje mnogo od sveta. Po broju stradalih i povređenih nalazimo se na donjem delu liste među nerazvijenim zemljama ili onima u razvoju. Svakog dana ovde stradaju tri lica, skoro 1.000 godišnje, a šteta od saobraćajnih nesreća Srbiju košta dva odsto bruto nacionalnog dohotka.
Jedan od nekoliko najznačajnijih uzroka za veliki broj žrtava u saobraćaju su loši i neobezbeđeni putevi. Međunarodni program za ocenu puteva u Srbiji (IRAP) je sa AMS Srbije, Ministarstvom unutrašnjih poslova, Javnim preduzećem „Putevi Srbije", Saobraćajnim fakultetom i Svetskom bankom snimio skoro 3.000 kilometara puteva u našoj republici, analizirao stanje, izradio mape sa ocenama pojedinih deonica i pravaca i kreirao program mera za poboljšanje stanja i unapređenje putne mreže, a sve kako bi se broj poginulih i povređenih smanjio.
Višemesečno snimanje pokazalo je da u Srbiji samo jedan odsto puteva zaslužuje pet zvezdica i to na Koridoru 10, dakle na autoputu, 36 odsto je dobilo četiri zvezdice, 30 odsto tri, a preostalih 33 odsto ima dve (poluautoput od Horgoša do Novog Sada) ili jednu zvezdicu, što bi se moglo okarakterisati kao veoma nebezbedno. Najgora situacija je u pirotskom kraju, dok Ibarska magistrala ima dobre, ali i loše deonice. Da bi se bezbednost povećala i smanjio broj stradalih, Srbiji je u potrebno 4,3 milijarde dinara, procena je istraživanja IRAP-a i Svetske banke.
Predsedavajući IRAP-a Džon Doson pozdravio je napore Srbije da poboljša bezbednost u saobraćaju i istakao da se rezultati istraživanja mogu primeniti kroz tri programa. Prvi zahteva nizak nivo ulaganja (2,2 milijarde dinara), čijom primenom bi se u periodu od narednih 20 godina moglo spasiti 4.200 života. Drugi, odnosno srednji nivo ulaganja zahteva 4,3 milijarde dinara, a procena je da bi bilo spaseno oko 5.600 života, dok treći nivo zahteva ulaganje od 11 milijardi dinara i spasava 7.600 ljudi, a ukupna korist u pomenutom periodu (manja materijalna i nematerijalna šteta) iznosi 45 milijardi dinara.
Srbija će krenuti sa prvim nivoom ulaganja, da bi u kasnijoj fazi, kada se steknu uslovi, došlo do realizacije drugog nivoa ulaganja, a prema rečima Biljane Vuksanović, taj projekat konkretno obuhvata proširenje bankine na 174 kilometara puteva, izgradnju 336 putnih prelaza sa signalizacijom, izgradnju 50 kilometara traka za preticanje, poboljšanje vozne površine (asfaltne podloge) na 279 kilometara i izgradnju čak 247 kružnih raskrsnica.
Među najhitnije potrebne intervencije direktorka JP „Putevi Srbije" navodi petlju kod Ostružnice i raskrsnicu kod sela Mislođin blizu Obrenovca, zatim tačke Meljak 1 i Meljak 2 i raskrsnicu Barajevo, uz dva kružna toka u Smederevu.
U svakom slučaju, da bi se bezbednost na putevima u našoj zemlji povećala, da bi se broj od skoro hiljadu stradalih godišnje smanjio, pored neosporno važnog Koridora 10, koji je po svim kriterijumima najbezbedniji, neophodno je ulagati i u održavanje i rekonstrukciju magistralnih i regionalnih pravaca.
Vlada funkcionerima prodala 288 stanova ispod cene
Ministri, poslanici, direktori javnih preduzeća i razni državni službenici jedini u Srbiji imaju privilegiju da pod veoma povoljnim uslovima, sa rokom otplate na 20 godina, otkupe državne stanove. Samo u poslednje dve godine čak 288 državnih stanova, koji su kupljeni novcem građana Srbije, prešlo je u privatne ruke a da javnost o tome nije obaveštena, osim u sporadičnim aferama poput one sa bivšim direktorom „Železnica Srbije" kome je državno preduzeće u gubicima kupilo luksuzni stan u Beogradu.
Na osnovu uredbe o rešavanju stambenih potreba izabranih, postavljenih i zaposlenih lica, od avgusta 2007. godine Republička direkcija za imovinu zaključila je 288 ugovora o kupoprodaji državnih stanova čija se površina kreće od 24 do 107 kvadrata, stoji u odgovoru direktora ove direkcije Bratislava Pejkovića „Blicu". Cena po kojoj su prodavani ovi stanovi kretala se od 12.000 do 69.000 dinara po kvadratu.
Stanovi su prodavani diljem Srbije, a kupovani su na osnovu pomenute uredbe i ugovora o zakupu stanova koje su povlašćeni kupci prethodno sklopili sa nekim od ministarstava ili državnih organa. Iz ovako šture informacije koju je „Blic" dobio posle mesec dana insistiranja kod Direkcije za imovinu da obelodani podatke o prodaji državnih stanova, proizlazi da su stanovi prodavani i za 130 evra po kvadratu, sa mogućnošću otplate na 20 godina.
U odgovoru na pitanje po kojoj su ceni prodavani državni stanovi, direktor Republičke direkcije za imovinu je odgovorio za „Blic":
„Kupoprodajna cena stanova za koje su zaključeni ugovori o kupoprodaji, u zavisnosti od visine tržišne vrednosti stana koji je u svakom konkretnom slučaju utvrđivao nadležni poreski organ u skladu sa uredbom, kretala se od 12.000 do 69.000 dinara po kvadratu".
