Izvor: B92, 11.Feb.2015, 10:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pošao u penziju, a stigao na biro
Da umesto 60 dana, koliki je zakonski rok za dobijanje rešenja o penziji, čekanje može da se oduži i na više od šest meseci, potvrdio je Srboljub Ilić.
Srboljub Ilić iz Zaječara, koji je u julu prošle godine podneo zahtev za penziju i kome niko u PIO fondu nije rekao da s 54 godine života i 25 godina staža ne može da se penzioniše, tek posle 190 dana obavešten da nema pravo na starosnu penziju, a u međuvremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << raskinuo radni odnos
Da umesto 60 dana, koliki je zakonski rok za dobijanje rešenja o penziji, čekanje može da se oduži i na više od šest meseci, potvrdio je Srboljub Ilić iz Zaječara, koji je posle 190 dana, umesto rešenja da je postao penzioner, dobio odgovor da nema uslove za penziju.
To i ne bi bila najgora vest da ovaj Zaječarac već nije sporazumno raskinuo radni odnos u firmi i šest meseci bio bez primanja. Interesantno je, kako je Ilić, potvrdio za "Politiku” da ni posle ovih 190 dana ne bi saznao da nema osnova da se penzioniše (ima 54 godine starosti i 25 godina radnog staža), da nije zatražio pomoć Ministarstva rada.
"Tek pošto sam podneo zahtev resornom ministarstvu da se preispita zašto više od pola godine čekam na rešenje, ubrzo je, 2. februara 2015, stiglo obaveštenje PIO fonda da sam odbijen, jer ne ispunjavam uslove za penziju", kaže Ilić.
On tvrdi da je propust načinjen još krajem jula prošle godine "kada je misleći da ispunjava uslove za odlazak u starosnu penziju,” predao dokumentaciju filijali PIO fonda u Zaječaru. Tog časa je imao 53 godine i osam meseci života.
"Službenica na šalteru mi je primila dokumentaciju bez primedbe na bilo kakav nedostatak i izdala mi papir kojim potvrđuje prijem zahteva za penziju. Posle dve nedelje pozvali su me iz te iste filijale da me pitaju kako mi je primljena i zavedena nekompletna dokumentacija. Odgovorio sam da sam predao na šalteru pisarnice dokumentaciju koja mi je tražena i da mi je nakon toga uredno izdata potvrda", priča sagovornik Politike.
Tom prilikom mu je, kaže, saopšteno i da će njegov zahtev biti prosleđen u Beograd, budući da mu je tamo bilo poslednje uplaćeno penziono osiguranje. U tom trenutku, tvrdi Ilić, još je bio u radnom odnosu.
"Više od 40 dana nakon toga niko me nije zvao niti kontaktirao. Tek početkom septembra 2014. iz PIO fonda Beograd obavestili su me da u roku od 15 dana dostavim odjavu sa osiguranja, rešenje o prestanku radnog odnosa, uz napomenu da bez navedenih dokaza ne mogu da odluče o mom zahtevu. I naravno ono „dežurno” ukoliko ih ne dostavim da ću snositi zakonske posledice, priča ovaj nesuđeni penzioner, dodajući da je u međuvremenu sporazumno raskinuo radni odnos zbog odlaska u penziju".
Iako sve ukazuje da će dobiti penziju, jer mu Fond stalno traži dopunu papira, Ilić kaže, da tek tada nastaju problemi, jer ističu svi mogući zakonski rokovi za dobijanje rešenja, a niko ga ne obaveštava zašto.
"Više puta sam u toku vođenja postupka pokušavao da od službenika u Beogradu saznam šta se dešava sa mojim zahtevom, ali bezuspešno. Tek nakon predstavke koju je, kako priča, uputio Ministarstvu rada, (190 dana nakon podnošenja zahteva), telefonom je obavešten da ne ispunjava uslove za odlazak u penziju.
– Šta da kažem? Prevaren sam od onih koji treba da rade u mom interesu. Zašto mi službenica u Zaječaru odmah na šalteru PIO fonda nije rekla da na osnovu staža i godina života nemam uslove za penziju", pita on.
Ilić, koji sada čeka i zvanično rešenje od PIO fonda da je odbijen, objašnjava da će nakon toga videti da li će da tuži Fond. A najteže od svega je što nazad u firmu ne može, jer je njegovo radno mesto već popunjeno.
U PIO fondu kažu za "Politiku” da su u kontaktu sa Ilićem saznali da je podneo zahtev za starosnu penziju misleći da ispunjava uslov za izuzetnu penziju kao nekadašnje profesionalno vojno lice, iako to nije od 2004. godine, a kod poslednjeg poslodavca je bio angažovan po osnovu ugovora na određeno vreme u trajanju do tri meseca.
Upitani, da li njihovi zaposleni imaju obavezu da odmah po prijemu dokumenata kažu osiguraniku da li ima pravo na penziju ili ne, u PIO kažu, da je obaveza referenta koji vodi postupak da obezbedi dokaze za sve periode osiguranja navedene u radnoj knjižici, a obaveza podnosioca zahteva je da dostavi svu dokumentaciju. I ovom prilikom druge komunikacije između podnosioca zahteva i referenta nije bilo.
Tačno je, kažu u PIO, da je Ilić u julu podneo zahtev za ostvarivanje prava na starosnu penziju, te da je referent u Beogradu, pošto mu je predmet prosleđen, krajem avgusta pozvao Ilića da dopuni dokumentaciju dokazima o prestanku osiguranja. Nakon toga, referent je uputio više zamolnica radi utvrđivanja podataka o stažu osiguranja za periode koji nisu bili registrovani u bazi matične evidencije.
U PIO fondu još dodaju da je u odjavi za osiguranje kao osnov naveden sporazumni prekid radnog odnosa (koji je Ilić potpisao pre nego je dobio poziv iz Fonda), a ne raskid radi ostvarivanja prava na starosnu penziju, kako tvrdi. Iz sadržaja Sporazuma o raskidu radnog odnosa poslodavac obaveštava Ilića o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za slučaj nezaposlenosti po Zakonu o radu, tako da je Ilić morao znati šta ga čeka ukoliko sporazumno raskine radni odnos.
On u tom slučaju nema pravo na novčanu nadoknadu kod Nacionalne službe za zapošljavanje i nema pravo na PIO i zdravstveno osiguranje. Zaposleni ima pravo samo da se prijavi na evidenciju nezaposlenih lica, radi traženja zaposlenja, o čemu je imenovani bio i obavešten u momentu potpisivanja sporazuma o raskidu radnog odnosa, ističu u PIO fondu.
Imajući u vidu situaciju u kojoj se Ilić našao, u Fondu kažu, da će preispitati svoju odgovornost i da već razmatraju sve zakonske mogućnosti da čoveku pomognu. Kako? Videće se.
