Izvor: Blic, Beta, 20.Jan.2009, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povišice penzija i plata samo u dogovoru sa MMF
„Zaposleni u javnom sektoru ove godine ne mogu da očekuju da će im plate rasti više nego inflacija. Takođe, neće im biti isplaćeni bonusi, a zapošljavanje novih radnika ograničiće se samo na popunjavanje ključnih radnih mesta. Bilo koja revizija budžeta u 2009. godini uključujući onu za zarade, penzije i transfere biće razmatrane samo u dogovoru sa Fondom - neke su od odredbi memoranduma o ekonomskoj i finansijskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << politici. Ovaj dokument usvojio je Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda, kada je Srbiji odobrio stend-baj aranžman, a njime se zapravo Vlada Srbije obvezala da će sprovoditi mere kako bi ostvarila zacrtane ciljeve ekonomske politike.
Novi petnaestomesečni aranžman sa MMF-om vredan 402,5 miliona evra omogući će povećanje kredibiliteta države i obezbeđenje makroekonomske stabilnosti, a da bi se to postiglo, moraju se ispuniti određeni definisani ekonomski ciljevi. Počev od toga da se fiskalni deficit ograniči na najviše 1,75 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Sudeći po memorandumu, biće to „dug i težak put”, naročito u uslovima prenošenja efekata globalne ekonomske krize. U dokumentu se izričito navodi da će Vlada će podržati NBS u postizanju ukupne inflacije merene indeksom potrošačkih cena, koja će biti osam plus minus dva odsto i da će poštovati nezavisnost centralne banke.
„Ključni prioritet je projekat izgradnje puta koridor 10, čije je finansiranje već obezbeđeno od Evropske banke za obnovu i razvoj, Evropske investicone banke, Svetske banke i Grčke. Sredstva NIP-a će biti usmerena na ovaj projekat, dok će drugi kapitalni rashodi biti u skladu sa ukupnim budžetom. Što se tiče JP „Putevi Srbije”, do marta 2009. Vlada će angažovati konsultanta sa međunarodnim iskustvom da izvrši reviziju finansijskih performansi kompanije”, kaže se, između ostalog, u memorandumu.
Kako je navedeno u dokumentu, biće nastavljeno smanjenje uticaja države u neposrednom rukovođenju preduzećima i unaprediće se investiciona klima. Posebno će biti preduzete mere kako bi se privatizovao, restrukturirao ili likvidirao veći broj javnih, komunalnih i društvenih preduzeća. Takođe, napori će biti usmereni ka rešavanju još uvek nerešenih, ali politički veoma teških, pitanja u vezi sa vlasništvom nad zemljištem i povraćajem imovine, a biće donete izmene Zakona o stečajnom postupku, kako bi se poboljšao okvir za sprovođenje stečaja i pomogla likvidacija preduzeća koja iskazuju gubitke. Kako bi se modernizovala javna i komunalna preduzeća, biće omogućeno da se u njih investira privatni kapital. Pitanje vlasništva nad imovinom javnih preduzeća biće rešeno pre kraja juna 2009. godine.
Za guvernera Radovana Jelašića, aranžman sa MMF-om predstavlja nužnu političku i ekonomsku podršku – a, kako kaže, „da li će to biti dovoljno za makroekonomsku i finansijsku stabilnost, pokazaće vreme”.
- Naravno, sada se mnogo lakše diše kada znate da postoji mogućnost da kod MMF-a povučete sredstva, ako zatreba.
Važno je da je Srbija odobravanjem aranžmana dobila priznanje da vodi ekonomsku politiku koja ima podršku MMF-a, što će se pozitivno odraziti na marže, obim zaduživanja i priliv direktnih stranih investicija - naglašava Radovan Jelašić, guverner NBS.
Za sada, prema njegovim rečima, Srbija ne namerava da povlači novac iz stend-baj aranžmana pošto su devizne rezerve dovoljno velike. Dve trećine sredstava odobrenog novca, odnosno 280 miliona evra, Srbija može odmah da povuče, ali se sada to ne planira jer nema potrebe.
Jelašić je naveo i da je devizni kurs „jedan ispustni ventil” kada postoji tako veliki pritisak iz inostranstva i sa domaćeg tržišta, tako da se traži „drugi ravnotežni nivo” između ponude i tražnje na deviznom tržištu.
- Nadam se da će se mnogo više raditi na tome kako privući dodatne devize i na taj način povećati ponudu, a ne samo da kalkulišemo o tome da li će i koliko dugo NBS moći sa svojim rezervama da interveniše - upozorio je guverner.
Ekonomista Vladimir Gligorov, kada je reč o kursu, smatra da bi bio potreban drukčiji aranžman sa MMF-om, kojim bi se obezbedila podrška deviznim rezervama kako bi se obezbedila stabilizacija kursa.
- Uz to bi išao rebalans budžeta, kojim bi se predvidele mere
rasterećenja privrede. MMF bi to takođe trebalo da odobri. Naravno, to bi podrazumevalo drukčiju strukturu javnih rashoda kako budžetski deficit ne bi bio previše veliki. Cilj bi trebalo da bude da se podstaknu ulaganja. Konačno, ako bi se uspostavila makroekonomska stabilnost putem stabilizacije kursa i boljom fiskalnom politikom, NBS bi mogla da značajno smanji kamatnu stopu, budući da inflatorni pritisci nisu i ne bi bili jaki - kaže Vladimir Gligorov, dodajući da je ključno u svemu tome da se „kupi” autoritet MMF-a jer ga Vlada nema, a ne bi bilo rđavo da se dobije i podrška iz Evropske unije, najbolje u vidu neke budžetske podrške.
Dinkić: Kamate za privredu od tri do pet odsto godišnje
Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije, juče je od predstavnika sedam najvećih banaka u Srbiji zatražio da budu partneri Vladi i NBS u obezbeđivanju dovoljno sredstava za kreditiranje privrede u uslovima krize, što bi podrazumevalo i pad kamatnih stopa.
Dinkić je rekao da su razmatrana tri modela za obezbeđivanje sredstava, koja će se primenjivati od februara. Prvi model predviđa da Fond za razvoj obezbedi polovinu sredstava od predviđenih 20 milijardi dinara, a drugu polovinu poslovne banke, s tim da kamate na kredite iznose najviše između pet i šest odsto godišnje. Drugi model predviđa da Vlada donese poseban program, uz podršku NBS, za smanjenje kamata na sredstva kreditiranja koja potiču iz sopstvenih izvora banaka, a treći podrazumeva izvore iz inostranstva, tako što će se Vlada zadužiti i obezbediti 480 miliona evra za kreditiranje malih i srednjih preduzeća.
Dinkić je rekao i da su razmatrane mogućnosti za obaranje kamata, kroz kombinovanje nekoliko mehanizama - da država da garancije bankama za vraćanje kredita, uz učešće Garancijskog fonda Srbije, koristiće se sredstva iz budžeta, a važne su i mere NBS, odnosno očekuje se smanjenje referentne kamatne stope. Obaveze preduzeća koja dobiju kredite biće da zadrže isti broj zaposlenih ili veći, a izvoznici će imati prednost, s tim što će se proširiti definicija pretežnih izvoznika na sve koji izvoze više od 50 odsto proizvodnje (do sada je bilo 70) i od izvoza ostvaruju više od dva miliona evra.
Kakva će biti monetarna politika
* (iz memoranduma)
Cilj monetarne politike postizanje niske i stabilne inflacije
U skladu sa standardima prakse u EU, NBS neće odobravati kredite javnom sektoru, bilo direktno ili kroz kupovine državnih obveznica
Zadržaće se sadašnji režim kursa - rukovođeno fluktuiranje deviznog kursa
Državno vlasništvo u bankama i preostalim osiguravajućim društvima biće postepeno privatizovano čim uslovi na tržištu to dozvole
Da bi se olakšalo sprovođenje svih planova za privatizaciju i unapredio razvoj berze, do kraja godine Vlada će takođe podneti Narodnoj skupštini novi Zakon o hartijama od vrednosti u skladu sa regulativama EU
