Izvor: RTS, 06.Avg.2015, 19:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plate i penzije između Vlade i MMF-a

Penzije i plate u javnom sektoru mogle bi da budu veće od novembra, a odluka o procentu povećanja biće doneta nakon druge kontrole aranžmana koji Srbija ima sa MMF-om. Delegaciju iz Vašingtona, koja u Beograd stiže za dve nedelje, Vlada dočekuje sa deficitom u kasi koji je četiri puta manji od dogovorenog sa MMF-om, a koji je tri puta manji od nivoa kriterijuma iz Mastrihta. U julu je zabeležen i višak u kasi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << od 2,2 milijarde dinara.
Zbraja se i oduzima u Ministarstvu finansija, a kažu da konačne računice o povećanju plata i penzija neće biti dok se ne sedne sa delegacijom MMF-a. Opcije su brojne, nezvanično, od toga da bi rast penzija bio od dva odsto, plata oko pet odsto, pri čemu bi prosveta dobila najveće povećanje od šest odsto.

"Sama ta najava da će prosveta biti negde na prvom mestu kada država razmatra vraćanje novca, a ne uvek na prvom mestu kada se razmatra oduzimanje ili smanjivanje, jeste za nas dobar znak da smo neke stvari možda pomerili u dobrom smeru", kaže predsednica Unije sindikata prosvete Jasna Janković.
Ekonomisti kažu da veći prihodi i uštede u kasi mogu da budu dobar argument sa kojim će Beograd izaći pred delegaciju Fonda i zatražiti odmrzavanje primanja.
"To zvuči sasvim realno, ali mora se naglasiti i da to povećanje plata i penzija u ovom trenutku jeste podrška tom uzlaznom trendu rasta ekonomije odnosno podrška tražnji. Ima više dobrih argumenata, nije to samo pitanje vrlo snažne konsolidacije, daleko uspešnije nego što se planiralo", objašnjava v. d. direktora Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević.
Sporazum u kojem se navodi da rasta plata i penzija nema, sklopljen je na tri godine i poznato je da MMF veoma teško pristaje na izmene potpisanog.
"Moram da kažem da se to veoma retko dešavalo, kao i to da se parametri koji su dogovoreni promene nabolje, pogotovu ovde kod nas. Ne mogu čak da se setim situacije kada se to desilo. Ako gledamo iz te perspektive, mogućnosti ima, a kolika je ta mogućnost ostaje da se vidi u dogovorima sa MMF-om. Naravno da postoji otvorena mogućnost sa fiskalne strane i sigurno je da prostora za povećanje ima", smatra ekonomski savetnik u Vladi Srbije Vladimir Krulj.
Jedan od argumenata biće i privredni rast veći od planiranog. Srbija praktično izlazi iz recesije sa rastom od pola procenta, što za bruto društveni proizvod iznosi više od 150 miliona evra. Najviše raste industrijska proizvodnja, a ukoliko suša ne ugrozi poljoprivredu, procena je da bi rast do kraja godine mogao da bude jedan odsto.

Nastavak na RTS...