Izvor: Politika, 04.Jun.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzionerski bonus vredan kao kilogram jagnjetine
Deo vlade, za razliku od Mlađana Dinkića, smatra da bonuse od 5.000 dinara treba da dobiju samo najugroženiji slojevi, a ne oni koji imaju mesečna primanja 80.000 dinara
U vladi ne postoji saglasnost da se svim zaposlenima, koji rade u javnoj službi, a koji imaju platu nižu od 80.000 isplati bonus od po pet hiljada dinara.
Kako saznajemo, jedan deo izvršne vlasti, za razliku od potpredsednika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vlade Mlađana Dinkića, zalaže se za to da pomoć dobiju oni čije su plate niže od 30.000 i samo penzioneri čije su penzije male, na primer ispod 25.000 dinara.
Učesnici pregovora s Međunarodnim monetarnim fondom ističu da je dogovoreno samo koliko će biti težak „džak” iz koga će se bonusi deliti – 6,5 milijardi dinara.
Koliko ljudi će moći da se nada eventualnoj finansijskoj pomoći zasad nije poznato jer kalkulacije u nadležnim ministarstvima još nisu završene. Ono što je jasno od početka je da penzioneri neće moći da dobiju onoliko novca koliko i zaposleni u javnoj službi jer matematika nije na njihovoj strani. Ako bi 1,6 miliona penzionera dobilo po 5.000 dinara onda bi samo za podmirivanje najstarijih građana državi nedostajalo 1,5 milijardi dinara.
Na nesreću najstarijih, nerealno je čak i to da će dobiti po dve hiljade dinara. Jer, načelno je dogovoreno da se zaposlenima u javnim službama podeli ukupno dve milijarde, penzionerima isto toliko, siromašnima oko 1,5 milijardi dinara i još milijarda dinara za nerazvijene opštine.
Po toj računici, najstariji građani Srbije dobili bi tačno po 1.250 dinara, koliko košta kilo pečene jagnjetine.
U tom slučaju po pet crvenih novčanica dobilo bi 400.000 zaposlenih u javnim službama, 300.000 siromašnih i još 200.000 žitelja nerazvijenih opština.
Prema oceni Milojka Arsića, savetnika premijera Mirka Cvetkovića, nije ekonomski opravdano, a ni pravedno, u situaciji ekonomske krize deliti bonuse državnim činovnicima.
– Bonus znači nagrada, a zna se kad se ona daje: u slučaju da preduzeće ostvari visok profit, u slučaju države ako se ostvari suficit ili ako se znatno smanjuje minus u državnoj kasi. Očigledno je da u javnom sektoru u Srbiji to nije slučaj jer će deficit u ovoj godini iznositi između 4,5 i 4,8 odsto, što je više od prvobitno planiranog deficita, ali i od prošlogodišnjeg minusa.
Umesto bonusa treba dodeliti novčanu pomoć najsiromašnijim građanima Srbije, a to su korisnici socijale pomoći, zaposleni u javnom sektoru s malim platama ili penzioneri s niskim, minimalnim primanjima. Pomoć siromašnima je i ekonomski opravdana jer oni pretežno troše domaće proizvode kao što su hrana, struja, komunalne usluge.
Bilo bi potpuno apsurdno da se daje novčana pomoć onima čije su plate dva i po puta veće od prosečnih plata u Srbiji – smatra Arsić.
A. Nikolić
----------------------------------------------
Nema bonusa pre avgusta
Potpredsednik u Vladi Srbije Jovan Krkobabić izjavio je juče da ne očekuje da raspodela bonusa za ugrožene kategorije građana bude realizovana pre avgusta ove godine kao i da se ne slaže s tim da neko ko prima 80.000 dinara dobije bonus od 5.000 dinara.
„Vlada još nije odlučila koliko i na koji način će ti bonusi da se isplaćuju, kome i kada. Principijelno smo se složili s MMF-om da se do kraja godine kada se obezbede sredstva to uradi. Predlog ministra (Mlađana) Dinkića potpuno je legalan i legitiman. Međutim, da li će biti izdvojeno toliko ili manje, to je drugo pitanje oko čega ćemo se u vladi tek dogovarati”, rekao je Krkobabić Tanjugu. „Smatram da to ne može biti pre avgusta meseca. Teško da je moguće to brzo uraditi”, dodao je potpredsednik vlade.
On je naglasio da u raspodeli bonusa treba voditi računa da on bude usmeren ka „socijalno osetljivim kategorijama građana“, odnosno da tu ne učestvuju samo penzioneri, već i sve socijalno ugrožene kategorije građana, ističući da je neophodno da se vodi računa da se pronađe „poštena formula“ pomoći ljudima.
„Apsolutno se ne slažem da onaj ko ima 80.000 dinara prima pomoć”, naglasio je on i dodao da „nećemo imati toliko para na raspolaganju”. „Mislim da će kategorije građana koji će biti obuhvaćeni pomoći biti znatno ispod tog iznosa, ali koje videćemo. Zavisiće i od mase sredstava koja budemo obezbedili“, kazao je Krkobabić.
Prema njegovim rečima, prilikom utvrđivanja kategorija koje imaju pravo na bonus, mora se voditi računa o socijalnoj komponenti.
Primera radi, naveo je on, poljoprivredni penzioneri primaju 8.150 dinara prosečnu penziju, međutim, ako neko pri tom ima 50 hektara zemlje i prima toliko, to je veći iznos od onoga koji prima samo platu od 50.000 dinara. Postavlja se pitanje da li i takvom građaninu treba dodeliti pomoć, dodao je on.
Na pitanje da li može da proceni na koliki bi deo od 6,5 milijardi dinara mogli da računaju penzioneri kojih ima oko 1,6 miliona, Krkobabić je rekao da je sada nezahvalno licitirati konkretnim sumama za te namene. „Mi imamo kategorije ljudi koji su na kolektivnim kuhinjama, pa onih koji primaju socijalnu pomoć, imaju niske penzije... Tražiće se neka gornja granica preko koje se neće ići. Koliko će od toga pripasti penzionerima to ćemo tek videti”, napomenuo je on.
Krkobabić smatra da neće svi penzioneri dobiti bonus i izneo procenu da bi pravo na bonus trebalo da ima između 400.000 i 500.000 penzionera, koji mogu da budu svrstani u najugroženiju kategoriju. „Prosečna penzija u Fondu zaposlenih je 21.700 dinara, u Fondu samostalnih delatnosti 21.000 dinara, a kod zemljoradničkih penzionera 8.150 dinara.
Tražićemo koja je to granica – da li je to 13.000 ili 15.000 dinara – videćemo”, kazao je on.
[objavljeno: 05/06/2010]
