Izvor: Kragujevac.rs, 31.Maj.2018, 10:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji pozdrav Đilbertu Vlaiću
Umro je Đilberto Vlaić. Profesor u penziji iz Trsta. Jedan od plemenitih ljudi Italije i sveta koji je 1999. godine digao svoj glas protiv NATO bombardovanja Srbije. Kada je prvi avion NATO alijanse krenuo iz Avijana, Đilberto je otišao na glavni trg u Trstu i tamo bio 78 dana sa jugoslovenskom zastavom.
Te godine osnovao je udruženje “NON BOMBE MA SOLO >> Pročitaj celu vest na sajtu Kragujevac.rs << CARAMELLE“ i započeo saradnju sa jedinstvenom sindikalnom organizacijom “Zastava“, kako bi pomagao deci čiji su roditelji ostali bez posla usled rušenja pogona Zastave u bombardovanju od strane NATO alijanse u čemu je učestvovala i sama Italija.
Predstavnici udruženja došli su prvi put te 1999. godine, dok su još uvek padale bombe po Srbiji i Kragujevcu, zavoleli su naš narod a posebno decu Kragujevca i ostali da pomažu sve do danas - skoro 20 godina.
Osmislili su akciju pod nazivom “Usvajanje na daljinu“ kroz koju skoro 2000 porodica iz Italije stipendira isto toliko dece iz najsiromašnijih porodica. Nekada u novcu, nekada u hrani, odeći ili školskom priboru. Usledili su zatim i brojni drugi projekti kao što je rekonstrukcija škola, objekata zdravstvene i socijalne zaštite, udruženja.
Pomoć vredna skoro pet hiljada evra. Važnije od onoga što ne može da se izmeri novcem i što nema cenu jeste na hiljade prijateljstava sklopljenih između vršnjaka, dece iz Kragujevca i Italije u svetu jedinstvene brige italijanskih porodica o deci iz Šumadije.
Vlaić je rođen u Italiji, i majka mu je Italijanka, a otac Hrvat. Govorio je da njegovi dolasci u Srbiju i Kragujevac nisu vezani “za neki balkanski nacionalizam“, da je on univerzitetski profesor i da, jednostavno rečeno, “ne možemo samo gledati šta se događa oko nas“.
Najmanje što je grad Kragujevac mogao da učini jeste da dobrotvoru Đilbertu Vlaiću 2008. godine dodeli zvanje Počasni građanin grada Kragujevca. Organizacija “Ne bombe, samo karamele“ finansira se isključivo dobrovoljnim sredstvima radnika Italije, nemaju nikakvu podršku svoje Vlade i sami snose troškove putovanja u Kragujevac, gradeći tako mostove prijateljstva, uvereni da će jednog dana ratovi prestati.
Takva vrsta donatorstva graniči se sa zadužbinarstvom.
Đilberto Vlaić je govorio da moramo da praštamo, ali zlo i zločini ne smeju da se zaborave. Grad Kragujevac i Kragujevčani nikada neće zaboraviti Đilberta Vlaića i sve što je uradio za decu Kragujevca.
Pogledaj vesti o: Penzija
