Izvor: RTS, 07.Jun.2009, 04:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pregled štampe (07. 06. 2009.)

Milostinja pod stare dane, Policija više neće moći da naplaćuje kazne, Grobnice svuda po Srbiji, Kako će izgledati „američki dvori”, pišu beogradske dnevne novine

Milostinja pod stare dane

U Srbiji su, pre tri decenije, za jednog penzionera radila četiri zaposlena, a danas gotovo svaki korisnik penzije „ima svog radnika". Penzijski fond je opterećen dugovima, država plaća neažurnost poslodavaca, budžet je „kraći" za bezmalo 150 milijardi koje >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su poslednjih deset godina gazde „zaboravljale" da uplate na ime doprinosa. Koliko će još državni penzijski sistem biti održiv - tema je među ekonomskim analitičarima, ali kako će da žive pod stare dane, pita se i sve veći broj srpskih radnika.

- Svi promašaji koji su bili u penzijsko-invalidskom osiguranju u našoj zemlji sada se iskazuju u najoštrijoj formi - ocenjuje Milorad Mijatović, član Upravnog odbora Penzijskog fonda Srbije i predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. - Doprinosi će biti nedovoljni za isplatu ionako već simboličnih penzija i sasvim je izvesno da u budućnosti neće biti dovoljno novca.

Stručnjaci već godinama upozoravaju da ovakav penzijski sistem ne može da bude održiv na duže staze, ali reforme ove osetljive i vrlo važne oblasti idu veoma sporo. Pesimisti među ekonomistima kažu čak i da smo u sređivanje stanja u penzijskom sistemu krenuli prekasno, odnosno u momentu kada je svuda u razvijenom svetu to gotovo okončano. Iako su reformski ciljevi postavljeni pre osam godina, pravi efekti su - izostali.

Penzijski fond će, zato, prema Mijatovićevim predviđanjima, ali i predviđanjima mnogih analitičara, definitivno doživeti svoj krah.

- Uskoro očekujem i da će Međunarodni monetarni fond reći: Nema više dotacija iz budžeta, pa podelite onoliko koliko ste sakupili. Samim tim doći će do drastičnog pada u iznosima penzija - nastavlja naš sagovornik.

U ovom trenutku 1,4 odsto odraslih plaća rate u dobrovoljnim društvima, smatrajući da će im ovaj oblik štednje doneti veću sigurnost u starosti. Sumnja da će im bitio dovoljna državna milostinje - kako već danas znatan broj penzionera doživljava svoja primanja - raste i među sadašnjim radnicima. Zato je u anketi, koju je krajem maja objavilo Ministarstvo rada i socijalne politike, četiri odsto ispitanika navelo da će da plaća rentu kod privatnika već od iduće godine, a bezmalo 30 odsto je navelo da bi se osiguralo u ovim društvima „kada bi imali malo više para".

Privatne penzije, ipak, ne mogu da popune rupe u stažu za ostvarivanje državne penzije, ali svakako mogu da budu dodatni - i ne tako skromni - izvor primanja u starosti. I mada se na sva usta galami da će upravo ovaj „treći stub" olakšati državni aparat, ekonomisti tvrde da je u pitanju marketinški trik. Privatne penzije nemaju nikakav uticaj na penzijsko-invalidske fondove, ali svakako imaju na pojedince.

Starosna granica za odlazak u pezniju se postepeno, od 1. januara prošle godine, pomera (naravno) naviše. Tako se od ove godine starosna granica za odlazak u penziju povisila na 64 godine za muškarce, odnosno 59 za žene, uz najmanje 19 godina penzijskog staža. Sa svakom novogodišnjom proslavom, porašće i granica za penzionisanje i to za šest meseci. Taj će se trend zadržati do 2011. godine kada je u planu da muškarci prestanu da rade sa navršenih 65 godina, a žene sa 60 godina i najmanje 15 godina radnog staža.

Policija više neće moći da naplaćuje kazne

Primenom novog Zakona o bezbednosti saobraćaja, koji je 29. maja usvojen u parlamentu, znatno bi trebao da bude smanjen broj poginulih i povređenih na putevima, kao i materijalna šteta koja, prema nekim istraživanjima, godišnje iznosi oko 900 miliona dolara.

Podsetimo, prema podacima MUP-a, na putevima Srbije za 12 meseci pogine više od 1.000 ljudi, a više od polovina su žrtve neprilagođene brzine. Negativni poeni, veće novčane kazne, uvođenje zatvorske kazne za nasilničku vožnju, ograničenje brzine u naseljima na 50 kilometara na sat, smanjenje dozvoljene količine alkohola u krvi, kao i nova pravila za obuku i polaganje vozačkih ispita, trebalo bi da podignu svest svih učesnika u saobraćaju na mnogo viši nivo.

- Građani Srbije dobili su dobar zakon, koji će znatno poboljšati bezbednost u saobraćaju. On predviđa moderna rešenja, usklađen je sa propisima Evropske unije, ali nije prepisan, već je prilagođen našim uslovima. Novina je i uvođenje sistema daljinskog video-nadzora što će omogućiti efikasniju kontrolu i bolje poštovanje saobraćajnih propisa, ali i lakše utvrđivanje odgovornosti prekršilaca - kaže Jovanović.

To praktično znači da će vozači koje kamere snime prilikom nekog prekršaja, uplatnicu za plaćanje kazne dobiti na kućnu adresu.

- Kazne će stizati na adresu vlasnika automobila, bez obzira na to da li je on upravljao vozilom u trenutku kada je prekršaj napravljen. Manji broj kamera već postoji u Beogradu, Novom Sadu, Požarevcu, Novom Pazaru, a planira se postavljanje duž celog Koridora 10, na rizičnim deonicama i u većim naseljenim mestima - objašnjava naš sagovornik.

Jovanović kaže da će finansiranje sistema video-nadzora biti rešeno donošenjem zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. U njemu će biti propisana obaveza da se iz premija od autoosiguranja izdvaja deo sredstava za uspostavljanje i funkcionisanje video-nadzora radi poboljšanja bezbednosti saobraćaja.

Grobnice svuda po Srbiji

Za svega nekoliko meseci, od oktobra 1944. do maja 1945. godine, posleratne vlasti u Srbiji su likvidirale najmanje 80.000 ljudi. Većini je presuđeno bez suda i suđenja, bez dokaza i uverljivih svedoka, pa su se pred streljačkim strojem našli i ratni zločinci i nevina deca! I dok EU traži da se ovaj period naše istorije potpuno rasvetli, država kao da za to i ne haje!

Na to, uostalom, upućuju i izjave svedoka koji ovih dana svedoče pred Državnom komisijom za rasvetljavanje činjenica o pogubljenju Draže Mihailovića. Osim tvrdnje da je komandant Jugoslovenske vojske u otadžbini likvidiran i sahranjen u Lisičjem potoku, ponovo je „vaskrsla" davna sumnja da su na istom mestu, pored njega, streljane i pokopane stotine drugih. Prema rečima istoričara Srđana Cvetkovića, saradnika Instituta za savremenu istoriju, na teritoriji bivše Jugoslavije, od septembra 1944. pa sve do polovine 1945. godine, stradalo je od 180 do 200 hiljada ljudi, od čega samo u Srbiji oko 80.000.

- Teško je navesti tačan broj pogubljenih i lokacija na kojima su zakopavani, ali vodimo se jasnom računicom - skoro da nema mesta u Srbiji u kojem nije bilo egzekucija. U selima su streljane grupe od pet do 40 ljudi. Samo je u Vrčinu, recimo, odjednom streljano 40 osoba. U palankama i varošicama ubijano je od nekoliko desetina do stotinu ljudi, a najteže je utvrditi obim egzekucija u većim gradovima. Tamo se broj likvidiranih kreće od 300 do 400, pa čak i do hiljadu ljudi i više! - govori Cvetković.

Cvetković tvrdi da je na području uže Srbije ubijeno tridesetak hiljada ljudi, dok su u Vojvodini u posleratnom periodu najviše stradali Nemci (oko 40.000) i Mađari (oko 6.000). Cvetković podseća i na to da je na Zelengori, u maju 1945. godine, pobijeno oko 9.000 četnika, i da je najmanje još desetak hiljada Srba stradalo tokom povlačenja u Sloveniji.

- Teško je sada stradale razvrstavati po nekom određenom kriterijumu, a to je, po svemu sudeći, i bila namera počinioca. Sa prljavom vodom je izbacivana i čista, pa su se s dokazanim zločincima streljale i potpuno nevine osobe, uz obrazloženje da su „svi isti" - objašnjava on.

Kako će izgledati „američki dvori"

Srbi nisu krivi što temelji nove zgrade američke ambasade u Beogradu još nisu postavljeni iako je četiri hektara zemljišta u Bulevaru kneza Aleksandra Karađorđevića kupljeno od Vlade Srbije za petnaest miliona dolara još 2007. godine. U virdžinijskom Roslinu (predgrađe Vašingtona), u modernom zdanju Biroa Stejt departmenta za građevinske projekte u inostranstvu, to je za „Politiku" jednoglasno potvrdio tim stručnjaka, arhitekata i funkcionera zaduženih za sigurnost, funkcionalnost, udobnost i ko zna šta sve još svih američkih građevina van SAD.

Džonatan Blajt, Stiv Rozenfeld, koji kao jedan od arhitekata iz ovog odeljenja često putuje u Beograd i ostale svetske prestonice, Patrik Kolins, šef Odseka za arhitektonski dizajn, i još nekoliko njihovih mlađih saradnika upriličili su, na našu molbu, pravi mali okrugli sto da bi odgovorili na sva pitanja iz njihovog domena koja interesuju „Politiku" i srpsku javnost. Na njihovu žalost, izgradnja na ovom ekskluzivnom zemljištu, odmah pored Dvora, počeće, kako računaju, tek za šest meseci, koliko mora da protekne da bi se rešio prigovor jedne firme koja se žalila na ishod javnog konkursa za projekat u Beogradu, na kome je pobedio „Framako internešenel, ink., sa sedištem u Raj Bruku u državi Njujork i sa Stejt departmentom zaključio ugovor za izgradnju novog kompleksa ambasade SAD na Dedinju vredan sto sedamnaest miliona sto hiljada dolara.

A arhitektonski biro nestrpljivo iščekuje rešenje neočekivanog pravnog spora. Kad jednom dovuku bagere i dizalice, Amerikanci će uz pomoć oko pet stotina lokalnih radnika zasukati rukave i udarnički se baciti na ovaj važan posao. I dalje se računa da će se američki kompleks pored Dvora, sa sve okolnim parkovima, parkiralištima, sigurnosnim vratima, zidovima, posebnom kućom za marince, teniskim terenom (ali ne i bazenom), savršeno spojiti sa elitnom lokalnom arhitekturom do kraja 2011. kada će i „Politika" biti gost na svečanom presecanju crvene vrpce.

Nije lako pronaći lokaciju za jednu takvu građevinu koja pre svega mora da zadovoljava sve bezbednosne uslove. Jer otkako je 1983. godine bombardovana američka ambasada u Bejrutu, a zatim 1998. izvršen napad u Dar es Salamu i Najrobiju, prioritetni zadatak Biroa za izgradnju postao je da se osigura bezbednost zaposlenih, ali i suseda, kaže Patrik Kolins. Estetika je zbog toga bila stavljena u drugi plan. Ali, kao i mnoge druge stvari, s novom diplomatijom SAD polako sada menja i arhitektonske kriterijume za svoja predstavništva u inostranstvu. Ambasada u Beogradu biće sigurna, ali i vrlo lepa, uverava nas tim u Rozlinu.

Nastavak na RTS...