Izvor: Politika, 04.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate tope penzije
Kada se manji prosek primanja uporedi sa penzijama, nameće se zaključak da one i nisu tako niske da ne bi mogle biti i niže
Saopštenje zvanične statistike o prosečnoj neto zaradi u januaru, sačinjeno po novoj metodologiji kojom su obuhvaćena i primanja zaposlenih kod preduzetnika, odnosno fizičkih lica, izazvalo je različite komentare. Po novom „obračunu”, prosečna neto zarada isplaćena u januaru bila je 28.877 dinara, dok bi po starom ona iznosila 31.267 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinara. Neki su u ovoj promeni metodologije Republičkog zavoda za statistiku videli nameru države da zakine penzionerima. I to uoči najavljenog dolaska misije MMF-a.
Da li učešće prosečnog čeka u prosečnoj zaradi preko noći može promenom statističke metodologije da se poveća sa 65 na 75,2 odsto?Računica kaže da je moguće, uprkos tome što od najviših državnih zvaničnika stižu uveravanja da kresanja plata i penzija neće biti. Inače, prosečna penzija je sada dostigla oko 21.700 dinara.
Ekonomista dr Zoran Popov za „Politiku” kaže da je u najmanju ruku nepristojno „šminkati” stvarnost uvođenjem nove metodologije obračuna zarada koje su posredno dovele i do povećanja penzija, i to za 10 indeksnih poena.
– Iza odluke da se od januara za obračun zarada uzimaju ne samo zaposleni kod pravnih, već i oni koji rade kod fizičkih lica ne mogu stajati baš časne namere – kaže Popov.
Upitan da li bi cela priča mogla da se dovede u vezu sa skorim dolaskom misije MMF-a u Srbiju, Popov kaže da je moguće. On strepi da bi se zbog očuvanja makroekonomske stabilnosti, a u jeku svetske ekonomske krize, poseta predstavnika visoke delegacije te međunarodne finansijske institucije mogla iskoristiti da se ponudi i smanjenje penzija. Zašto ne, kada nova računica pokazuje da prosečna penzije u prosečnoj zaradi učestvuje sa pomenutih 75,2 odsto.
Miodrag Zdravković, saradnik biltena „Makroekonomske analize i trendovi”, ne bi, kako reče, ovu izmenu načina obračuna zarada koja je dovela do povećanja penzija direktno povezivao s dolaskom misije MMF-a.
– Ipak bi to mogao biti pun politički pogodak za potpredsednika vlade Jovana Krkobabića – primećuje Zdravković. – On sada mirne duše može da kaže da je ispunio sva predizborna obećanja.
Zdravković podseća da je pre dvadeset godina u privatnom sektoru radilo 43.000 ljudi, a 2008. godine – 571.000. Ali, broj zaposlenih u upravi i preduzećima, na osnovu kojih RZS obračunava prosečnu zaradu, smanjen je sa 2.346.000 na 1.232.000 ljudi. Metodološkim promenama u 2004. broju zaposlenih je dodato i 200.000 zaposlenih u preduzećima s manje od 50 radnika. „Postojali su oni i ranije, ali, eto, ko će da se bavi sitnicama.”
– Ako je prepolovljen broj zaposlenih u drugoj grupi, onda je za toliko smanjen i uzorak na osnovu koga se procenjuje prosečna zarada, to jest broj zaposlenih za koje se pretpostavlja da primaju iste zarade kao i oni koji su obuhvaćeni uzorkom – kaže Zdravković. – Reč je o takozvanoj statističkoj sarmi, gde se smanjuje količina kupusa (broj zaposlenih sa nižim zaradama), pa dobijamo utisak da naše jelo ima više mesa. Uzorak je sigurno mesnatiji, jer daje veći relativni značaj platama u javnim preduzećima, državnoj upravi, finansijskom sektoru i drugim oblastima, gde je nakon privatizacije došlo do visokog rasta nominalnih zarada.
Višak zaposlenih u privatizovanim društvenim preduzećima predstavljaju obično oni sa najnižim zaradama koji prelaze u armiju nezaposlenih ili nađu posao koji je isto ili manje plaćen u preduzetničkom sektoru.
I, na kraju, ako je prosečna zarada precenjena, precenjuju se i prava penzionera. A to može biti veoma opasna klackalica, jer je broj penzionera povećan sa 800.000, pre dvadeset godina, na 1,6 miliona. Dotle imamo rast „malih penzija”, ali i oko 40 odsto ljudi koji rade za platu nižu od prosečne penzije.
Sve to, međutim, ne može da pomiri nikakva matematika i proseci proseka, već nova razvojna politika, investicije i mnogo više radnih mesta od kojih bi se ubiralo više para za penzione fondove, zaključuje Zdravković. Bez toga opet ćemo i bez MMF-a deliti sve manji kolač na sve više gladnih usta i optuživati jedni druge da im je komad u ruci veći nego u našoj.
Jasna Petrović
[objavljeno: 05/03/2009]
