Izvor: Politika, 27.Apr.2013, 04:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Posledice snose jedino penzioneri
Neprihvatljivi su razlozi zbog kojih se donose privremena rešenja za ostvarivanje prava na penziju
Prateći napise u štampi, posebno u „Politici”, o tome kako se za ostvarivanje prava na penziju, po podnetom zahtevu, koriste privremena rešenja, koja su često važeća decenijama, može se reći da se u fondu PIO ovako nešto ranije nije dešavalo. A posledice snose jedino penzioneri. Iako ih smatra krivcima za sve, država im sada, međutim, „oprašta pretplaćeni višak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << para”. Ovo opraštanje je, rekli bismo, ili veliko neznanje ili velika drskost jedne državne institucije.
Da ne bismo ponavljali ono što je rečeno ovih dana o vraćanju pretplaćenih penzija, preostaje nam da se zapitamo zašto su toliko dugo zanemarivane posledice donošenja privremenih rešenja kada je praksa pokazala da je visina penzije, kasnije utvrđena konačnim rešenjem, uvek manja ili veća od one utvrđene privremenim rešenjem? A posebno kada je utvrđivana u manjem iznosu, pa se tražilo da penzioner vraća pretplaćeni iznos – nekada i više od 300.000 dinara. Da bi sada resorno ministarstvo ,,velikodušno“ najavilo ,,opraštanje pretplaćenog viška para”. Međutim, onaj ko je učinio grešku nema šta penzionerima da oprašta već bi trebalo da snosi posledice svoje greške. U toj svojoj velikodušnosti zaboravljeno je da se kaže koji je zakonski osnov, i da li ga uopšte ima, za jedan takav oprost, pa se time nastavlja s nezakonitim radom u vezi sa vraćanjem pretplaćene penzije.
Jer prema stavovima dva i tri člana 208 Zakona o PIO, fond donosi rešenje o visini pretplaćene penzije kao i o načinu povraćaja iste... bez mogućnosti zaračunavanja bilo kakve kamate, o čemu je i zaštitnik građana dao svoje mišljenje.
Razlozi koje pominje fond, zbog kojih se donose privremena rešenja za ostvarivanje prava na penziju, su, po mom mišljenju, neprihvatljivi. Među prvima od njih navodi se izmena člana 63. stav pet Zakona o PIO od 1. januara 2006., kojom se za utvrđivanje visine penzije uzima zarada iz kalendarske godine u kojoj se odlazi u penziju, za razliku od dotadašnjeg rešenja kada se ta zarada nije uzimala za osnovicu. Zbog toga se konačan obračun zarade za tu godinu morao čekati do juna naredne godine, pa je izlaz bio da se prethodno donese privremeno rešenje o pravu i visini penzije. Međutim, kad je 2006. predložena ovakva zakonska izmena odmah se moglo pretpostaviti kakve će ona posledice izazvati. Zašto struka nije reagovala da do te izmene ne dođe? Ovo tim pre što je slično rešenje u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja i ranije postojalo i stvaralo slične probleme. Ali taj problem je prevaziđen utvrđivanjem instituta tekućeg usklađivanja penzije. Zato fond nije trebalo da prihvati ovakvu promenu u zakonu, a ako je do promene već došlo, trebalo je da traži povratak na staro rešenje. Uz pominjanje posledica koje primena ovog propisa izaziva – gomilanje, iz godine u godinu, hiljada privremenih rešenja.
Neosnovane su i izjave čelnika fonda da je jedan od razloga za donošenje privremenih rešenja kasno objavljivanje statističkih podataka o konačnom obračunu zarada za prethodnu godinu. S tim u vezi u statistici ništa nije menjano, i statistika nikad nije bila smetnja za blagovremeno rešavanje o pravu na penziju. Problem je nastao kad je izmenjen pomenuti član 63. stav pet Zakona o PIO. Stoga bi brisanjem ove izmene i vraćanjem na rešenje od pre 2006. nestali i problemi u vezi sa statistikom.
Ni drugi razlozi zbog kojih se umesto trajnog donose privremena rešenja ne mogu biti opravdanje što se na konačno rešenje o pravu i visini penzije čeka godinama. Jer, zašto da posledice neizvršavanja obaveze države da primora poslodavca da uplaćuje doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje snose samo penzioneri? Može li fond, koji raspolaže relevantnim podacima o svakom osiguraniku, da pruži veću pomoć onima koji ne raspolažu podacima o radu u nekom ranijem periodu kako bi se potrebna dokumentacija kompletirala?
Zašto se ćuti o tome da sve ovo dovodi do neostvarivanja nekih drugih prava penzionera, za koja je visina penzije jedan od osnovnih uslova za njihovo sticanje; na primer, po Zakonu o socijalnoj zaštiti. Isto se odnosi na korišćenje prava na rehabilitaciju penzionera u specijalnim banjama o trošku fonda. Takođe, države sa kojima imamo zaključene međunarodne sporazume o socijalnom osiguranju ne prihvataju privremena rešenja već traže konačna za osiguranike kojima treba da utvrde pravo i visinu penzije u skladu sa svojim nacionalnim propisima, za rad proveden u njihovoj zemlji.
Penzionisani stručnjak za penziono i invalidsko osiguranje
Marija Gapić
objavljeno: 27.04.2013.
