Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Maj.2011, 10:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počelo suđenje Šandoru Kepiru
BUDIMPEŠTA -
Šandor Kepiro, optužen da je učestvovao u ratnom zločinu tokom Novosadske racije u Drugom svetskom ratu, izjavio je danas da se ne oseća krivim i odbacio sve navode iz optužnice.
Kepiro je pred sudom u Budimpešti rekao da sve što piše u optužnici predstavlja "najobičniju laž".
"Sve za šta sam optužen je laž i zbog toga sam nervozan", rekao je Kepiro.
Odgovarajući na pitanje sudije ko danas brine o njemu s obzirom da ima 97 >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << godina, Kepiro je odgovorio: "Bog".
On je ispričao da se u Mađarsku vratio 1996. godine i da je dobio od mađarske države penziju od nešto manje od 200 evra.
Naveo je i da ima dvoje dece koja žive u Argentini, u državi u kojoj je i on živeo od 1948. godine i čije je državljanstvo takođe stekao.
Kepiro je negirao da je ubijao ljude u Novosadskoj raciji 1942. godine, da je organizovao transport žrtava na obalu Dunavu kod novosadskog kupališta Štrand, kao i da je organizovao patrole koje su izvodile ljude iz kuća i odvodile ih na gubilište.
Kepiro, star 97 godina, u sudnicu je ušao uz pomoć rodbine pošto se veoma teško kreće.
On sedi u stolici za optužene i u rukama drži papir na kojem piše: "Ubice, sudite 97-godišnjem starcu".
Pre početka suđenja, ispred zgrade se okupilo nekoliko desetina mladih ljudi koji su na grudima nosili žutu Davidovu zvezdu, kojom su Jevreji bili obeležavani u Evropi tokom nacističkog režima.
Oni su nosili transparente na kojima je pisalo: "Nisi smeo ubijati" i "Kepiro, kako spavaš?".
Suđenju prisustvuje i tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević, direktor Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima Efraim Zurof, predstavnici Skupštine Vojvodine i Skupštine Novog Sada, Jevrejske opštine Novog Sada, kao i porodice žrtava novosadske racije.
Za suđenje vlada veliko medijsko interesovanje i prisutni su novinari iz Mađarske, Srbije, kao i iz velikih svetskih medija. Prvog dana suđenja biće pročitana optužnica.
Kepiro se tereti da je od 21. do 23. januara 1942. godine učestvovao u Novosadskoj raciji u kojoj su okupacione snage ubile i pod led Dunava bacile najmanje 1.200, a prema najnovijim istraživanjima i više od 4.000 Novosađana.
Kepiro je peti na listi najtraženijih odbeglih nacista iz Drugog svetskog rata za kojima traga Centar "Simon Vizental" iz Jerusalima.
Zbog učešća u raciji bio je dva puta osuđivan na zatvorske kazne od 10, odnosno 14 godina, ali ih nikada nije odslužio jer je posle Drugog svetskog rata pobegao u Argentinu odakle se u Mađarsku vratio pre nekoliko godina.
Osumnjičen je i da je učestvovao u deportaciji novosadskih Jevreja u koncentracioni logor Aušvic 1944. godine.
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je 2008. godine pokrenulo istragu protiv Kepira. Srpsko tužilaštvo u međuvremenu je ustupilo predmet mađarskom pravosuđu, jer je i tužilaštvo te države pokrenulo postupak protiv Kepira.
Kepiro je prošle godine tužio Efraima Zurofa za klevetu, jer ga je Zurof u mađarskim medijima i u javnosti nazvao ratnim zločincem i "moralnim monstrumom holokausta".
Sud je ove sedmice odbacio Kepirovu tužbu.
Fenomen dugovečnih ratnih zločinaca: Ne muči ih savest
Kepiro je peti na listi odbeglih, a još uvek živih nacista i fašista iz Drugog svetskog rata, koju je sačinio Centar "Simon Vizental" iz Jerusalima. Kepiro ima 96 godina.
On nije jedini zločinac koji je doživeo duboku starost. Peter Enger, čije je izručenje Srbija tražila od SAD zbog ubistva preko 15.000 civila u logoru "Staro sajmište" umro je 89. godini.
Ivan Demjanjuk kome se sudi u Nemačkoj za ubistvo 28.060 osoba dok je bio čuvar u nacističkom logoru smrti Sobibor u Poljskoj ima 91 godinu, dok Milivoj Ašner, rođen 1913. godine, koji je za vreme NDH bio šef policije u Slavonskoj Požegi, živi kao slobodan građanin u Klagenfurtu jer je Austrija odbila da ga izruči Hrvatskoj pošto se "radi o čoveku koji je nesposoban za suđenje".
I Andrija Artuković, ministar unutrašnjih poslova NDH, koji je lično naređivao ubistva Srba, veći deo života proveo je u Kaliforniji. Na njegovo izručivanje se čekalo 20 godina, da bi u Zagrebu 1986. bio osuđen na smrt, ali zbog demencije nije došlo do izvršenja kazne, pa je umro prirodnom smrću u zatvorskoj bolnici u Zagrebu 1988. godine u 88. godini.
Veliki broj osvedočenih zločinca doživeo je duboku starost, pa se nameće pitanje kakva je njihova struktura ličnosti kada posle tako stravičnih zločina mogu godinama da nastave mirno da žive. Engleski istoričar Gaj Volters, autor knjige "Lov na zločince", kaže da mnogi od njih zaista nemaju problem sa grižom savesti zato što su mislili da je to što rade ispravno, zato što su jednostavno sprovodili naređenja ili zato što su svi njihovi drugovi radili to isto.
Volters navodi da je ljudski mozak dobar u zaboravljanju i opravdavanju i da zločinci često izgovaraju rečenice poput onih: "Bio je rat, i loše stvari su se dešavale", dok im je najčešći izgovor da su samo izvršavali naređenja.
Psiholozi smatraju da su ratni zločinci često narcisoidne osobe, koje ne samo da su usmerene na sebe, već su prilično ravnodušni i bezosećajni u odnosu na druge ljude.
Gotovo da niko od njih ne oseća krivicu i većina smatra da su silni ljudi koje su pobili to na neki način i zaslužili. To je logika mržnje, koja isključuje osećanje krivice, pogotovo u grupi istomišljenika.
Psiholozi objašnjavaju dugovečnost žločinaca i nagonom za samoodržanjem. To su dobro organizovane ličnosti koje vode strukturiran i uređen život, često imaju vojničku prošlost, što znači da imaju neku vrstu vojničke samodiscipline.
Na drugom mestu je stanje opreza - oni su stalno "budni" kako bi mogli da se zaštite ako zatreba, što znači da su u stalnom aktivnom odnosu sa okolinom i da stalno prate šta se dešava, da li ih neko prati, da li postoje znaci opasnosti. Ovo stanje budnosti sprečava ih da postanu ravnodušni i nezainteresovani za spoljašnji svet.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
