Izvor: RTS, 24.Avg.2010, 22:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate i penzije na ledu do januara
Posle ocene MMF-a da je Srbija vodila dobru politiku prihoda i rashoda u državnoj kasi, iz Vlade stižu optimistične prognoze. Dogovor sa MMF-om je da se plate i penzije povećaju tek sledeće godine, rekao potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Međunarodni monetarni fond ocenio je juče da je Srbija vodila dobru politiku prihoda i rashoda u državnoj kasi. Iako u Vladi Srbije veruju da će pregovori biti uspešno okončani, za sada ostaje dogovor da se plate i penzije odmrznu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << u januaru.
"Nedvosmisleno, svi želimo da izađemo iz režima zamrznutih plata i penzija, samo je pitanje kada će se stvoriti dovoljni uslovi, dovoljno novca da se to dogodi. Dogovor sa MMF-om je da se to dogodi u januaru. U nedelji koja dolazi raspravljaćemo na bazi činjenica i cifara da li je realno da se to dogodi i ranije", rekao je potpredsednik Vlade Božidar Đelić.
Goste iz Vašingtona zanima samo jedno, brojke, odnosno koliki je manjak u kasi, da li je veći od planiranog i ukoliko nije da li je realno da se višak potroši na odmrzavanje plata i penzija u oktobru.
Računica ministra Mlađana Dinkića, koji predlaže odmrzavanje primanja, temelji se na tome da je u državnoj kasi višak 20 milijardi dinara. Deo tog novca, tri milijarde, kako je izračunao, išao bi na povećanje plata u javnom sektoru, isto toliko i na veću novčanu pomoć penzionerima, a ostatak za podsticaje privredi. Pojedini ekonomisti kažu da prihodi ne opravdavaju tu računicu.
"Brojke su neumoljive, za šest meseci u budžet se slilo 301, a za celu godinu je planirano 660 milijardi dinara. To pokazuje da priliv u budžet ne ide onako kako je planiran i zato ne vidim izvor odakle bi se finasiralo povećanje plata, koje jesu, zaista najniže u regionu", naveo Mića Ćulibrk glavni urednik magazina "Ekonomist".
Ćulibrk ističe da, čak i ako postoji višak u kasi, on ne bi smeo da se potroši već investira, a slično predlaže i potpredsednik Đelić.
"Mislim da je bitno da država vrati dugove, da se sprovodi proces eksproprijacije kako bi se izvodili infrastruktuni projekti i da se više uloži u poljoprivredu", rekao je Đelić.
Konačna odluka o odmrzavanju zarada biće na Vladi, posle pregovora sa MMFom, a upravo ta dilema pred kojom će se naći - veća potrošnja ili manji minus u kasi - mogao bi da bude probni test i za primenu Zakona o fiskalnoj odgovornosti. Taj zakon, koji je pred delagacijom Fonda, trebalo bi da ograniči i potrošnju i zaduživanje države.
