Izvor: Politika, 16.Jan.2010, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Policijski konji između penzije i klanice
MUP objavio oglas za prodaju sedam službenih konja. – Treba da ih udomimo, da ne završe u klanici, kaže policijski savetnik Dragan Novković
U svečanoj sali – gde nas dočekuje policijski savetnik Dragan Novković, pomoćnik komandanta Policijske brigade i direktor Konjičkog kluba „Policajac”, sa saradnicima višim policijskim narednikom Zoranom Živkovićem, komandirom Čete konjanika, policijskim narednikom Zoranom Međedovićem, komandirom voda u Četi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << konjanika, i veterinarom Zoranom Milovanovićem – zatičemo stotine pehara, odlikovanja i drugih eksponata iz bogate konjičke istorije, kao u svojevrsnom muzeju. Ispred sale su fotografije poginulih pripadnika jedinice tokom devedesetih godina na Kosovu i Metohiji.
– Osnovni zadatak Čete konjanika jeste obezbeđenje javnih skupova, fudbalskih i drugih utakmica visokog rizika u Beogradu, a po potrebi i u Novom Sadu, kao i koncerte velikih zvezda. Od 1. aprila pa do kasne jeseni policajci konjanici svakog dana, sem ponedeljkom, obilaze patrolne rejone: Košutnjak, Adu Ciganliju, Kalemegdan, blokove duž Savskog keja (45 i 70) i od Ušća do Zemuna. Jedinica se popunjava isključivo dobrovoljno – kaže Dragan Novković.
Viši narednik Zoran Živković ima 28 godina staža u konjici, aktivan je i kao sudija u konjičkom sportu. Objašnjava da policija po potrebi prodaje konje, ali da to ne znači da su oni bolesni ili povređeni, već da je reč o svojevrsnoj penziji:
– Trenutno imamo 34 dresirana konja i petoro ždrebadi iz sopstvenog uzgoja. Za ovu godinu predvideli smo „rashod” sedam službenih konja. Kako stižu novi mladi konji, zbog ograničenih smeštajnih kapaciteta, ovi stariji otpadaju.
Pomoćnik komandanta Novković napominje da oni ne žele da konji završe u klanici:
– Sada ih je potrebno negde udomiti, jer mogu i dalje da služe za školu jahanja. Posle 10 godina rada u patrolama, stariji konji ne mogu više da izdrže toliki intenzitet rada, jer im kosti postaju krte, ligamenti više nisu tako jaki, mišići nisu rastegljivi... Javljaju nam se kupci iz cele Srbije i iz inostranstva. Kada nema zainteresovanih ljubitelja konja, nažalost, onda ih prodajemo klaničarima.
Nekada je, šezdesetih godina, u jedinici bilo i do 140 grla istovremeno, priseća se Novković i kaže da mesečni trošak za ishranu jednog konja iznosi oko 15.000 dinara. Nabavna cena uvoznih konja je prosečno 7.000 evra. Posle policijske obuke, njihova vrednost se uvećava na oko 30.000 evra, otkriva Novković:
– Prvo, mlad konj mora da se najaše, da trpi sedlo i jahača. Posle toga mora da se ujaše, da prima komande preko uzda, sedla i ekstremiteta jahača. Potom se prelazi na dresuru, uz upotrebu zvučnih i svetlosnih efekata. Simuliramo prolazak kroz masu, kordon, bacamo petarde, puštamo sirene. Tada je spreman za izlazak na lakše patrolne rejone kakav je Košutnjak. Sledeća je Ada Ciganlija, pa Kalemegdan. Poslednji deo obuke je za zaprečavanje prostora i potiskivanje mase, kretanjem konjičke jedinice koja sadejstvuje policijskom kordonu i ide iza njega. Službeni konji blokiraju određeni prostor da masa ne može tuda da prođe, ili potiskuju masu sa nekog prostora. Prvo zauzmu određenu liniju i zapreče prostor, ali ostavljajući masi neki prolaz, da ne nastupi stampedo. U slučaju da na nas bacaju flaše, kamenje, štangle, konjička jedinica kreće hodom prema masi. Ukoliko se masa udaljava, jedinica se zaustavlja. U suprotnom, prelazi se u kas i tada dolazi i do zvučnog efekta, čuje se topot. Ako je veliki intenzitet napada sa bliskog odstojanja, izdaje se naređenje da jedinica pređe u galop: u klinu, potkovici ili liniji.
Narednik Zoran Međedović je višestruki državni šampion u konjičkom sportu i veliki je zaljubljenik u ove plemenite životinje:
– Konj može da živi oko 40 godina, a kod nas ostaju uglavnom do 20. U četvrtoj godini, obično s jeseni, počinjemo s najahivanjem i ujahivanjem. Ovaj deo traje oko godinu i po dana, posle čega se prelazi na specijalistički rad, odnosno na stručne zadatke. Tada počinje i sportski angažman, a konj je najoptimalniji između osme i dvanaeste godine života. Nemamo uslova za veći uzgoj konja, zbog nedostatka prostora. U Srbiji, nažalost, danas više nema masovnog uzgoja konja (Ljubičevo, Karađorđevo, Bečej, Zobnatica), pa moramo da ih kupujemo u Nemačkoj ili Holandiji.
Bojan Bilbija
-----------------------------------------------------------
Fatalni pad s mosta
– Najopasniji su padovi i kada se konj otrgne kontroli. U našoj istoriji bilo je incidenata, a najteži se desio šezdesetih godina, kada je naš pripadnik na konju prelazio preko rakovičkog železničkog mosta. U tom trenutku naišla je lokomotiva i zasvirala. Konj se uplašio i zajedno sa jahačem skočio s mosta, polomivši sve četiri noge. Jahač je pao pravo na glavu i stradao. Ovo je posao pun rizika – kaže pomoćnik komandanta Policijske brigade Dragan Novković.
Od kada je aprila 1947. formiran Konjički eskadron Narodne milicije u Beogradu, kroz ovu jedinicu, koja danas postoji pod nazivom Četa konjanika Policijske brigade, prošlo je više od četiri stotine konja. Ovih dana MUP je u našem listu objavio javni poziv za prodaju sedam „rashodovanih” službenih konja, što je i bio povod da posetimo ovu jedinicu sa 47 policijskih službenika, koja je smeštena na Banovom brdu.
[objavljeno: 17/01/2010]
.jpg)
