Izvor: B92, 06.Avg.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povećanje penzija može da šteti?
Beograd -- Pojedini ekonomisti smatraju da najavljeno povećanje penzija može imati dugoročne posledice po ekonomsku situaciju u Srbiji.
Jedno od ključnih pitanja o kome su sadašnji partneri u Vladi Srbije ozbiljno pregovarali bio je standard srpskih penzionera. Tako je povećanje penzija na nivo od 70 odsto prosečne srpske plate, kao predizborno obećanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koalicije okupljene oko SPS-a, postalo i deo koalicionog sporazuma.
I dok se prvo vanredno povećanje od 10 odsto najavljuje već za septembar, neki ekonomisti smatraju da će tako nastati veliki manjak u budžetu.
Država bi za vanredno povećanje penzija do kraja godine trebalo da izdvoji čak 10 milijardi dinara.
Iako je za budžet to veliki izdatak, za penzionerku Ilinku Spalević, čija penzija ne prelazi 12.000 dinara, povećanje od 10 odsto, kako kaže, nije dovoljno.
"Ima penzionera koji imaju penziju šest, sedam ili osam hiljada dinara, i oni će primiti 600-700 dinara, a ko ima dvadeset, trideset hiljada, primiće tri hiljade. Šta ćemo uraditi s tim – ništa, jer sve je poskupelo, struja, prevoz" a sve mora da se plati. Meni samo na lekove ode jedna trećina penzije”, navodi ona.
U Srbiji čak 60 odsto penzionera prima manje od 19.000 dinara, koliko iznosi prosečna penzija. Najveću penziju od oko 90.000 dinara prima samo 46 građana.
"Naravno da je prosečna plata mala, ona je oko 32.000 dinara u Srbiji. Prema tome, ne možete očekivati visoke penzije. Penzija ne može biti nikad isto što i zarada. Ali, ako je neko primao malu ili srednju platu, onda mu je i penzija u toj kategoriji”, kaže Vesna Vićentijević iz Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.
Ministarstvo za rad već je pripremilo uredbu o vanrednom povećanju penzija. Međutim, predlog da se penzije svima linearno povećaju još nije usvojen.
"U ovom trenutku traju intenzivne konsultacije i usaglašavanja nadležnih ministarstava kako bi se našlo najbolje rešenje, kojim bi se omogućilo poboljšanje materijalnog položaja penzionera”, naveo je Rade Savićević iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja.
"Predlog Ministarstva rada je linearno povećanje, postoji više mogućnosti, ovih dana se na tome radi. Ja očekujem da će se uskoro završiti usaglašavanje”, objašnjava Savićević.
Ekonomista Danilo Šuković kaže da državi neće biti teško da obezbedi novac, ali upozorava da će, na duži rok, takav potez imati ozbiljne posledice.
"To se odražava na visoku javnu potrošnju, što znači - veća inflacija, pa tu ide udar na cene. Zbog skoka cena energenata i hrane može doći do nestabilnosti za poslovanje i nesigurnosti za investicije, a manje investicija dovodi do manjeg rasta, a manji rast znači, u budućnosti, manje plate i manje penzije”, upozorava Šuković.
Ekonomisti upozoravaju da u svetu vlada trend smanjenje penzija u odnosu na plate, i da građani koji žele finansijsku sigurnost u starosti moraju na vreme da razmišljaju o privatnim penzijama.
Đelić: Racionalizacija javnog sektora
Novac za povećanje penzija biće, između ostalog, obezbeđen racionalizacijom javnog sektora, izjavio je za B92 potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
On, međutim, tvrdi da to neće značiti i otpuštanja zaposlenih u školama, zdravstvu, sudstvu.
Potpredsednik Vlade je, gostujući u emisiji Prelistavanje Radija B92, izjavio da penzioneri mogu da računaju na 10 odsto veća primanja od septembra.
Kad je reč o povećanju penzija na 70 odsto prosečne plate, Đelić kaže da će se Vlada svakako potruditi da ispuni predizborno obećanje koalicije oko SPS-a.
"U koalicionom sporazumu tačno stoji povećanje penzija do kraja septembra, to će se desiti, rebalans budžeta se uveliko priprema. Sa druge strane, u koalicionom sporazumu tačno piše da će do kraja 2009. godine prosečna penzija dostići nivo do 70 odsto prosečne plate. To znači da će Vlada uložiti maksimalan napor da dođemo do te cifre ili veoma blizu nje”, rekao je Đelić.
Potpredsednik Vlade Srbije kaže da će novac za povećanje penzija biti obezbeđen zahvaljujući privrednom rastu, za koji tvrdi da će biti iznad očekivanih 5,5 odsto do kraja ove godine.
Već sledeće godine će, međutim, biti nužno preduzeti manje popularne mere- restrukturiranje države i javnog sektora. Jedna od mera je i zatvaranje škola sa malo đaka.
"Jedna je činjenica da imamo više od hiljadu osnovnih škola gde ima manje od deset od deset đaka. To se mora desiti, ali to ne znači da će ta deca biti uskraćena, ne znači ni da će ti profesori ostati bez posla, nego moramo imati škole koji imaju kritičnu masu”, kaže on.
"To je isto slučaj i sa domovima zdravlja. Naša zemlja ima monumentalnu strukturu naših sudova, kao da je pritisak na onome ko radi u Palati pravde u Beogradu isti kao na onog ko radi u mnogo manjem sudu u nekom drugom mestu. To mora da se prepozna i u smislu plata, a isto tako moramo pogledati kolika je opterećenost tih institucija”, rekao je Đelić.
.jpg)
